Šta je pokazala poseta Ursule fon der Lajen Kosovu?

Urednik RSE za Evropu Rikard Jozviak ocenio je da poruke predsednice EK Ursule fon der Lajen nakon posete samo odražavaju prioritete Brisela na Zapadnom Balkanu, i da je u tom kontekstu Kosovo u drugom planu, dok novinar Augustin Paljokaj ističe da je procena evropske zvaničnice tačna i da nije tajna da odnosi EK sa Kosovom nisu dobri i redovni, prenosi RSE.

Od ponedeljka do srede uveče, predsednica Evropske komisije (EK), Ursula fon der Lajen obišla je Zapadni Balkan, region koji ima za cilj da se jednog dana pridruži evropskom bloku.

U većini zemalja, Fon der Lajen je govorila o važnosti članstva u Evropskoj uniji (EU) i putu koji su prešli ka tome.

Da bi napredovalo na ovom putu, Kosovo, rekla je, mora imati jake institucije, smanjiti tenzije i preduzeti neophodne korake kako bi imalo koristi od Plana rasta – paketa vrednog 6 milijardi evra, koji ima za cilj da ubrza put regiona ka EU.

Kosovo je dobilo oko 900 miliona evra – što znači da je po glavi stanovnika najveći korisnik ovih sredstava.

Rikard Jozviak, urednik za Evropu na Radiju Slobodna Evropa (RSE), smatra da komentari Ursule fon der Lajen na društvenoj mreži „X“ samo odražavaju prioritete Brisela na Zapadnom Balkanu, i da je u tom kontekstu Kosovo u drugom planu.

„Ne ide napred kao što su to učinile Crna Gora i Albanija, nije geostrateški i ekonomski prioritet kao Srbija, uprkos svojim problemima“, rekao je on.

Augustin Paljokaj, novinar koji prati politike EU, kaže da je procena evropske zvaničnice tačna i da nije tajna da odnosi EK sa Kosovom nisu dobri i redovni.

„Kosovo nema nijednu instituciju sa punim legitimitetom, što bi proizašlo iz izbora održanih u februaru“, rekao je Paljokaj.

Ova situacija, rekao je on, posledično je otežala Kosovu proces obezbeđivanja sredstava iz Plana rasta, iako je među prvima usvojilo agendu reformi, proces koji Bosna i Hercegovina još nije završila.

Kosovo je uspelo da konstituiše Skupštinu osam meseci nakon održavanja parlamentarnih izbora. U njenom odsustvu, Kosovo nije moglo da ratifikuje sporazum koji bi omogućio oslobađanje sredstava EU.

Uloga sankcija

Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je nakon sastanka sa predsednicom EK da je zatražila ukidanje kaznenih mera Kosovu.

Mere, koje Kosovo smatra nepravednim, uvedene su 2023. godine zbog eskalacije situacije na severu, a tek u maju ove godine počele su postepeno da se ukidaju.

Palokaj veruje da će u ovoj fazi ključnu ulogu imati proces transformacije lokalne vlasti na severu Kosova: ukoliko bude tekao kako treba, zemlje koje se zalažu za ukidanje mera imaće dobar argument.

On se poziva na rezultate lokalnih izbora održanih 12. oktobra u četiri opštine na severu, naseljene većinski srpskim stanovništvom, na kojima je pobedila Srpska lista. Te opštine su bile vođene od strane albanskih predsednika opština, nakon što su se Srbi povukli iz kosovskih institucija krajem 2022. godine.

„Kosovo mora imati svoje institucije, kako bi postojala institucionalna stabilnost unutar Kosova, a te institucije imale korektnije odnose sa međunarodnom zajednicom. Kada kažem korektnije, mislim na činjenicu da među njima mora postojati poverenje, ne krivim nijednu stranu, jer Kosovo ne može tvrditi da ima dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, sa zemljama Kvinte, niti sa Evropskom komisijom, kada oni sami kažu da odnosi nisu dobri“. 

Kada govorimo o izborima, upravo su izborni procesi na Kosovu i u Severnoj Makedoniji ono što su evropski zvaničnici naveli kao razlog zašto Fon der Lajen nije održala konferencije za novinare nakon sastanaka sa zvaničnicima.

Upitnik i status kandidata

Uprkos činjenici da je zahtev Kosova za pridruživanje EU iz 2022. godine ostao u fijoci i nikada nije razmatran, premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti navodno je zatražio da EK što pre dostavi Prištini upitnik o članstvu i da Kosovu bude dodeljen status kandidata.

Za Jozviaka, Brisel je potpuno svestan da se procena zahteva Kosova za članstvo neće pomeriti s mesta ni tokom aktuelnog danskog predsedavanja, niti tokom narednog, kiparskog.

Podsećanja radi, Kosovo je jedino u regionu koje nema status kandidata.

Napredak u poslednjih 12 meseci

Poseta Fon der Lajen regionu Balkana dolazi uoči usvajanja Izveštaja EU o napretku ovih zemalja koje teže ka bloku.

Oni se smatraju realnim odrazom situacije u svakoj zemlji.

Paljokaj smatra da situacija, od oktobra prošle godine do sada, nije bila baš povoljna na Kosovu i da nema dobrih pomaka koji bi se mogli odraziti u izveštaju.

„Koliko sam čuo, biće primećeno kašnjenje na Kosovu zbog nedostatka funkcionalnih institucija, i Kosovo je samim tim zastalo“, rekao je Paljokaj.

Izveštaj detaljno navodi prednosti i zastoje u mnogim sektorima. Kosovu je godinama više puta rečeno da je normalizacija odnosa sa Srbijom jedini put napred.