Savković: Inflacija i rast cena nafte najveći rizik za Zapadni Balkan zbog sukoba na Bliskom istoku

Marko Savković iz ISAK fonda kaže za Kosovo onlajn da sukob na Bliskom istoku ne predstavlja direktan rizik za zemlje Zapadnog Balkana, ocenjujući da se ranije diplomatske nesuglasice Tirane i Teherana neće širiti. Za Zapadni Balkan, navodi, najveći rizik su ekonomske posledice - inflacija i porast cena, posebno naftnih derivata.

Savković smatra da su evropske države koje su podržale operaciju SAD i Izraela u većem riziku od iranskog napada, istakavši da iranski projektili mogu da dopru do pojedinih zemalja članica EU. Iran je, objašnjava, uspeo da eskalira sukob napadima na saveznike SAD na Bliskom istoku, uključujući targetiranje međunarodnih aerodroma i naftnih terminala.

„Za sada, rekao bih, njima je pošlo za rukom da konflikt prošire, da on bude nešto više od pukog, koliko on god bio strašan, konflikta između SAD i Izraela s jedne strane i Irana sa druge. Napadnut je i Azerbejdžan, odnosno pokrajina Nahčivan“, navodi on.

Ističe da bi dalje širenje konflikta na teritorije država saveznica SAD bio vid državnog terorizma, što bi izazvalo reakciju Evropske unije koja bi očekivala da zemlje Zapadnog Balkana slede njihov primer. Podseća i da je među državama regiona jedino Albanija imala otvorene nesuglasice sa Teheranom.

„Ne mislim da je sam Zapadni Balkan direktno ugrožen. Jedina država koja je imala vrlo konkretan povod za konflikt s Iranom bila je Albanija. Albanija je proterala grupu koja je povezana sa režimom u Teheranu. Iran je na to odgovorio sajber napadom. To je bio jedan od najozbiljnijih sajber incidenata na ovim prostorima, ali, dalje i više od toga u ovom trenutku zaista ne vidim“, kaže Savković.

Govoreći o indirektnim posledicama bliskoistočnog sukoba na zemlje Zapadnog Balkana, ističe da će se ekonomske posledice osetiti vrlo brzo.

„Zatvoren je Ormuski moreuz, prekid naftovoda, udari na naftne terminale... To je veliki deo globalne trgovine naftnim derivatima. Doći će do skoka cena. On još nije tako veliki, videćemo kako će se to odraziti na ostale cene. Uglavnom usledi rast cena, usledi inflacija“, objašnjava on.

Postoje spekulacije i o pokretanju novog migrantskog talasa, kaže Savković, dodajući da je rano za takvu ocenu budući da još uvek nema kopnenih operacija u Iranu, a Amerika zasad isključuje takvu mogućnost.

„Neki širi unutrašnji sukob, koji bi imao i tu dimenziju, sigurno bi neke ljude pokrenuo. Ali mislim da smo još uvek daleko od takvog scenarija. Postoji razlog za bojazan, ali mislim da je ovaj prostor, prostor Zapadnog Balkana, u odnosu na ono što se dešava tamo, sporedan“, ocenjuje naš sagovornik.

Ukazuje da u diskusijama na društvenim mrežama u regionu već postoje podele i zauzimanje izraelsko-američke ili iranske strane po etničkim i religijskim linijama.

„Pretpostavljam da će u Srbiji biti dosta razumevanja za Iran. Napadnut je, bez obzira na karakter tog režima, a tu se nameću i paralele sa 1999. To je neminovno, jer priroda tog konflikta je takva - radi se o vazdušnoj kampanji“, napominje on.

Ono što bi trebalo da zabrinjava sve države na Zapadnom Balkanu, navodi, je to što ne postoje pokazatelji da će se novi konflikt na Bliskom istoku brzo okončati.

„Naprotiv, imamo prilike da čujemo analize koje ukazuju da ovo može trajati mesecima. A onda ulazimo, plašim se, u sve ovo što sam rekao - rast cena, migrantska kriza, globalna distrukcija lanaca snabdevanja. Ovaj konflikt nam može svima jako zakomplikovati život“, kaže Savković.

Komentarišući sličnost sa ratom u Iraku, Savković kaže da postoji sličnost u tome što su obe zemlje multietničke, ali ističe da je iranski režim konsolidovan kroz četiri decenije međunarodnih sankcija i osam godina rata, a da je državnost Irana milenijumska.

„Računa se da će se desiti slom tog režima, ali ja ne vidim na čemu se te pretpostavke temelje. Taj režim, ako je nešto radio prethodnih 47 godina, radio je na svojoj  konsolidaciji. Preživeo je osam godina rata sa svojim susedom, koji je bio jeziv rat, po žrtvama, po operacijama. Preživeo je četiri decenije međunarodnih sankcija koje predvode SAD, koje su jako dugo bile unipolarni hegemon. Mislim da je to ipak u ovom trenutku nerealno“, zaključuje Savković.