Starović: Srbija ostaje na stabilnom putu ka EU, izveštaj o reformama do 15. jula

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović istakao je da, uprkos strogim procedurama i političkim pritiscima, Srbija ostaje na stabilnom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, fokusirana na sprovođenje ključnih reformi, preneo je Juronjuz Srbija.

Starović je kao malo verovatan scenario za Srbiju odbacio spekulacije da bi sredstva iz Plana rasta EU mogla biti preusmerena takozvanim „predvodnicima“ procesa, poput Crne Gore ili Albanije.

Naglašava da je Srbija uspešno realizovala veliki broj koraka iz reformske agende čiji je grejs period istekao krajem juna.

„O tome ćemo podneti izveštaj Evropskoj komisiji najkasnije do 15. jula, nakon čega će Komisija ući u proces provere izvora verifikacije i odobriti isplatu sredstava namenjenih Srbiji“, rekao je Starović za Juronjuz Srbija.

Iako načelno postoji mogućnost da se sredstva država koje ne poštuju rokove preraspodele drugima, što je već bio slučaj sa Bosnom i Hercegovinom kojoj je uskraćeno 108 miliona evra, ministar uverava da Srbija nije u toj poziciji.

„Verujem da, imajući u vidu šta smo učinili, pogotovo u ovom 'zaustavnom roku' poslednjih mesec ili dva dana, nećemo doći u takvu situaciju“, jasan je Starović.

Govoreći o predstojećoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu i izveštaju koji se ocenjuje kao oštar, Starović ističe da su očekivanja od same rezolucije realistična, s obzirom na profil njenih autora, uključujući izvestioca Tonina Piculu.

„Mi smo fokusirani na pripremu godišnjeg izveštaja Evropske komisije koji obuhvata period do 1. septembra. Taj dokument ima daleko veću snagu, težinu i važnost. Verujem da će on biti znatno pozitivniji i konstruktivniji od prethodnih, upravo zahvaljujući reformskom zamahu koji smo započeli“, ističe Starović.

Ministar dodaje da je implementacija preporuka Venecijanske komisije u poslednjem trenutku svesno urađena kako bi se pokazala posvećenost, ali priznaje da politička atmosfera u Evropskom parlamentu često zavisi od ideoloških grupacija.

Komentarišući promenu tona u Briselu i oštre rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Starović objašnjava da se u poslednje dve godine beleži negativna tendencija koja proističe iz političkih zbivanja u Srbiji.

Prema njegovim rečima, grupacije poput socijaldemokrata, zelenih ili liberala svoje stavove često grade na informacijama koje dobijaju od svojih političkih partnera iz srpske opozicije.

„Međutim, evidentno je da nemali broj poslanika sa pažnjom prati zbivanja i pohvalno se odnosi prema sprovedenim reformama. Ovde mislim na paket pravosudnih zakona usaglašenih sa Venecijanskom komisijom, paket izbornih zakona u skladu sa preporukama ODIHR-a, kao i rešavanje pitanja regulacije medijske scene kroz izbor članova Saveta REM-a“, navodi ministar.

Svi ovi koraci, prema Starovićevoj oceni, doprinose atmosferi „umerenog i opreznog optimizma“ da bi u formalnom delu pregovaračkog procesa o članstvu moglo doći do značajnih iskoraka.

Starović danas u Briselu, zajedno sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom finansija Sinišom Malim i ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem učestvuje na događaju „Zamah reformi u Srbiji: Od posvećenosti do realizacije“, u organizaciji Vlade Srbije i Misije Srbije pri Evropskoj uniji.

Na događaju će biti predstavljeni rezultati reformskog procesa i napredak koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU, a to je samo prvi u nizu planiranih događaja u evropskim metropolama kako bi se predočilo što je sve Srbija do sada učinila.

„Ovo je dobra prilika da predstavnicima stranih medija, institutima i 'tink-tenk' organizacijama predočimo činjenice ispravnim redosledom. Želimo da potvrdimo posvećenost Vlade i skupštinske većine nastavku reformi koje moraju rezultirati odlučujućim napretkom Srbije na putu ka članstvu u EU“, rekao je Starović i dodao da se u Briselu ne vodi samo administrativna borba za fondove, već i politička borba za percepciju Srbije kao moderne, reformske države koja je spremna da preuzme obaveze koje donosi punopravno članstvo u evropskoj porodici naroda.