Šta je "nova armatura" pregovora u Briselu koju Zapad nudi Beogradu?

ilustracija
Izvor: Kosovo Online

Iza namere Zapada o rešavanju kosovskog pitanja, čiju je ponudu predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao "novom armaturom" pregovora u Briselu koji bi trebalo da dovedu do skorog, a konačnog rešavanja problema u vezi sa Kosovom, mogao bi se kriti model dve Nemačke, odnosno zahtev Beogradu da prihvati postojanje Kosova, ali ne i da zvanično prizna nezavisnost, pišu Novosti.

Ovako se u javnosti govori o tome šta su u Srbiju doneli izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, koji je stigao "pojačan" Jensom Pletnerom i Emanuelom Bonom, emisarima nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona. O tome kakav će biti odgovor Srbije sutra će pred poslanicima govoriti predsednik Vučić na posebnoj sednici Skupštine o KiM.

Prema oceni nekadašnjeg ministra spoljnih poslova i ambasadora Živadina Jovanovića eventualna primena koncepta dve Nemačke znači da Srbija ne bi priznala Kosovo, ali bi trebalo da se saglasi sa članstvom u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama.

"Računaju da Srbiji podvale time što neće morati formalno, ni pismeno ni glasno, da prizna nezavisnost tzv. Kosova, ali bi ulazak lažne države u međunarodne organizacije značio da gubimo teritoriju. Treba jasno da kažemo da branimo integritet, Kosovo kao sastavni deo Srbije, neutralnu vojnu poziciju, pravo na strateške odnose sa Rusijom i Kinom", kaže Jovanović.

On pita gde je ta ravnopravnost u EU, ako od 27 članica samo dve - Francuska i Nemačka - "ojačavaju" Lajčaka.

"U pitanju je promovisanje nemačke geopolitike, a Francuska je ovde samo kao mlađi brat, ili sekundant Nemačke. Jer, Nemačka nema kredibilitet ovde koji ima Francuska. Ali, Makron je to prijateljstvo prostro kao most za ekspanziju nemačke geopolitike i to nije naročito časna uloga koju Francuska igra", ocenio je Jovanović.

Prema rečima predsednika Odbora za KiM Milovana Drecuna, od Beograda će tražiti da prihvati postojanje Kosova.

"U ovom trenutku se ne traži direktno priznavanje, jer je svima na Zapadu jasno da ne može do toga da dođe", kaže Drecun.

I on smatra da je u igri rešenje poput "dve Nemačke":

"Time bi Zapad mogao da kontrira ruskom predsedniku Putinu i kaže mu da nema presedana kada je reč o KiM, već da je to pitanje zatvoreno. Beogradu bi bila ponuđena skraćena verzija Zajednice srpskih opština, odnosno da se odnosi samo na četiri na severu, posebna zaštita SPC i verovatno ubrzanje evrointegracija", ocenio je Drecun.

Priština čeka američke pare

MIinistarstvo odbrane Kosova juče je saopštilo da visoko ceni finansijsku podršku SAD, ali da još ne zna koliki će iznos dobiti. U pitanju je deo od 2,2 milijarde dolara koliko će, kako je saopšteno iz Stejt departmenta, biti raspodeljeno Ukrajini i drugim zemljama koje mogu biti izložene "opasnosti od ruskog uticaja". Novac će biti iskorišćen u okviru plana tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, što je protivno međunarodnim sporazumima.