Starović: Ništa iz dijaloga nije sprovedeno u praksi zbog jednostranih mera Prištine

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio je da, iako je postignut izvestan napredak u protekle tri godine, ništa što se desilo u dijalogu se nije odrazilo u praksi i to zbog jednostranih mera Prištine.

Starović je u intervjuu za austrijsku novinsku agenciju APA rekao da su svi svesni da postoji potreba za normalizacijom odnosa sa Kosovom.

„Odlučni smo da to postignemo, ne samo zato što je to preduslov za pristupanje, već zato što je za nas u Srbiji važno da imamo stabilno i predvidljivo političko okruženje“, rekao je ministar.

Izrazio je nadu da će novi specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine Peter Sorensen dijalogu ponovo dati veći značaj.

„Iako je postignut izvestan napredak u protekle tri godine, ništa što se dogodilo u dijalogu nije se odrazilo u praksi, zbog jednostranih mera Prištine, koje je EU usmeno osudila“, rekao je Starović.

Dodao je da očekuje skori pristup Srbije Šengenu.

„Mi smo jedini deo Evrope gde migranti i izbeglice dolaze iz Šengenskog prostora, na primer iz Grčke i Bugarske, a zatim se vraćaju u Šengenski prostor, u Mađarsku i Austriju i tako dalje“, rekao je Starović, dodajući da bi integracija Srbije u Šengenski prostor bila bi veoma korisna za evropsku bezbednost.

Naveo je da bi pripreme za pristupanje Srbije EU i integraciju u Šengenski prostor trebalo da se odvijaju istovremeno.

„Verujemo da bi ovi procesi trebalo da teku paralelno jedan sa drugim, jer nisu formalno povezani, pošto postoje evropske zemlje koje nisu deo EU, ali jesu deo Šengenskog prostora“, podsetio je Starović.

Na pitanje o austrijskom konceptu „postepene integracije“, Starović je rekao da se o tome može razgovarati sve dok se ne posmatra ili primenjuje kao zamena za punopravno članstvo, već dok ima određene prednosti za našu ekonomiju.

Za Plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana koji je predstavila Evropska komisija kaže da je „veoma dobar korak napred“.

Ponavlja da je Vlada Srbije „čvrsto odlučna da se pridruži EU“.

„To je jedan od naših, ako ne i najvažniji, spoljnopolitički prioritet, jer smo veoma uvereni da je to u najboljem nacionalnom interesu Srbije“, naglasio je Starović.

Na pitanje o bliskim odnosima između Srbije i Rusije i nedavnoj poseti predsednika Aleksandra Vučića Moskvi povodom parade povodom Dana pobede 9. maja, ministar je rekao da je za Srbiju to, pre svega, izraz kulture sećanja.

„I kad god postoji tendencija da se stvar posmatra iz političke perspektive, moramo naglasiti da je naš stav o ruskoj invaziji na Ukrajinu bio veoma odlučan i veoma jasan od prvog dana, jer koristimo svaku priliku da osudimo rusku invaziju. Sa oko četiri miliona evra, Srbija je takođe pružila više pomoći Ukrajini nego ostale zemlje Zapadnog Balkana zajedno“, rekao je Starović.

Starović ne želi da spekuliše o datumu pristupanja EU, već kaže da je cilj Srbije da završi sve neophodne reforme kako bi u potpunosti usvojila evropsko pravo do kraja 2026. godine.

„Ne možemo reći da li to automatski znači da ćemo biti spremni da postanemo država članica EU do 2028. ili 2030. godine, jer to nije u našim rukama. Svesni smo da još uvek moramo da čekamo na određene odluke, čak i određene reforme, unutar same EU. Ali želimo da budemo spremni kad god se vrata proširenja otvore“, naveo je Starović.

Dodao je da Srbija namerava da otvori Klaster 3 u pregovorima o pristupanju EU do kraja jula, na šta je zemlja čekala tri i po godine nakon preporuke Evropske komisije.

Upitan o nedavnom kritičkom izveštaju Evropskog parlamenta, koji potvrđuje da Srbija i dalje ima probleme u oblasti vladavine prava, slobode medija i izbornoj reformi, Starović je rekao da će u junu biti usvojena tri medijska zakona i zakon o biračkom spisku, te da se radi na izboru članova REM-a, jer Srbija želi da se njene reforme priznaju.

„Postoji dinamika da će možda i Ukrajina moći da otvori sve pregovaračke klastere do kraja ove godine. Zato se nadamo da nećemo biti zapostavljeni u ovom procesu proširenja, da ćemo biti tretirani jednako“, rekao je Starović.

Što se tiče višemesečnih antivladinih protesta studenata nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojima je poginulo 16 ljudi, Starović je rekao da je vlada ispunila zahteve demonstranata i da Srbija u potpunosti poštuje pravo na političko okupljanje.