Starović: Krizna grupa šalje apel EU i SAD da odustanu od nepromenljivosti granica

Nemanja-Starovic
Izvor: Facebook

Poslednji izveštaj Međunarodne krizne grupe " Ponovno pokretanje dijaloga između Kosova i Srbije" po oceni Nemanje Starovića iz Centra za društvenu stabilnost, kreće od stanovišta da je ključna prepreka za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine nespremnost albanske strane da učini bilo kakve ustupke prema zvaničnom Beogradu.

On naglašava da je jako važno što se u izveštaju šalje apel SAD i EU da odustanu od kako kaže, tvrdog dogmatskog stanovišta koji podrazumeva takozvanu nepromenjivost granica.

Apel u rešenjima koje se navode u izveštaju Krizne grupe, kaže Starović, pažljivo će se čitati u Vašingtonu i evropskim prestonicama i to je važan iskorak jer ukoliko takve instrukcije budu praćene to će stvoriti prostor u kojem bi se moglo kretati ka suštinskom kompromisu koji ne bi vodio u smeru suočavanja sa rešenjem u kome jedna strana mora da izgubi sve, da bi druga strana dobila.

"Izveštaj jedne od najuticajnijih i najuglednijih američkih tink-tenkova veoma pažljivo i pomno čitaju na ključnim mestima na kojima se donose odluke. Mi se trenutno nalazimo u fazi u kojoj različite interesne i lobi grupe pokušavaju da ostvare uticaj na novu predsedničku administraciju u Vašingtonu", objašnjava Starović i dodaje da smo u proteklih nekoliko meseci videli više ozbiljnih aktivnosti tog tipa.

On podseća na javno slušanje u Spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma Kongresa SAD i kaže da najnoviji izveštaj dolazi u momentu kada različite uticajne organizacija da daju svoje preporuke novoj predsedničkoj administraciji u Vašingtonu o tome kako i na koji način da formira svoju politiku prema Zapadnom Balkanu.

Međutim, ističe on, za razliku od ostalih sličnih inicijativa koje su vodile ljude poput Medlin Olbrat, Eliot Engel, Januša Bugajskog i Danijela Servera, ovaj izveštaj Međunarodne krizne grupe daje bitno drugačije preporuke koje su po njegovom tumačenju daleko bolje izbalansirane u odnosu na drugi pristup koji bi se Vašingtonu preporučio.

"Beograd bi trebalo da zauzme jedan konstruktivni stav i da pre svega pažljivo analizira ovaj detaljan i kompleksan izveštaj. Da pokuša da iskoristi one stvari koje bi se na jedan pozitivan način mogle odraziti na novi pristup nove američke administracije, a da pritom stalno potencira spremnost zvaničnog Beograda da učestvuje u dijalogu bez obzira na format u kojem bi se on dalje vodio i spremnost da ostavi prostor za suštinski kompromis u kojem jedna strana ne bi bila apsolutni gubitnik", kaže Starović.

Imajući u vidu profil ličnosti koji rukovode Međunarodnom kriznom grupom, dodaje on, ali i ranije izveštaje tog tink-tenka smatram da je ovaj poslednji izveštaj daleko bolje izbalansiran nego što bismo mogli očekivati.

"U onom delu izveštaja u kojem se spominje obostrano priznanje kao krajnji cilj procesa normalizacije ne možemo reči da je izveštaj u potpunosti za nas povoljan, kao što je i onaj deo koji daje određene preporuke zapadnom delu međunarodne zajednice da podrži učlanjenje Prištine u neke dodatne međunarodne organizacije gde još uvek nisu uspeli da ostvare svoje članstvo", kaže Starović.

On dodaje da ipak u delu gde se govori o scenarijama za rešenje Međunarodna krizna grupa vidi prištinsku stranu kao ključnu prepreku za normalizaciju odnosa.

Dodaje da je Međunarodna krizna grupa ugledan tink-tenk, a da se u upravljačkoj strukturi nalaze Džordž Soros i njegov sin Aleksandar, kao i neke ličnosti koji su javnosti Srbije dobro poznati, a koji su se bavili balkanskim pitanjima kao što je Karl Bilt ili Frederika Mogerini.

Na pitanje kako komentariše razgovor američkog predsednika Džozefa Bajdena i nemačke kancelarske Angele Merkel u kome su Zapadni Balkan i kosovski problem apostrofirani kao prioritetna pitanja na spoljnopolitičkoj agendi, Starović kaže da je jedna od ključnih promena spoljne politike SAD nakon promene predsedničke administracije napor da se uspostavi daleko veči stepen saglasnosti sa tradicionalnim američkim saveznicima a pre svega državama članicama EU.

"Postoji jako puno različitih globalnih problema po kojima će Vašington i Brisel, odnosno Berlin teško uspostaviti zajedničku politiku. Puno je kompleksnih pitanja poput Iranskog nuklearnog sporazuma, Bliskog istoka, izgradnje gasovoda Severni tok 2, te imajući u vidu sve to možda je upravo područje Zapadnog Balkana onaj deo sveta gde mogu politički najjeftinije da uspostave saglasnost", objašnjava on

Ističe da bi to moglo predstavljati i razlog za oprez i brigu za Srbiju imajući u vidu da bi takav konsenzus mogao biti uspostavljen na bazi onih politika i rešenja koja su bila aktuelna tokom devedesetih godina prošlog veka.

To bi, smatra on, odbacilo sve pokušaje da se napravi iskorak u pravcu nekakvog kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine kome je prethodna američka administracija Donalda Trampa bila sklona.

Na pitanje da li će zapravo Nemačka sada biti produžena ruka SAD na Zapadnom Balkanu i u Srbiji, Starović kaže da je logično očekivati da će Vašington ipak Nemačkoj prepustiti vodeču ulogu, imajući u vidu da čitav Zapadni Balkan predstavlja unutrašnje dvorište EU.

"Poznato je da je Nemačka bila ta koja se žestoko protivila svim pokušajima da se dođe do nekakvog suštinskog kompromisa vezano za ključno statusno pitanje srpske južne pokrajine. Zbog toga bi takav ishod usaglašavanja spoljnih politika Vašingtona i Berlina mogao predstavljati određen razlog za brigu kada je reč o zvaničnom Beogradu", ističe Starović i podseća da kada je reč o spoljnoj politici Nemačke mora se imati u vidu da se Berlin nalazi u izbornoj godini, da ih čekaju redovni parlamentarni izbori u septembru, te da će puno toga zavisti od toga ko će zauzeti ključne političke pozicije, mesto kancelara, kao i ministra spoljnih poslova u Berlinu.

Dodaje da ovo nije nešto neočekivano, te je podsetio i na stavove novog šefa američke diplomatije Entonija Blinkena koji je Zapadni Balkan stavljao u isti red sa Ukrajinom i Gruzijom kao područja u kome treba suzbiti ruski interes.

"Upravo zbog toga je jako važno naglašavati poziciju Srbije kao ključnog faktora stabilnosti čitavog regiona za koju ne bi bilo dobro da bude dovedena u poziciju da bira između ključnih i vitalnih interesa s jedne strane i perspektive ekonomskog razvoja koju svi građani očekuju", zaključuje Starović.

 

Ja
27. Januar 2021.
I nemogu se promeniti jer u stvarnosti realnosti kosovo je srbija i srce srbije sto je lazima i nepravdama illegalno oteta bez ikakvog razloga kosovo je srbija u celini i to je istina !!!