Šljuka: Fokus dijaloga u Briselu mora biti na zatvaranju srpskih institucija, to je goruće pitanje za Srbe na Kosovu

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka ocenio je da bi zatvaranje srpskih insituticija, poput današnjeg upada u RFZO i PIO fond u Severnoj Mitrovici, trebalo da budu u fokusu dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, zato što je to trenutno „goruće pitanje“ po Srbe na Kosovu, a posledice trpe najviše građani.

„Dijalog svakako treba da se vodi, ali u ovakvim okolnostima, dijalog bi upravo trebalo da se vodi po tim pitanjima. U situaciji kada imamo zatvaranja (institucija), a ovo je samo jedno od niza brojnih zatvaranja institucija u prethodnih godinu ipo dana, mislim da bi dijalog pre svega trebalo da se fokusira na razrešavanje te krize, jer to je nešto gde građani najviše trpe“, izjavio je Šljuka za Kosovo onlajn.

Ističe da sva druga pitanja u okviru Briselskog dijaloga jesu ključna, ali da je ovde reč o „gorućem pitanju“ na koje EU i drugi „prećutkuju i tolerišu“.

„Ovo je ćutanje u jednom suštinskom smislu na zatvaranje institucija koje su od esencijalne važnosti za građane Kosova. Ne samo za one iz srpske zajednice, već i drugih, pa i albanske. Ako imamo ćutanje koje dovodi do toga da se pogoršava stanje u zajednici, onda su sva ta druga pitanja, ako ne u ovom, u nekom budućem će delovati kao nevažna ili manje važna“, naglasio je Šljuka.

Dodaje da bi dijalog u Briselu trebalo da se vodi i o onim „zanemarenim pitanjima“.

„Kako imamo novu krizu, zanemarujemo prethodna pitanja. Šta je sa pitanjem dinara? Imali smo sedam-osam sastanaka koji su prekinuti, nije se došlo do rešenja i nismo videli nikakav epilog te priče. Ljudi i dalje idu van Kosova da podižu svoj novac iz budžeta Republike Srbije. To je samo jedna od brojnih kriza koja je ostala nerešena“, precizira Šljuka.

Zato smatra da bi suština dijaloga trebalo da bude ono što „primarno opterećuje građane u ovom trenutku“.

„A, kada se to reši, kada se uspostavi neka normalizacija i deeskalacija onda će i to biti plodno tlo da se rešavaju krupnija pitanja“, naglasio je on.

Komentarišući jučerašnji sastanak u Briselu predstavnika Prištine i Beograda, Šljuka kaže da se nakon njihovih izjava čini „da nisu bili na istom sastanku“.

„Pored toga što nema nikakvih rezultata, opet imamo oprečne izjave sa obe strane. Dakle, stvari koje su pričali Petković i Bislimija nam govore kao da oni zapravo nisu bili na istom sastanku. I mislim da je to negde problem koji se nastavlja već duže vreme i koji po mom mišljenju treba upravo da reši Evropska unija, odnosno Sorensen sada kao fasilitator“, smatra Šljuka.

Uveren je da on ili EU treba da nakon svakog od sastanaka izađu sa saopštenjem i preciziraju šta je bilo na agendi, a o čemu se stvarno razgovaralo i šta su obe strane predstavile.

Navodi da je najbolji dokaz pitanje formiranja Komisije za nestale osobe za koju se, na osnovu ranijih informacija, mislilo da je rešeno.

„U decembru prošle godine je rečeno da je komisija de fakto formirana i da se očekuje da ona počne da radi. I svi smo očekivali da to bude negde taj prvi proboj, dakle, jedno humanitarno pitanje koje je u interesu obe strane da se reši što pre, da dođe do tog nekog napretka već možda u januaru, februaru ove godine. Ali sada iz ovih izjava, bar Bisljimija shvata srpska strana i dalje ima neke rezerve na rad i funkcionisanje te komisije, a da je to tek sada navodno otklonjeno. S tim da ona još nije počela da radi, još nije imala prvi sastanak“, kazao je Šljuka.

Ocenjuje da kosovska vlada, koja se nalazi u tehničkom mandatu, nema legitimitet da vodi politički obojen dijalog.

„Ona ne bi trebala da donosi nikakve krupne odluke, zato se i zove tehnička, da donosi, dakle, samo tehničke odluke, a dijalog, iako je na tehničkom nivou u Briselu, on je duboko politički obojen. I tu su mnoga senzitivna pitanja za građane obe strane i sada neko ko ima upitan legitimitet da ide i da pregovara u ime građana Kosova može da bude dosta problematično“, poručio je Šljuka.

On je dodao da aktuelna kosovska vlast, iako nema poverenje građana, nastoji da očuva privid političke snage i da se i dalje pita o ključnim pitanjima.