Srbija vodi kampanju da "obnovi" reputaciju na Zapadu

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je za Nešnal rivju da je Srbija moderna zemlja koja želi da "prigrli" Zapad, jer je to u njenom interesu, kao i da može da doprinese regionalnoj i globalnoj stabilnosti.

U intervjuu tokom boravka u Vašingtonu, na Samitu Natoa, Đurić je izrazio podršku Srbije Ukrajini, podsećajući na njegov nedavni sastanak sa kolegom iz Kijeva Dmitrom Kulebom, ali i naveo da Srbija ima pravo nastavi da održava bliske veze sa Moskvom i Pekingom, jer svakako ide putem članstva u EU i strateškog dijaloga sa Vašingtonom.

"Mislim da je to veoma moćna poruka. Mi smo zemlja koja nastoji da obnovi svoje veze sa Zapadom, a ja sam ovde jer verujem da je to u nacionalnom interesu Srbije", rekao je Đurić.

Naveo je da je u Vašington otputovao kako bi preneo poruku da Srbija želi da "svojim malim kapacitetom" igra konstruktivnu ulogu u regionalnoj i globalnoj politici, kao i da "osveži sliku o Srbiji", jer je većina ljudi poslednji put čula za Srbiju tokom 1990-ih, "i to ne baš na povoljan način".

Šef srpske diplomatije je  rekao i da je na marginama Nato Samita kratko razgovarao sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom, kojeg je pozvao da poseti Srbiju.

Razgovori u Beloj kući i Stejt departmentu bili su prvenstveno fokusirani na ulaganja SAD u energetske projekte, preneo je Đurić, navodeći nerešenu investiciju od 1,7 milijardi dolara u solarnu energiju, što bi pomoglo Srbiji da diverzifikuje snabdevanje energijom iz Rusije, na koju se u velikoj meri oslanja.

Kada je reč o Ukrajini, list podseća da je Beograd podržao rezolucije UN kojima se osuđuje ruska invazija, kao i da, iako je odbila da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve, srpska vlada nije sprečila firme u zemlji da prodaju municiju članicama Natoa, uključujući Španiju i Češku, koje su je potom prebacile u Ukrajinu.

"Želim da podvučem da duboko žalimo zbog ovog užasnog sukoba. Želimo da se to završi što je pre moguće. Primili smo stotine hiljada izbeglica iz Ukrajine i ponudili različite vrste humanitarne pomoći zemlji, a nastavićemo da se zalažemo za prekid neprijateljstava", poručio je Đurić.

Naglasio je da složenost politike Srbije prema ratu proizilazi iz činjenice da i Rusija i Ukrajina podržavaju stav Beograda o Kosovu.

"Nekako smo u delikatnoj poziciji. Ali bez obzira na to, zauzeli smo moralni i pravni stav koji je zasnovan na Povelji UN, uprkos poteškoćama, uprkos pritiscima sa kojima se suočavamo i uprkos geopolitičkom položaju u kojem se nalazimo. Samo pogledajte mapu i videćete da Srbiji, sa svojim problemima i problemima nasleđa iz 1990-ih, nije lako krenuti putem kojim smo krenuli", rekao je Đurić.

Na pitanje kako bi ulazak Aleksandra Vulina u Vladu Srbije, s obzirom da su ga SAD sankcionisale 2023. godine zbog navodne umešanosti u trgovinu oružjem i za kojeg se smatra da je blizak Moskvi, ali i da ima stav da Srbija "treba da apsorbuje druge balkanske države", Đurić je odgovorio da vladu čini "veoma široka koalicija političkih akterav, ali da svi sprovode viziju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Ideja je usredsređena na to da Srbija bude moderna zemlja i kao punopravni član evropske zajednice" , rekao je Đurić i dodao da je Beograd posvećen sprovođenju reformi za ulazak u EU do 2027. godine, što je cilj svih političkih partija koje su zastupljene u Vladi Srije, pa i Vulinove.