Savet za zaštitu ljudskih prava: Zvaničnici Kosova ratnohuškačkom retorikom prikrivaju promašaje institucija

Savet za zaštitu ljudskih prava sa Kosova reagovao je na izjave visokih zvaničnika u medijma koji govore da se događaji iz Banjske mogu ponoviti, i poručio da se na taj način skreće pažnja sa grešaka institucija, prenosi Reporteri.

Prema reagovanju Saveta, reč je o "neodgovornim ljudima koji iz televizijskih studija izjavljuju da je rat na Kosovu već počeo".

Navodi se da "analitičari bliski i finansirani od kosovske vlade čak ukazuju na vreme kada će biti napada na severu Kosova".

"Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani na svakom sastanku sa strancima, ali i u javnim nastupima govore da se napad poput Banjske može ponoviti. Kažu da su spremni da brane Kosovo svim mogućim sredstvima, a zapravo niko od onih koji dižu uzbunu nije ništa doprineo i klonio se rata iz objektivnih ili subjektivnih razloga", poručili su iz tog saveta.

U reagovanju se takođe navodi da se Kosovo suočava sa teškom ekonomskom situacijom i da se većina građana suočava sa problemima opstanka.

"Priče o mogućem ratu kroz širenje straha su perfidan pokušaj da se skrene pažnja sa eksplozivne društvene situacije, kao i sa masovnog odlaska građana Kosova posle 1. januara 2024. godine, kada se ukidaju vize", kažu oni.

Istakli su i da se ratnim pretnjama prikrivaju promašaji institucija.

"Nakon napada na Banjsku, za koji Savet sumnja da je orkestriran da bi se ubrzala primena sporazuma o normalizaciji sa Srbijom i koji je za Kosovo, koliko je dostupan javnosti, veoma štetan, ratnohuškačka retorika je postala svakodnevna pojava jedne strane", navode oni.

Dodaju da je takođe došlo do "velikog poboljšanja bezbednosne situacije na severu Kosova".

"Kao pokazatelji ovog poboljšanja uzeto je smanjenje broja incidenata u ovom delu Kosova, a posebno obezbeđivanje tablica RKS. To što se prisustvo mirovnih trupa Kfora na severu Kosova skoro udvostručilo i što one na ovaj ili onaj način vrše ovlašćenja policije pokazuje da je paradoks veći i da dovodi u pitanje tvrdnje kosovskih institucija. U stvarnosti, u pogledu funkcionisanja bezbednosti na severu Kosova, glavna karika u ovom lancu je upravo Kfor i bez njihove saglasnosti ne može se preduzeti nikakva akcija u oblasti bezbednosti", ističu oni.

Podsetili su na katastrofalne promašaje u spoljnoj politici.

"Sramota u obrazovanju kroz PISA test, improvizacije sa akutnom pomoći od 100 evra za socijalne kategorije, nedostatak kapitalnih investicija, značajan porast korupcije na svim nivoima, eklatantno mešanje vlasti u rad javnih institucija, galopirajući nepotizam, nedostatak transparentnosti i odgovornosti pokušavaju da prikriju stalne pretnje ratom iz Srbije, intervenciju Rusije na Kosovu, uticaj rata u Ukrajini kao okidač za pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu i druge slične stvari", poručili su.

Savet je pozvao sve aktere na suzdržanost i odgovornost u izjavama.

"Oni ne treba da govore o stvarima koje uopšte nisu u njihovoj nadležnosti i koje nemaju uticaja. Pozivamo kosovske institucije da se angažuju u rešavanju vitalnih problema za građane Kosova i da se ne bave velikim temama za koje niko ne pita, ni za njihovo rešenje ni za eskalaciju situacije", zaključili su iz Saveta za zaštitu ljudskih prava.