Selaković: Obeležavajući Dan oslobođenja, Srbija potvrđuje da je na pravoj strani

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković je povodom obeležavanja 79. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, rekao danas da Srbija kroz obeležavanje ovog dana potvrđuje svoju istorijsku opredeljenost da bude na pravoj strani koja se bori protiv nepravde, prenosi RTV.

"Mi ovim potvrđujemo istorijsku opredeljenost srpskog naroda za antifašizam i antinacizam, jer su upravo ta dva zla, nacizam i fašizam, u toku 20. veka našem narodu, kao i mnogim drugim narodima Evrope i sveta, naneli do tada neviđena zla", izjavio je Selaković.

Prema njegovim rečima, potrebno je setiti se onoga što je bilo obeležije stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda, kompleksa koncentracionih logora Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

"Setiti se stotina hiljada žrtava koje je ta fabrika smrti odnela i shvatiti koliko je to zlo bilo veliko i koliko je ovaj današnji dan važan kao jedan od ključnih međaša u istoriji", ukazao je Selaković.

Selaković je dodao da se na današnji dan sećamo boraca Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije koji su oslobodili Beograd nakon četiri godine represije. On je naveo da je Vlada Srbije danas donela odluke o formiranju upravljačkog odbora i odbora koji izvršava odluke upravljačkog odbora za izgradnju memorijalnog centra Jasenovac u Donjoj Gradini u Republici Srpskoj i u Beogradu.

"Baštineći i negujući tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, među kojima svakako jesu i oslobodilačke tradicije vezane za Drugi svetski rat, Vlada Republike Srbije, njen odbor za negovanje tradicije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja samo čine ono što je važno za negovanje kulture sećanja", istakao je Selaković.

Vence na Groblju osblobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu položili su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Beograda i predstavnici ambasada Ruske Federacije, Belorusije, Azerbejdžana i Kazahstana.

Nikodijević: Danas se sećamo naših heroja i učimo iz sopstvene prošlosti

Memorijalnim defileom i scensko-muzičkim performansom u centru srpske prestonice svečano je obeležen Dan oslobođenja Beograda, čime su i započeli Dani slobode koji će trajati do 1. novembra.

Na čelu defilea bio je Počasni vod pitomaca Vojne akademije Ministarstva odbrane i oni su nosili replike zastava brigada koje su učestvovale u oslobođenju Beograda.

Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević rekao je da se Dani slobode obeležavaju bez pravljenja ideoloških razlika između Prvog i Drugog svetskog rata.

"Mi smo zahvalni ljudima koji su dali svoje živote da bismo mi danas mogli da živimo u slobodnom Beogradu. Želimo da se sećamo svojih heroja, da učimo iz sopstvene prošlosti i ne želimo da zaboravimo sopstvenu istoriju. Upravo zbog toga mi slavimo od 20. oktobra do 1. novembra Dane slobode, kako smo ih nazvali", naveo je Nikodijević.

Prema njegovim rečima, tokom Dana slobode biće održan niz manifestacija.

Najavljeni su i Dani saveznika, gde će svakom od srpskih saveznika iz svetskih ratova biti posvećen po jedan dan.

"U tih 10 dana imate različite vrste manifestacija, pre svega edukativnog karaktera. One treba da posluže budućim generacijama da shvate našu ulogu i značaj u svetskoj istoriji - muku koju su Srbija i Beograd prošli u Prvom i Drugom svetskom ratu i koliko je bilo teško izboriti se za sopstvenu slobodu. Tek kada saznamo koliko je teško bilo boriti se 20. oktobra i 1. novembra, više ćemo ceniti vreme u kome živimo i bolje ćemo čuvati slobodu i mir koji danas imamo", istakao je Nikodijević.

Zoran Mladenović iz Beograda rekao je da je ponosan što prisustvuje ovakvoj manifestaciji. U rukama je držao zastave Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.

"Beograd su oslobađali i Ukrajinci i Rusi i sve druge nacionalnosti u ŠSR. To su isto činili i Jugosloveni pod ovom drugom zastavom - Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Makedonci. To ove zastave pokazuju", rekao je Mladenović. Na Trgu Republike održan je scenskomuzički performans pod nazivom "Beograd je slobodan".

Nastupali su Mali zabavni orkestar "Stanislav Binički" i Dečiji hor RTS-a, dok su u dramskom delu programa odlomke iz dela Branka Ćopića čitali glumci Lidija Vukićević, Rade Ćosić i Milan Bosiljčić.

Ristanović: Dan oslobođenja Beograda je dan kada je Beograd pobedio nacizam

Istoričar Rade Ristanović izjavio je danas da je 20. oktobar 1944. godine, Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, dan kada je Beograd pobedio nacizam i kada je oslobođen od nacističke nemani koja je imala težnju da srpski narod pođarmi i od njega napravi robovsku radnu snagu.

On je za Tanjug rekao da je ovaj datum jedan od važnijih datuma u srpskoj savremenoj istoriji, koji je danas u velikoj meri pao u zaborav zbog podeljenosti ljudi na partizane i četnike.

Napominje da se ne sme zaboraviti da je Beograd nešto više od tri godine bio okupiran i da je on jedan od retkih gradova u kom su postojala dva koncentraciona logora u kojima je nestalo jevrejsko stanovništvo.

"Jedno veliko stradanje je okončano ovim oslobođenjem. Imamo i drugi aspekt, po oslobođenju do instaliranja nove vlasti i do otpočinjanja represije. Upravo se u ovom segmentu krije kompleksnost ovog dana u kojem pojedinci vide drugu okupaciju. Ovu postavku ne možemo u istorijskom smislu uzeti kao tačnu", rekao je Ristanović.

Prema njegovim rečima, presudna bitka za Beograd se odigrala u njegovoj neposrednoj okolini, Avali, Mladenovacu i Boleču, gde je slomljena prva linija nacističke odbrane.

"Od tog perioda nastupaju borbe u samom centru grada. Oko 15. oktobra većina grada je bila oslobođena, Nemci su bili samo u užem delu koji mi danas zovemo krug dvojke, na Čukarici i reonu na kom su smeštena današnja ministarstva", naveo je Ristanović.

Kada je reč o danu nakon oslobođenja, istoričar kaže da je Beograd, pored crvene armije, oslobodila i Narodnooslobodilačka vojska koja se, ističe on, otpočetka zalagala za promenu društvenog poretka i "pretila" uspostavljanju novog režima i društva, koji će biti besklasan i u kom neće biti privatne svojine.

"U prvih par meseci nastupila su divlja čišćenja, mogli ste da stradate samo na osnovu određene denuncinacija. Nakon toga dolazi do nacionalizacije i oduzimanja privatne imovine", rekao je Ristanović.

Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944. godine, je jedan od ključnih antifašističkih datuma vezanih za Srbiju u Drugom svetskom ratu i predstavlja simbol antifašističkog nasleđa u Srbiji danas, koje je često partijski i ideološki monopolisano, izjavio je danas za Tanjug istoričar Nemanja Dević.

"Budući da se radi o jednoj od najvećih pobeda srpskih antifašističkih snaga, odnosno partizanskog pokreta i Narodnooslobodilačke vojske, i proterivanju nemačkog okupatora, koji je bio doživljavan među srpskim narodom kao arhineprijatelj 20. veka, sam taj čin je izuzetno značajan sa stanovišta da se tok rata zauzimanjem Beograda, preokreće u korist partizanskih snaga i Crvene armije koja odigrala ključnu ulogu u bici za Beograd", naveo je on.

Na pitanje koliko se i danas posle osam decenija delimo na četnike i partizane i zašto je toliku prašinu u domaćoj javnosti, ali i regionu, podigao spomenik Draži Mihajloviću u Beogradu, Dević je rekao da u Građanskom ratu u Srbiji, koji se vodio paralelno sa oslobodilačkom borbom, a koji je po intenzitetu često prevazilazio oslobodilačku borbu, palo je mnogo žrtava, što je ostavilo duboke ožiljke među potomcima stradalih u ratu i sa jedne i sa druge strane.

"To je ostavilo duboke ožiljke među potomcima stradalih u ratu i sa jedne i sa druge strane jer građanski rat, kao što znamo, nema isključivo jedne odgovorne i jedne nevine strane. Zločine čine sve strane i zato su posledice i ožiljci bili duboki", objasnio je on.

Smatra da istografija više decenija nije zauzela ispravne stavove u tim događajima i osudila zločine u ratu, i krenula da gradi jednu kulturu sećanja, već da je bila jednostrana, ideološka, a da je čitav režim gradio kulturu gde su se isključivo slavile svoje žrtve, a druge zapostavljale ili osuđivale.

"Sada se nalazimo u tome da imamo dva narativa koji žive jedan sa drugim, to jest jedan pored drugog ili jedan protiv drugog vrlo često. Imam utisak da istorijografija počinje da vraća stvari na pravo mesto, da je dobrim delom vratila, ali da još uvek traje ta bitka za sećanje", izjavio je Dević.