Šmit: Problemi Srbije i Kosova neće dovesti do požara na Zapadnom Balkanu

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit ocenio je da se situacija na Kosovu pokreće i da je francusko-nemački predlog očigledno dobra osnova.

Šmit je u izjavi nemačkom dnevniku „Merkur“ rekao da trenutno nema utisak da bi problemi Srbije i Kosova mogli dovesti do požara na Zapadnom Balkanu.

“Ali, znamo da se to može veoma brzo promeniti u ovom regionu. Međutim, u poređenju sa situacijom u decembru, kada su bile barikade, sada vidimo veliki napredak”, konstatovao je on.

Upitan da li ga je reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa francusko-nemačkim planom iznenadila, rekao je da nije bio iznenađen, izuzev mirnog javnog nastupa po tom pitanju.

„Nisam očekivao da će tako mirno izneti naznaku da je spreman da popusti u kosovskom sporu i prihvati francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa. Ali, izgleda da shvata da prihvatanjem predloga stiče stratešku prednost. Jer ako odbije, ne bi imao mnogo drugih opcija. Ali, problemi za Vučića tek počinju. Potreban je visok stepen saradnje sa kosovskim institucijama. Potpuna negacija postojanja Kosova time više nije moguća. Sada ostaje da se vidi kako će se vlada Kosova ponašati“, poručio je Šmit.

On kaže i da ne smatra da Brisel ucenjuje Srbiju.

„EU je nedvosmisleno, jasno stavila do znanja - ne može više da prihvati stalne krize između Srbije i Kosova. U tom pogledu - politički pritisak, da, ali u smislu konstruktivne saradnje“, naglasio je Šmit.

On je rekao da su dva pozitivna razvoja mogla da se primete tokom 2022. godine.

“Prvo, koliko god to izgledalo kontradiktorno, Putinov rat u Ukrajini promenio je stavove na Balkanu. Od Srbije do Crne Gore i Albanije, jedno je jasno - ne želimo da budemo uvučeni u ovaj rat. Trenutno postoji više saglasnosti o tome nego što bi se moglo primetiti spolja. Drugo, povećana regionalna saradnja u regionu i samiti EU na Zapadnom Balkanu pokazuju vidljiv napredak, posebno u zaštiti klime, snabdevanju energijom i međusobnom priznavanju obrazovnih kvalifikacija i putnih isprava. To ne zvuči revolucionarno, ali oni su definitivno olakšanje za ljude”, objasnio je Šmit.

Na pitanje da li je prihvatanje francusko-nemačkog plana poraz za Vladimira Putina, on ističe da je paradoksalno da je Putinov negativni uticaj na region, imao - pozitivan uticaj kohezije.

“Velike najave Rusije, posebno u oblasti jeftine energije, nisu se ostvarile - jedna od retkih alatki koja je Vladimiru Putinu ostala. Nedostaje mu održiva finansijska sredstva da zadrži svoj uticaj u regionu, pre svega u Srbiji ili BiH. To se videlo i iz jasnog stava predsednika Srbije u vezi  sa regrutnim biroom za Vagner grupu u Beogradu. Predsednik Srbije je povukao jasnu crvenu liniju - nema učešća u ratu i nema regrutovanja mladih u regionu za ratne operacije. Bilo je pokušaja, a nisu uspeli. Tako nešto se nije moglo podrazumevati”, naglasio je on.

Šmit je istakao da se građani u regionu, posebno u BiH i dalje sećaju ratova na prostoru bivše Jugolsavije, i da posle takvih traumatičnih iskustava ne žele da budu uvučeni u dalje ratove.

“To je tlo na kome raste otpor Putinu”, rekao je Šmit u izjavi minhenskom listu.