Simonović Bratić: Ako Kosovo uđe u Savet Evrope bez formiranja ZSO, naš strah je da se to neće ni desiti

Ako će se Kosovu dozvoliti da postane član Saveta Evrope a da nije ispunilo najvažniji uslov da formira Zajednicu srpskih opština, što je potpisano još 2013. godine u Briselskom sporazumu, naravno da imamo veliku bojazan da se to neće ni dogoditi i mi ćemo insistirati na toj argumentaciji, kaže za Kosovo onlajn Dunja Simonović Bratić, članica delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u kojoj će se sutra glasati o izveštaju Dore Bakojani u kojem se preporučuje prijem Kosova u SE.

"Naša argumentacija je vrlo jasna budući da je izveštaj Bakojani započeo tako što je ona definisala tri tačke kao preduslove da bi Kosovo moglo da postalo član Saveta Evrope. To su formiranje Zajednice srpskih opština, zakon o eksproprijaciji koji će da pomogne Srbima na KiM da im ne oduzimaju imovinu i ne otimaju zemlju i vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani. Na poslednjih nekoliko sednica Političkog komiteta, u poslednjih godinu dana, Bakojani je insistirala na priči da je vraćanje zemljišta Visokim Dečanima simbolička odluka, budući da je ona grčka pravoslavka, i smatrala je da bi to trebalo da bude kruna, a da je najvažnije formiranje ZSO kao i zakon o eksproprijaciji, da bi na ovom vanrednom Političkom komitetu pre dve nedelje samo taj simbolički zahtev postao nosilac svih zahteva. Ova dva najvažnija su u suštini izbačena iz izveštaja, budući da kažu da oni to treba da sprovedu tek kada budu ušli u SE i da će se onda formirati monitoring proces", kaže Simonović Bratić.

Ona pojašnjava da je u monitoringu svaka nova članica SE, i da je Srbija koja je ušla u SE 2003. godine i dalje u monitoringu, tako da to što je neko u monitoringu ne znači da će sutra nešto i da izvrši. 

Objašnjavajući kako funkcioniše PSSE, Simonović Bratić kaže da PSSE ima 612 poslanika, od čega su 306 članovi, a druga polovina njihovi zamenici koji nemaju pravo glasa, ali mogu da učestvuju u debatama ili da budu prisutni na partijskim grupama. Za kvorum za sutrašnju sednicu dovoljna je jedna trećina, a od onih koji budu u sali računaće se samo glasovi "za" i "protiv", bez uzdržanih.

"Uzdamo se u nepriznavače kosovske nezavisnosti. Svaka zemlja ima broj poslanika prema veličini teritorije, pa tako naša delegacija ima sedam članova i sedam  zamenika, a recimo Kipar i Crna Gora imaju po tri poslanika. U funkcionisanju PSSE je važan odnos partijskih grupa, velika je grupa Socijalista, demokrata i zelenih, kao i narodnjačkih partija, postoji grupa konzervativaca, zatim liberala i alternativaca i onih koji se nisu svrstali ni u jednu grupu. Predsednici tih političkih grupa su kao šefovi poslaničkih grupa u našem parlamentu. Oni, nekada vrlo otvoreno, a nekada uvijeno, sugerišu kako da se glasa, tako da nezavisno iz koje je zemlje neka delegacija poslanici se opredeljuju u zavisnosti od toga kojoj partijskog grupi pripadaju. To naravno nije imperativ jer svako dolazi kao predstavnik svog nacionalnog parlamenta, ali postoji i pristup u smislu ideoloških opredeljenja", kaže Simonović Bratić. 

Primera kako se glasa u PSSE ima raznih, pa je tako, podseća naša sagovornica, na poslednjem Političkom komitetu grčki poslanik Aleksis Cipras bio uzdržan po pitanju zahteva Kosova, dok je rumunski poslanik iz redova liberala i opozicije vatreni zagovornik Kosova u SE. Ona, međutim, ne očekuje da će sutra biti veliki broj poslanika koji će se, kako kaže, "odmetnuti".

"Ova tema ulaska Kosova u članstvo SE, dela naše teritorije, koji nije država i ne postoji u registru UN kao država je presedan na najvišem mogućem nivou. Ovo je rušenje svih pravila, a kada su pravila ruše ne možete da predvidite šta može sledeće da se dogodi jer procedura i pravila očigledno nisu važna u ovom slučaju. Ova tema se doživljava kao suštinska u smislu geopolitičke alijanse koju prave i neće biti velikih razlika među poslanicima jer će se u ovom slučaju opredeljivati onako kako se njihove zemlje strateški opredeljuju prema statusu Kosova u međunarodnim odnosima i u odnosima prema nama. Zbog toga ne očekujem previše disonantnih tonova, ali, recimo, očekujem da će šefica crnogorske delegacije Maja Vukićević, koja nas je već podržala na Političkim komitetu, biti protiv zvaničnog stava Crne Gore", kaže Simonović Bratić. 

Na sednici sutra, najpre će, ukazuje, govoriti izvestilac Dora Bakojani, posle čega je praksa da govore predstavnici partijskih grupa koji imaju po tri minuta, a zatim sledi rasprava po listi poslanika i čitanje amandmana. Svako ko je za ili protiv amandmana ima pravo da se javi za reč pola minuta, ali uglavnom, kako ističe, presuđuje ono što o amandmanu kaže izvestilac. Kada se završi deo sa amandmanima prelazi se na glasanje o celokupnom izveštaju. 

Kosovska delegacija koja ima status posmatrača u PSSE, kako veruje, Simonović Bratić i sutra će imati pravo da govori.

"Imali su pravo da pričaju kad god je Kosovo bila tema. Nekad su ih puštali da govore i neki minut duže", kaže srpska poslanica.

Nakon sutrašnjeg glasanja, ostaje još jedna stepenica - glasanje na Komitetu ministara u kom su ministri spoljnih poslova ili ambasadori država članica. 

"Komitet donosi finalnu odluku. Kada je Kosovo podnosilo aplikaciju, od 46 članica 33 su glasale 'za', što znači da su imali dve zemlje više na svojoj strani nego što im je trebalo za prolaz aplikacije. Tako da, ako pravimo paralelu sa tim glasanjem, oni imaju većinu u Komitetu, ali treba se boriti do kraja. I predsednik je slao pisma i ministar spoljnih poslova je angažovan maksimalno, kao i predstavnici Vlade u Radnoj grupi i predstavnici Skupštine. Napravljena je atmosfera da se proba nemoguće. I jedan više glas za nas nam je dragocen iako verovatno nećemo dobiti ono što želimo ali je važno da ima što više zemalja i poslanika koji će podržati nas, odnosno koji će glasati protiv izveštaja Dore Bakojani", kaže Simonović Bratić.

Ona ne krije razočarenje zbog promene stava grčke poslanice i kaže da su "Grci u ovoj priči nažalost ispali Trojanci", iako su kao zemlja koja je nepriznavač Kosova bili uzdržani kada se na Komitetu ministara glasalo za aplikaciju Kosova. 

"Nemci očigledno vode glavnu priču, Amerkanci posredno kao posmatrači, jer svi znamo da imaju veliki uticaj. Na simboličkoj ravni ovo je teška stvar za nas što smo od prijateljske zemlje ovako nešto doživeli. Kuriozitet je da je i predsednik PSSE od januara Grk i da je generalna sekretarka skupštine Grkinja. Svi se sećamo da su nas u vreme Nato agresije u Grčkoj Grci maksimalno podržavali, a sada imate rođenu sestru Micotakisa koja presuđuje u korist Kosova, ali očigledno je da je veliki pritisak da se ovo završi što pre. Ona je nažalost njihov Trojanski konj a za nas jedno veliko razočarenje", zaključuje Simonović Bratić.