Srbija zaglavljena između Cefte i Otvorenog Balkana: Da li će predsedavanje rešiti problem plasmana robe na Kosovo?

Od januara naredne godine, Srbija preuzima predsedavanje Cefta Sekretarijatom, zaduženim za koordiniranje ekonomske saradnje među državama koje su potpisale ovaj sporazum. Ipak, iako sporazum treba da obezbedi nesmetanu trgovinu između Srbije, Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova, zabrana Prištine da se srpski proizvodi distribuiraju na teritoriji Kosova još uvek je na snazi, piše Danas.

Uprkos tome što je Cefta osmišljena kao način da roba između zemalja članica putuje brže i bez mnogo procedura, Priština je jednostrano donela odluku da kamioni iz Srbije ne prelaze administrativne prelaze.

Zbog takvog kršenja sporazuma, nisu usledile nikakve sankcije Prištini, a ekonomisti smatraju da to što će Srbija ovaj put predsedavati Ceftom, neće mnogo uticati da stanje bude drugačije.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je situacija sa plasmanom robe na Kosovo čisto političko pitanje, i da do razrešenja jedino može doći ako se izvrši dovoljan pritisak sa Zapada.

"Pravila Cefte izolovano Prištini ne znače puno, jer je ona očigledan krivac za zastoj. Kada se uzme u obzir šira slika, prekid ekonomskih veza, odnosno samo zaoštravanje koje traje godinama unazad, čak je i najmanja forma političkih posledica i problema koje imamo sa tim delom naše teritorije", kaže Nikolić.

Naš sagovornik ističe da ne postoji telo koje bi "nateralo" Prištinu da realizuje obaveze, počev od Vašingtonskog sporazuma ili do uspostavljanja ZSO.

"Postoji mnogo instanci zbog kojih bi trebalo reagovati i Prištinu pritisnuti da poštuje dogovore, ali ispada da je Priština jača od mnogih sredstava prinude, makar onih koja nastupaju načelno, bez jasnog stava da će neko snositi posledice", pojašnjava ovaj ekonomista.

Ipak, kada je reč o samoj Cefti, Nikolić kaže da je u ovom trenutku pitanje da li se može reći da projekat uopšte postoji.

"On se na ovaj način grubo krši, a za to niko ne snosi posledice", sugeriše Nikolić.

Slično kao i Nikolić, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da će se predsedavanje Ceftom svesti na to da će Srbija pokušavati da okupi članice, i nastojati da revitalizuje sporazum. Ipak, prema pozitivnom epilogu je skeptičan, jer, kako kaže, u Cefti ne vladaju ekonomski, već politički principi.

"Cefta je napravljena još dok su Češka, Mađarska, Slovačka i Poljska htele da uđu u Evropsku uniju, i imale su velike koristi od toga. Kako su one ušle u EU, onda su na red došle zemlje bivše SFRJ, plus Albanija i Moldavija. Jedan deo je ušao u EU, i ostalo je ovo što je ostalo. Međutim, kada se umešala politika u prostor Balkana, Cefta je praktično izgubila na značaju, a glogov kolac je zabio Aljbin Kurti kada je podigao carine na 10 pa na 100 odsto. To je bio početak kraja Cefte. Albanija, Srbija i Makedonija su tražile alternativu, a ona je bila Otvoreni Balkan. Njemu nisu pristupile ostale zemlje, tako da smo mi zaglavljeni između Cefte i Otvorenog Balkana. Očigledno ne funkcioniše ni jedno ni drugo. Na početku, to je funkcionisalo dobro jer su sve zemlje imale isti cilj, da što pre savladaju evropska pravila i da postanu članice EU. Ipak, sada Cefta liči na parnu lokomotivu koja stoji na stanici, ne gasi visoku peć, para je spremna, ali voz ne ide", pojašnjava Savić.

On ističe da ni jedna država članica više ne podržava ozbiljno Ceftu, te da ne postoji način na koji bi država koja krši sporazum bila sankcionisana.

"Cefta nema mehanizam kojim bi Priština mogla biti kažnjena zbog nepoštovanja sporazuma. Ona je dobrovoljno udruženje u kome svako ima koristi, i svako može da ga sprovodi ili ne sprovodi", dodaje naš sagovornik.