Sančez u Srbiji: Tri ključna pitanja u fokusu, među kojima i Kosovo

Španski premijer Pedro Sančez danas počinje četvorodnevnu posetu zemljama Zapadnog Balkana. On će 29. i 30. jula, boraviti u Beogradu zatim i u Sarajevu, Mostaru, Podgorici, Skoplju i Tirani, a jedno od pitanja koje će se naći u fokusu jeste svakako proširenje Evropske unije, prenosi Juronjuz Srbija.

Ovo će biti prvi dolazak jednog španskog premijera u Srbiju posle nekoliko decenija. Njegov dolazak u Beograd, kažu analitičari, veoma je značajan, pre svega jer je na bilateralnom planu postojalo određeno zatišje, a osim pitanja proširenja sigurno je da će u prestonici Srbije biti reči i o nabavci dva "Erbasova" vojna transportna aviona, za čiju kupovinu su već u februaru potpisani ugovori, ali i pitanje dijaloga Beograda i Prištine.

Španija je, podsetimo, jedna od pet članica Evropske unije koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a upravo je Madrid možda i najčvršći u stavu koji se tiče poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije. Baš zbog toga, navodi se, ne čudi odluka Sančeza da na turneji po Zapadnom Balkanu zaobiđe Prištinu.

Kako je za Euronews Srbija rekao Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, veoma je značajan dolazak Sančeza i to predstavlja nastavak bilateralne saradnje. On ističe i da postoje tri ključne stvari koje će biti u fokusu ove posete, a to su pitanje Kosova, naoružanje, odnosno nabavka aviona i politika proširenja EU. Dodaje da se vidi da je na bilateralnom planu postojalo zatišje iako obe države imaju strateški interes koji se pre svega ogleda u zajedničkom isticanju neophodnosti zaštite teritorijalnog integriteta.

Španija je često označavana kao zemlja sa najčvršćim stavom po pitanju nepriznavanja Kosova. To je jedina velika zapadnoevropska država koja ne priznaje Kosovo zbog legalnosti jednostranog proglašenja u međunarodnom pravu, ali i zbog straha da bi to moglo da utiče na separatističke pokrete u samoj zemlji.

"Mislim da će Španija sa jedne strane reći da će nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije i ukoliko pogledamo od pet članica EU, Španija je najdvrdokornija po tom pitanju. Ukoliko Grčku, Slovačku i Rumuniju posmatramo kao one države koje na umeren način nas podržavaju, Španija zajedno sa Kiprom snažno to čini. U tom smislu mislim da će naša vlast to iskoristiti da ostvari dodatne političke poene", rekao je Subotić.

Ipak, Subotić ističe i da je Đuzep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, takođe iz Španije, pa veruje da će Sančez ohrabriti srpsku vlast da se snažnije upusti u konstruktivan dijalog sa Prištinom, imajući u vidu da je u interesu Španije da Borelj ostvari značajan naoredak na tom planu.

"Videli smo da Borelj i (Miroslav) Lajčak nisu zasad ostvarili kompromisna rešenja koja bi zadovoljila u značajnijoj meri sve strane dijaloga. Mislim da će i podržati Srbiju, a sa druge strane će nas ohrabriti da nastavimo da sarađujemo", rekao je on.

Na pitanje kakvu poruku šalje to što Sančez na svom putu zaobilazi Prištinu, Subotić kaže da je ovo definitivno nešto što će tamo da bude dočekano sa negodovanjem.

"Već su značajno negodovali kada je Borelj dolazio iz države koja ih ne prizaje, Lajčak dolazi iz Slovačke koja ih takođe ne priznaje. Ovo će videti kao pokušaj u tom nizu poseta i imenovanja da oslabe njihovu pregovaračku poziciju", rekao je Subotić i dodao da za Prištinu nije dobar znak ni naručivanje dva "Erbasova" aviona.

Španija je tradicionalno "prijatelj" proširenja Evropske unije, a Subotić ističe i da ankete u toj zemlji pokazuju da bi većina građana Španije podržala dalje širenje EU. Upravo je Sančez jedan od najglasnijih zagovornika proširenja, a smtra i da bi Bosna i Hercegovina trebalo da dobije status kandidata za članstvo.

Sančez je inače zvaničnik vladajuće španske Socijalističke stranke i dok je visoki predstavnik u BiH (OHR) bio Karlos Vesterndorp u periodu od 1997. do 1999, aktuelni španski premijer radio je pri njegovoj kancelariji.

Upravo sada do posete Sančeza BiH dolazi u trenutku pojačanih tenzija u toj zemlji i nakon što je visoki predstavnik Kristijan Šmit nametnuo tehničke izmene Izbornog zakona BiH i nekoliko dana nakon što su izbili protesti zbog navoda da će Šmit nametnuti i neka politička rešenja u taj zakon.

"U tom smisli on će posebnu pažnju posvetiti pored Srbije Srbiji i Bosni, on će posetiti i Sarajevo i Mostar, pokazujući da veoma dobro razume kompleksnu situaciju u Bosni i da u ovom trenutku, kada govorimo o nekoj vrsti institucionalne krize, pokušaće da pokaže da je neophodno dalje sarađivati sa visokim predstavnikom Šmitom i da jedino na taj način može Bosna da se nada dobijanju statusa kandidata u nekom narednom periodu. Ne verujem da sam Sančez ima taj kapacitet da odobrovolji sve druge članice u EU da daju status kandidata Bosni imajući u vidu da postoji manje-više očigledan konsenzus da Bosna ispuni 14 tačaka a to je ono što do sada nije uspela da učini", rekao je Subotić.