Starović: Porast antisemitizma u Evropi, podrška Srbije institucijama koje čuvaju sećanje na Holokaust

Ministar za evropske integracije Srbije i šef Delegacije Srbije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust (IHRA) Nemanja Starović ukazao je danas na rastući antisemitizam u Evropi, ističući da u Srbiji jevrejska zajednica nije ugrožena i da zemlja pruža nedvosmislenu podršku svim institucijama i ustanovama koja na globalnom nivou čuvaju sećanje na Holokaust.

Na panelu o borbi protiv antisemitizma, u okviru konferencije „Beogradski strateški dijalog – partnerstvo Srbije, Izraela i SAD“, Starović je ukazao i da se ne sme ostati gluv i nem na ono što se dešava u okruženju, na činjenicu da su neonacistička opredeljenja i stavovi toliko metastazirali da su potpuno normalizovani, misleći na koncert Marka Perkovića Tompsona nedavno u Zagrebu.

Starović je podsetio da je Srbija od 2011. godine član IHRA, veoma važne međunarodne organizacije koja broji svega 35 država, koje su na ozbiljan način posvećene očivanju sećanja na Holokaust i prevenciji iskrivljavanja istine, ali i očuvanju memorijala i lokacija koje su od značaja za kulturu sećanja i borbe protiv antisemitizma.

Dodao je da prijem u članstvo IHRA bio veoma rigorozan, jer svaka zemlja koja želi da bude član te organizacije, mora transparentno da dokaže posvećenost ciljevima IHRA, što je Srbija i učinila.

Ministar je istakao da je Srbija 2017. počela primenu zakona čiji je cilj da se u potpunosti otklone posledice Holokausta, te da je tada bila prva a do danas ostala jedina koja je u potpunosti sprovela Terezinsku deklaraciju, koja poziva na vraćanje imovine žrtvama Holokausta.

Preneo je i da je plenarno zasedanje IHRA prošlog meseca bilo obeleženo ukazivanjem na rastući antisemitizam u Evropi.

„Najmanje se pričalo o Holokaustu, govorilo se pre svega o rastućem antisemitizmu. Ponosan sam što je Srbija bila u potpunosti podržala završnu deklaraciju kojom je pružena podrška ustanovama i institucijama koje čuvaju sećanje na Holokaust, a izložene su ugrožavanju sigurnosti, kao posledica rastućeg antisemitizma. Nažalost, neke evropske države imale su drugačije stavove, pokušale da relativizuju tekst deklaracije, ali bez uspeha“, rekao je Starović.

Nabrojao je da postoje različiti izvori antisemitizma, od kojih je jedan tradicionalni hrišćanski antisemitizam, izražen u delovanju krajnje desnice, koji, kako je istakao u Srbiji nije zastupljen.

„Tog antisemitizma u Srbiji gotovo da nema, ako ga i ima onda je on na margini. U Srbiji ne postoji ta vrsta ugrožavanja bezbedosti pripadnika jevrejske zajednice“, rekao je Starović.

Spomenuo je i islamski ili arapski antisemitizam, koji je, kaže, vezan za pripadnike radikalnog islama, ukazujući da o značaju tog izazova govori slučaj u kojem je jedan „konvertit“, koji je primio islam, a onda se radikalizovao, izvršio teroristički napad na Ambasadu Izraela u Srbiji i ranio pripadnika srpske Žandarmerije, koji je uspeo da ga likvidira.

„To je uvezen fenomen, ali mene zabrinjava treći izvor antisemitizma, koji je tekovina novog vremena, dolazi iz drugog izvora, sa levice ili iz anahrističkih krugova, koji je sve evidentniji pogotovo na univerzitetima u SAD i zapadnoj Evropi, a donekle je uvezen i kod nas. On je zaogrnut plaštom političkom anticionizma, ali u suštini predstavlja nepatvoreni antisemitizam. Nažalost, prateći te globalne trendove, i kod nas je sve uočljiviji, što se manifestovalo prethodnih meseci sa ralzičitim plenumskim pokretima i grupama, koje su okupirale fakultete i ističu antisemitska opredeljenja i stavove, što mora biti osuđeno“, rekao je Starović.

Upozorio je niko ne sme ostati gluv i nem u odnosu na ono što se dešava u okruženju.

„Ne možemo ignorisati činjenicu da su neonacistička opredeljenja i stavovi u našem okruženju toliko metastazirali da su u jednom momentu potpuno normalizovani. Na žalosnoj manifestaciji pre nekoliko dana u Zagrebu, okupilo se više od 500.000 ljudi koji su zdušno, u glas uzvikivali 'par ekselans' nacistički slogan 'Za dom spremni', koji je zabranjen čak i po zakonima Hrvatske. To je tužno, što je iako zakonom zabranjeno, to u potpunosti normalizovano“, ukazao je Starović.

Primera radi, naveo je da bi ekvivalent tome što se desilo u Zagrebu bio skup 10 miliona ljudi u Berlinu koji uzvikuju „Hajl Hitler“ ili „Zig hajl“.

„Ne smemo dozvoliti da bilo šta slično tome metastazira i da se razvije, a onda i normalizuje u našim državama“, rekao je ministar i dodao da je upravo zato poslao pismo predsedavajućem IHRA, upoznao ga sa tim događajem u jednoj državi članici EU i zamolio za reakciju.

„Takvi pokliči i manifestacije neonacizma ne smeju biti prihvatljive i normalizovane, jer će to u suprotnom uticati na nove generacije, a neonacizam ima tendenciju da se širi nakon što metastazira“, zaključio je Starović.

Nikolić: Pravovremena reakcija Srbije 7. oktobra 2023. zavredela nezapamćenu pažnju izraelske javnosti

Konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić istakao je da je pravovremena reakcija Srbije na događaje od 7. oktobra 2023. zavredela nezapamćenu pažnju izraelske javnosti.

„Izraelska javnost sebe doživljava u podeli vremena na period do i od 7. oktobra 2023. To je bila najveća tragedija i stradalništvo jevrejskog naroda od Holokausta. U tom smislu se duh naroda determiniše. Reakcija naše države, pravovremena, eminetna, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, svakako je zavredela nezapamćenu pažnju u izraelskoj javnosti. O tome se referisalo na sedmičnoj osnovi“, preneo je Nikolić.

Priznao je da ne pamti vremena kada se sa većim pohvalama i empatijom pisalo o Srbiji.

Naglasio je da to ima i merljive posledice, poput tri milijarde evra investicija izraelskih državljana u Srbiju, i to ne samo u nekretnine, već sve više u izvore obnovljive energije.

On je podvukao da je malo naroda koji imaju kapacitet razumevanja istorijata antisemitizma, kao što je srpski narod, koji je bio stradalnički kao i jevrejski.

Drecun: Antisemitizam nije ukrenjen u srpskom društvu

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecu istakao je da antisemitizam nije ukrenjen u srpskom društvu.

Dodao je, međutim, da je odluka Izraela o priznanju nezavisnosti Kosova doprinelo porastu antisemitizma u Srbiji.

„Očekujemo da će Izrael u narednom periodu preispitati tu odluku o priznanju Kosova i da neće ništa učiniti što bi doprinosilo podizanju kapaciteta te lažne države, posebno ne planiranje vojne saradnje sa Kosovom, jer bi to bilo katastrofalno“, upozorio je Drecun.