Šljuka: Tendencija da se zaobiđu zaštitni mehanizmi za srpsku zajednicu utvrđeni Ustavom

Saradnik NVO „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da na Kosovu postoje mehanizmi koji omogućavaju manjinskim zajednicama, uključujući srpsku, da zaštite svoja prava i da u parlamentu ne budu zasigurno preglasane od strane većinske zajednice, kao što je dupla dvotrećinska većina koja se traži u slučaju zakona od vitalnog interesa, ali napominje da je u prethodnom periodu bilo pokušaja da se neki zaštitni mehanizmi zaobiđu.

Ta tendencija, kako ocenjuje, možda će postojati i u narednom periodu.

„Ne mogu da tvrdim, ali mislim da će biti pokušaja da se obezbedi dovoljan broj ljudi koji predstavljaju srpsku zajednicu, a koji bi bili naklonjeni vladajućoj većini i preko kojih će možda moći da se menjaju zakoni od vitalnog interesa, a posledično možda i Ustav koji bi doveo do ukidanja prava koja su garantovana srpskoj zajednici a koja onemogućavaju da dođe do tiranije većine, odnosno da većina sve odluke nameće manjini“, navodi Šljuka. 

On objašnjava da je za promenu Ustava, ali i zakona od vitalnog interesa koji se tiču svega što je esencijalno važno za nevećinske zajednice, potrebna dupla dvotećinska većina u Skupštini - i od ukupnog broja poslanika i iz redova nevećinskih zajednica. 

„Tako nešto postoji i u ustavima zemalja u kojima je primenjen neki vid konsocijativne demokratije, odnosno institucijalni aranžman koji omogućava zajednicama koje su ranjive, koje su manjina, da zaštite svoja prava. Na Kosovu, to se odnosi na zakone koji se tiču menjanja opštinskih granica, zakone u kontekstu obrazovanja, kulturnog nasleđa, religije, nacionalnih simbola, odnosno na zakone koji se tiču prava nevećinskih zajednica a koja nisu pre toga definisana Ustavom“, ukazuje Šljuka.

Kao primer na kom se videlo kako se zaobilaze zaštitni mehanizmi utvrđeni Ustavom Kosova, on navodi imenovanje Nenada Rašića za ministra.

„Kao neko ko nije bio poslanik, on je morao da prođe potvrdu u parlamentu od strane poslanika iz redova nevećinske zajednice što tada nije učinjeno jer kada su predstavnici Srpske liste napustili institucije otvorio se politički vakuum koji je omogućio premijeru Aljbinu Kurtiju da postavi gospodina Rašića na način koji nije u skladu sa Ustavom“, kaže naš sagovornik. 

Imajući u vidu da osim prava na zagarantovanih deset mandata, srpska zajednica u Skupštini Kosova ima pravo i na mesto potpredsednika, Šljuka kaže da je ta funkcija više konsultativna.

„U Skupštini Kosova postoji pet potpredsednika. Tri su obično iz redova većinske zajednice, jer oni treba da dođu iz tri najveće parlamentarne grupe, jedan potpredsednik je iz redova srpske zajednice i jedan iz ostalih nevećinskih zajednica. Potpredsednik nema presudni uticaj kao pojedinac jer postoji Predsedništvo Skupštine u kom su predsednik parlamenta i pet potpredsednika, dakle njih šest. Dnevni red skupštinskih sednica mora da se donese konsenzusom, međutim, ukoliko on izostane, ukoliko se, recimo, potpredsednik iz srpske zajednice pobuni, dnevni red se iznosi na glasanje na plenarnu sednicu i ako tu bude izglasan više nema načina da se blokira“, objašnjava Šljuka. 

Ostale odluke Predsedništva Skupštine, bitne za njen rad, kako dodaje, donose se većinom glasova, što znači da su  dovoljna četiri glasa, a pravo veta ne postoji.