Šej: Intervencija spasila živote kosovskih građana, Kosovo da postane član Partnerstva za mir

Bivši potparol Natoa, u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine, Džejmi Šej izjavio je da je bio uveren da je upotreba sile neophodna da bi se spasili životi kosovskih građana, dodajući da je pristalica toga da Kosovo postane punopravni član Partnerstva za mir, te da je Nato trebalo da ponudi Prištini ovu priliku i ranije, prenosi RTK.

Šej je istakao da je bilo pokušaja da se bombardovanje izbegne diplomatijom. 

„Nikad ne znate šta će se desiti kada upotrebite vojnu silu, jer vaš protivnik takođe ima ulogu i može osujetiti vaše ciljeve, barem na neko vreme. Ali bio sam uveren da je upotreba sile neophodna da bi se spasili životi stanovnika Kosova. Pokušali smo diplomatiju i dali smo Miloševiću i njegovom režimu svaku priliku u mesecima koji su prethodili martu 1999. da pronađu mirno rešenje, ali su oni nastavili da koriste nasilje. Zato sam verovao da je pravda na našoj strani“, tvrdi Šej.

Glavna stvar je, kaže, bila da se sprovede pravilno vojno planiranje, a vojni komandanti Natoa su, kako kaže, na tome radili nekoliko meseci. 

„Takođe, da se obezbedi maksimalno učešće saveznika Natoa kako bi se pokazala solidarnost i kolektivna volja da se zaustavi srpsko nasilje nad civilnim stanovništvom Kosova. I da se definiše pravna osnova prihvatljiva svima i jasan cilj“, rekao je Šej.

Dodao je da je politička strana bila podjednako važna kao i vojna. 

„Nato je odbrambeni savez i nijedan saveznik nije želeo da upotrebi silu ako postoji drugo mirno rešenje. Ali na kraju, odluka nije bila teška jer su Miloševićev tvrdoglavi stav i srpske akcije, poput masakra u Račku, ubedile sve saveznike da Nato mora da interveniše kako bi sprečio humanitarnu katastrofu na Kosovu“, kazao je Šej.

Prema njegovim rečima, „moralna je odgovornost srpske vlade da prizna zločine počinjene u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu“ i da imenuje nezavisnu komisiju međunarodnih i srpskih istoričara da istraži i iznese na svetlo sve činjenice.

Situacija u regionu je, kako navodi, mnogo stabilnija nego što je bila pre 27 godina. 

„Snage Kfora su sve ovo vreme bile na Kosovu da bi održavale mir, a EU, preuzevši dužnost od Natoa 2004. godine, obavljala je sličan zadatak u Bosni. Akcije Natoa i EU pomogle su u sprečavanju građanskog rata u Severnoj Makedoniji tokom perioda 2002–2004. Bilo je tenzija zbog mnogih nerešenih sporova kako unutar tako i između zemalja regiona, ali oštra retorika do sada nije bila praćena otvorenom vojnom agresijom, kao 1990-ih. Hvala Bogu. Pretnje sada više dolaze od hibridnih ili takozvanih aktivnosti „sive zone“ nekih zemalja, na primer propagandnih i dezinformativnih kampanja, ekonomskih ucena kroz trgovinske bojkote i ograničenja i korišćenja paralelnih, tajnih bezbednosnih snaga ili struktura za stvaranje haosa i podsticanje političkih razdora“, rekao je Šej i spomenuo incident u Banjskoj, u septembru 2023, navodeći da je to „dobar primer“.

„Stoga je glavni zadatak Natoa danas da pomogne Kosovu boljim obaveštajnim podacima o ovim oblicima hibridnog ratovanja i da razvije njegovu unutrašnju otpornost za odbranu od njih“, smatra Šej.

Govoreći o Natou koji uskoro obeležava 77. godišnjicu, Šej navodi da Alijansa prolazi kroz izazovna vremena.

„Ruska invazija na Ukrajinu značajno je povećala pretnju po teritoriju Natoa od Rusije i primorala je evropske saveznike da započnu dugoročni i skupi program ponovnog naoružavanja. Trošenje 5 odsto nacionalnog BDP-a na odbranu neće biti lako za Evropljane u vreme ekonomske stagnacije, kao i šokova cena energije i inflacije koja proizilazi iz rata u Iranu. U ovom opasnom trenutku, takođe vidimo kako Sjedinjene Države, pod drugom Trampovom administracijom, smanjuju svoju posvećenost Natou, pa čak i prete još manjim učešćem u Evropi u budućnosti ako saveznici ne pomognu SAD u Ormuskom moreuzu ili ne udovolje njihovim zahtevima u vezi sa Grenlandom“, ističe Šej.

On dodaje da nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD takođe daje prioritet Latinskoj Americi i Kini u odnosu na Evropu i Rusiju i da Nato mora pronaći način da ostane ujedinjen i prebrodi ovaj težak period

„Međutim, pozitivan aspekt je to što ova nova situacija primorava Evropu da preuzme veću odgovornost za svoju bezbednost i smanji svoju zavisnost od spoljnog uticaja ili pritiska. Ova 'evropska strateška autonomija' je odavno trebalo da se postigne i, ako se postigne, učiniće Nato uravnoteženijim savezom između Severne Amerike i Evrope, a samim tim i održivijim na duži rok od saveza koji je previše zavisan od vojnih kapaciteta SAD“, naveo je Šej.

Priznaje da je snažan pristalica toga da Kosovo postane punopravni član Partnerstva za mir, te da je Nato trebalo da ponudi Kosovu ovu priliku i ranije. 

„To bi otvorilo daleko više mogućnosti za praktičnu saradnju sa Natoom nego ograničeni skup aktivnosti o kojima su se saveznici do sada složili, i to je logičan razvoj događaja za zemlju poput Kosova koja teži članstvu u Natou. Ne vidim razlog zašto bi pitanje priznanja trebalo da se koristi da bi se sprečilo Kosovo da napravi prvi korak ka integraciji u Nato pridruživanjem Partnerstvu za mir, koraku koji su dvadesetak drugih evropskih zemalja odavno preduzele. Kosovo deli vrednosti Natoa i pokazalo je da želi da doprinese ukupnoj bezbednosti Natoa, a ne samo da ima koristi od bezbednosti koju Nato može da pruži Kosovu, na primer putem Kfora“, istakao je on.

Šej napominje da Kfor nastavlja „da brani Kosovo“ i da kao rezultat toga ne vidi pretnju koja bi zahtevala veliko povećanje budžeta za odbranu Kosova. 

On navodi da je iz perspektive Natoa bezbednost važna, ali je važan i unutrašnji društveni i ekonomski razvoj, ističući da će dinamična ekonomija stvoriti osnovu za buduća ulaganja u odbranu, kao i obrazovana radna snaga koja može da izgradi naučnu i tehnološku bazu Kosova. 

„Stoga se mora pronaći ravnoteža između 'oružja i blagostanja', između odbrane i šireg ekonomskog prosperiteta. Bez ove ravnoteže, u mirno doba je teško održati javnu podršku za odbrambene troškove u evropskoj demokratiji. Umesto fokusiranja na apstraktne nivoe odbrambenih troškova, ono što Kosovo treba da uradi jeste da ima jasan i politički dogovoren koncept o tome kolika mu je veličina i opremljenost bezbednosnih snaga potrebna (vojska i policija), a zatim kakva industrijska partnerstva treba da izgradi na međunarodnom nivou kako bi dugoročno obučavao i opremao svoje bezbednosne snage. Koncept potreba i zahteva trebalo bi da vodi budžet za odbranu, a ne obrnuto“, zaključio je Šej.