Sretenović: Moguća koalicija oko Makrona, bez većih promena u odnosu prema Srbiji i Kosovu

Stručnjak za istoriju međunarodnih odnosa, istoričar Stanislav Sretenović kaže da izborni rezultati u Francuskoj nisu iznenađenje i da bi stranka predsednika Emanuela Makrona mogla da okupi levo-desnu koaliciju koja bi imala većinu u parlamentu. U spoljnoj politici, ističe ovaj istoričar, Srbija neće biti među prioritetima, kao ni dijalog Beograda i Prištine, ali da je moguće da će zvanični Pariz ublažiti zahteve za defakto priznanjem Kosova.

“Francuska svakako doprinosi dijalogu, doprinosi traženju rešenja koje će biti prihvatiljivo za sve strane. Ona je u svom pristupu nešto blaža nego Nemačka i to smo mogli da vidimo kod blokiranja Kosova u Savetu Evropu. Međutim, suštinska pitanje oko pritiska na Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine neće se menjati. Francuzi će ostati na tom zahtevu, a moguće da će se ipak insistirati prvenstveno na konkretnim rešenjima na terenu, za dobrobit svih građana, i Srba i Albanaca, a da će možda taj vrlo neprijatan zahtev koji je protiv srpskih interesa koji Srbija ne može da prihvati možda će ipak ići u drugi plan”, izjavio je Sretenović za Kosovo onlajn.

Naglašava da su izborni rezultati svojevrsni aksiom francuske unutrašnje politike.

“Ovo je bila jedna od dve mogućnosti posle prvog kruga francuskih izbora kada je Nacionalni front došao na prvo mesto. Pokazalo se da aksiom francuske unutrašnje politike i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima uvek funkcioniše, a to je - kada je Nacionalni front na prvom mestu, druga ili treća partija ili grupacija partija ili cela Francuska se okuplja da ih spreči da pobedi. To je funkcionisalo i ovog puta”, kazao je Sretenović.

Prema njegovim rečima Francuska je dobila parlament koji nema apsolutnu većinu i u kojoj imamo tri jasno izražena bloka zbog čega će biti komplikovano formirati novu vladu, sem u slučaju da ne dođe do pregrupisavanja političkih stranaka.

“U ovoj situaciji vidim da bi Makronistička grupacija koja je osvojila oko 160 poslanika ipak mogla da formira koaliciju koja bi okupljala i umerenu levicu i umerenu desnicu. Ovi izbori su pokazali da je veliki koalicioni potencijal klasične ‘degolističke partije’ - Republikanaca koji su dobili 65 poslanika. Ako bi došlo do raspada levičarske koalicije koja sadrži u sebi ekstremne levičare kao što su Melanšolisti i komunisti, ako bi se socijalisti i ekolosti odvojili, oni bi sa Makronističkim centrum i ovom partijom Republikanaca možda bi mogli da formiraju jednu centristričku, umereno levičarsko-desničarsku koaliciju koja bi možda mogla da ima apsolutnu većinu od 289 od 577”, naglašava Sretenović.

U tom slučaju, naglašava ovaj stručnjak, neće doći ni do promene u spoljnoj politici.

“Srbija nije glavna tema francuske spoljne politike. Dok se dođe do Srbije moraće da se prođe kroz puno drugih važnih tema za Francusku. Osnovne teme spoljne politike od 1945. godine i ranije, tokom 19. veka je odnos sa Nemačkom. To je konstanta francuske spoljne politike. U tim prioritetima su i atlanska savezništva, pre svega sa SAD. Treći nivo je odnos prema ratu u Ukrajini i celokupni stav Francuske prema ostalim neuralgičnim tačkama u svetu: Africi, Indokini... U svakom slučaju jugoistok Evrope će biti poslednji kojim će se Francuzi baviti”, kaže Sretenović.

Podseća da su ekonomski i kulturni odnosi Srbije i Francuske od 15. jula 2019. u uzlaznoj putanji.

“Od posete gospodina Makrona Srbiji i onog govora na srpskom jeziku - to je bio znak da se simbolički Francuska i Srbija ponovo zbližavaju na tradicijama dugotrajnog i utemeljenog prijateljstva iskovanog i za vreme Prvog svetskog rata i preko školovanja srpske administrativne i tehničke elite na francuskim univerzitetima. Negde oko milijardu i 300 miliona evra je Francuska uložila u Srbiju, tendencija je rasta. Francuska zapošljava oko 11.000 radnika i tu je tendencija rasta”, kaže Sretenović.