Starović: Nikad oštrija retorika SAD prema Kurtiju, ali nosi dodatnu opasnost

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović izjavio je večeras da je vidljiva promena retorike Sjedinjenih Američkih Država prema Aljbinu Kurtiju, ali i upozorio da, ukoliko ne proizvede promenu ponašanja, može samo da proizvede svojevrstan kontraefekat.

"Možemo da uočimo nešto oštriju, neko bi rekao nikad oštriju retoriku koja dolazi iz pravca SAD, a usmerena je prema Aljbinu Kurtiju i privremenim institucijama samouprave, a vezano za njihove poslednje odluke kojima se na jedan veoma drastičan način i brutalan način krše osnovne slobode, uključujući i ljudska prava i ekonomska prava za Srbe", rekao je Starović za RTS.

Naveo je i da Srbija poštuje i ceni tu promenu retorike, ali da sve to u sebi nosi jednu dodatnu opasnost.

"Ukoliko ta retorika Vašingtona ne proizvede nikakav efekat, a ne proizvodi ga, u smislu da dođe do promene ponašanja Aljbina Kurtija i pripadnika njegovog režima, a do te promene ne dolazi, može samo da proizvede svojevrstan kontraefekat, gde se Aljbin Kurti prezentira pred svojim biračkim telom i svojom javnošću kao neko ko je dovoljno snažan da odoli svim pritiscima čak i SAD, a time Sjedinjene Države kao velika i najveća svetska super sila itekako gube na kredibilitetu", objašnjava Starović.

Bilo bi, ističe, krajnje neozbiljno gajiti nekakve velike nade, ali se mora učiniti sve što je moguće kako bi se čvrsto održale pozicije Srbije na diplomatskom frontu, koji je trenutno najvažniji.

Potvrdio je da to znači dobre odnose sa SAD, ali da se "magistralni pristup" SAD ne može i neće promeniti šta god Srbija činila i koliko god se trudila.

Međutim, kaže da se mogu naći određene tačke gde može doći do male kalibracije koja može ići u korist Srbiji i da za tako nečim vredi tragati.

Priznaje da se pribojava da će narednih nekoliko meseci biti izuzetno težak period i izuzetno opterećen izazovima, ali da je potrebno naći makar najmanji zajednički imenitelj sa SAD.

"Ponavljam, ni do kakvog velikog preokreta neće doći. SAD će uvek stajati iza Prištine, čiji su jedan od najvećih sponzora, ali gde vidim moguću tačku spajanja. To je što negde verujem da Sjedinjenim Državama nije u interesu bilo kakva ozbiljnija eskalacija ili bilo šta, što bi podsećalo na humanitarnu katastrofu, a što Aljbin Kurti sprema prema srpskom narodu. Na sprečavanju takvog mogućeg najgoreg ishoda možemo da radimo zajedno", ističe Starović.

Novinar Milivoje Mihajlović, koji je 1999. rukovodio Medija centrom u Prištini, kazao je, kada je reč o vojnim vežbama srpske vojske sa Nato snagama, da to ne može da donese neku veliku kosrist.

"Najveća i najbolja mogućnost za saradnju Srbije i Natoa je Kfor. To je jedina snaga koja može u ovom trenutku realno da obezbedi sigurnost Srba na Kosovu i Metohiji, bilo da su na severu Kosova, bilo da su u srpskim enklavama, i to je zapravo ono gde bi naša diplomatija i vojna diplomatija ili već ne znam ko se sve time bavi, morali da tu povedu mnogo više računa. To je jedan od osnovnih pravaca delovanja države Srbije kako bi se obezbedio opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Bezbednost pre svega", kaže Mihajlović.

Navodi da i dalje postoje sela gde Kfor prati decu do škola i 25 godina posle rata.

"Dakle, ako nemamo dobre odnose sa Kforom, to znači i Natoom, nećemo moći da efikasno zaštitimo Srbe na KiM. Možemo da organizujemo parade, da radimo molebane, ili šta god hoćemo, mi smo njih prepustili albanskim ekstremistima. Druga mogućnost je da se na neki način pomognu projekti za opstanak Srba na KiM, da ne žive od donacija, da im se ne plaća to što žive tamo, nego da žive od svog rada, što nijedna vlada u proteklih 25 godina nije uspela da uradi dobro, nego je bilo šaljemo na Kosovo pola milijarde, pa 700 miliona, pa 800 miliona evra godišnje, a tamo ti Srbi ne vide ni deo tih para”, ističe Mihajlović.

Napominje da je opstanak Srba na KiM najvažnija stvar.

"Neće Kurti večito da vlada u Prištini, neće to biti ekstremistička varijanta, ali to seme zla koje se sada seje, ta mržnja koja se gradi u medijima, to kako su kosovski mediji 17. mart obeležili, to govori da te rane još uvek nisu zarasle. To govori da hoće se sakrije to što se desilo 17. marta, da je 5.000 Srba napustilo svoje kuće, da su kuće paljene organizovano, da je 70.000 ljudi učestvovalo u tome, da to nije bilo tako spontano kao što su neki posmatrači tada govorili. Da su sve obaveštene službe znale, i to sada izlazi, i britanske i američke da su dali na neki način ausvajs da se to tako odradi, jer je to ličilo na etničko čišćenje koje će pomoći da se u nekoj bliskoj budućnosti podeli Kosovo", kaže Mihajlović.

Starović je saglasan da je najvažnija komponenta saradnja sa Misijom Kfora, koja postoji u kontinuitetu već 25 godina.

Iako je Kfor povećao brojno stanje u prethodnom periodu, Starović napominje da misija mora da pojača svoje prisustvo i u smislu nadležnosti i onoga što sprovodi.

"Smatramo da Kfor ne bi smeo da predstavlja samo snagu trećeg odgovora u toj formuli gde takozvana kosovska policija sprema prvi odgovor na bezbednosne pretnje, Euleks drugi, a Kfor treći. Ta formula više ne važi, nažalost. Na severu Kosova i Metohije nema više takve lokalne policije, kakva je postojala do pre godinu i po dana", dodaje Starović.

Ono što se dobija kao politički proizvod dobre saradnje sa NATO-om, objašnjava državni sekretar, jeste jačanje poverenja i predvidivosti, što, možda ne neposredno, ali na duži rok može da dâ rezultate.