Šta Brisel poručuje Srbiji izborom Tonina Picule za izvestioca EP?

Evropski parlament je za prvog čoveka za saradnju sa Srbijom imenovao socijalistu, političara iz Hrvatske Tonina Piculu, a analitičari ocenjuju da je u interesu Srbije "da se nađe zajednički jezik", prenosi RTS.

Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela navodi da je Tonino Picula izabran kao neko za koga izvori u Evropskom parlamentu kažu da je poštovan unutar grupe socijalista, kao neko ko se razume u politiku proširenja i poznaje situaciju na Balkanu.

"Ono što takođe kažu izvori u Evropskom parlamentu, da u ovakvim situacijama nacionalna pripadnost, to iz koje države dolazi izvestilac – ima manju ulogu", dodaje Gajić.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske poliitke smatra da je u pitanju pokušaj da se pošalje poruka da se Srbiji neće gledati kroz prste, jer je Picula u prethodnom periodu u prvi plan stavljao vladavinu prava.

"Poruku Evropskog parlamenta smo dobro razumeli", bila je prva reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića na izbor Picule. Saradnju ne isključuje.

Na tom tragu je dan kasnije i premijer Miloš Vučević.

"Neću da pravim štetu svojoj državi. Svašta smo mogli da očekujemo i razumeli smo poruku. To je sve što mogu da vam kažem. Razumeli smo poruku, to je to. Mi ostajemo na evropskom putu, radimo svoj posao", poručio je Vučević.

O stanju u Srbiji, Picula će jednom godišnje u ime Evropskog parlamenta pripremati izveštaje.

"Kao na fakultetu što možete imati profesore sa kojima se možete slagati ili ne, koji vam se sviđa ili ne, vi morate da položite taj ispit s obzirom na to da će on biti izvestilac koji će pisati pet godišnjih izveštaja Evropskog parlamenta o stanju prava u Srbiji. Mislim da je u interesu da se prilagodi retorika, da se neke ocene stave u drugi plan i da se zapravo nađe zajednički jezik", kaže Subotić.

Tonino Picula, 62-godišnji sociolog, itekako poznaje region. Sa funkcije ministra spoljnih poslova Hrvatske, otišao je u Strazbur. Već je 11 godina u Evropskom parlamentu. U prethodnom mandatu bio je izvestilac za Crnu Goru, a u senci i za Severnu Makedoniju.

Pregovarao je i o rezoluciji o ruskoj agresiji na Ukrajinu, o strategiji proširenja, o Planu za rast Zapadnog Balkana.

Picula je rekao da Srbija nije od juče kandidat i da se sada stvorio jedan popriličan kvantum iskustva, kako sa srpske strane, tako i sa strane Evropske unije, i nada se da će u sledećih pet godina biti nadograđen stvarnim napretkom prema članstvu.

Izbor izvestioca za neku zemlju kompromis je glavnih političkih grupa, a onda i unutar pojedinačne grupe.

U ovom slučaju evropski narodnjaci dali su izvestioca za Bosnu i Hercegovinu i Prištinu, a socijalisti za Albaniju i Srbiju.

U prethodna dva mandata, izvestilac za Srbiju bio je iz redova narodnjaka Vladimir Bilčik, a pre njega Dejvid Mekalister.

Srbija je status zemlje kandidata dobila u martu 2012. godine. Dve godine kasnije, zvanično su počeli pregovori o pristupanju. Do sada su otvorena 22 od 35 poglavlja. Samo dva su i privremeno zatvorena.