Starović: Zahtev Kurtija za uklanjanje 48 srpskih vojnih baza drskost, nema pravo na to

Državni sekretar u Ministrstvu odbrane Nemanja Starović istakao je da to što kosovski premijer Aljbin Kurti traži uklanjanje 48 srpskih vojnih baza duž administrativne linije predstavlja drskost, i da Srbija ima suvereno pravo da odlučuje o rasporedu vojnih i policijskih baza.

Starović je za RTS rekao je da je ono što se danas dešava na severu Kosova nešto što je potpuno nekarakteristično za Evropu 21. veka,

"To je nešto što nigde drugde ne možemo da vidimo, a to je pokušaj instaliranja nekakve apsolutno nedemokratske uprave", rekao je Starović.

Naveo je da zahtevom Srbiji za uklanjanje vojnih baza Kurti pokazuje svoju drskost i želju za eskalacijom.

“Ovo je jako važno i radi se o zahtevima koje je Aljbin Kurti juče tokom popodneva izneo Međunarodnoj zajednici ali i državnim organima Republike Srbije, odnosno uslovima koje je on postavio da bi do deeskalacije došlo. Jedan od ta četiri zahteva je i da se ukloni 48 srpskih vojnih baza koje se nalaze u blizini administrativne linije. Ovo je jedna velika drskost Aljbina Kurtija zbog toga što je, sa izuzetkom KiM koja se nalazi pod režimom UN shodno Rezoluciji 1244, suvereno pravo državnih organa RS da odlučuje o rasporedu vojnih i policijskih baza na čitavoj našoj teritoriji", naveo je Starović.

On je dodao da Srbija poštuje Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244, te shodno tome raspoređuje vojne baze na svojoj teritoriji.

Istakao je da Priština nije deo nijednog sporazuma, i da Kurti nema pravo da postavlja takve zahteve. On je izrazio nadu da će međunarodna zajednica prepoznati namere Kurtija i da će takvo ponašanje biti sankcionisano.

"Konkretno kada govorimo o bazama vojske i policije, položajima u blizini administrativne linije sa KiM za nas su relevantni isključivo vojno-tehnički sporazum iz Kumanova i Rezolucija 1244 kao i svi dalji sporazumi i aranžmani koji su postizani sa misijom Kfor. U svim tim sporazumima institucije u Prištini nisu i ne mogu biti strana, i zato postavljanje ovakvih zahteva od strane Aljbina Kurtija predstavlja sa jedne strane veliku drskost i nadam se da će biti prepoznate na taj način u međunarodnoj zajednici, a sa druge strane predstavljaju jasan znak i jasan signal da Kurti sigurno ne želi deeskalaciju. To mora biti prepoznato na pravi način i sankcionisano jasnim kaznenim merama već koliko danas nadam se”, rekao je Starović.

Starović dodaje da Kurti mesecima unazad ili čak godinama pokušava da plasira nekakv narativ da on predstavlja Kosovo kao nekakvu oazu demokratije i ljudskih prava unutar evropskog kontinenta i svakako unutar Zapadnog Balkana ali svakome ko se ozbiljnije bavi situacijom na Kosovu mora biti jasno da to, kako navodi, ne važi za pripadnike srpkog naroda i drugin nevećinskih zajednica.

"Toliko je primera koji o tome govore da su ljudska i politička prava naših sunarodnika ugrožena da postoji jedna sistemska diskriminacija koja prolazi kroz jedan poprečni presek institucionalnog sistema koji postoji na Kosovu, bilo da govorimo o izvršnoj ili sudskoj vlasti, mi sada svedočimo, pogotovo u poslednjih nekoliko sedmica tim protivpravnim ili vansudskim privođenjima Srba, čak i kada imamo presude najviših sudskih instanci koje bi išle u korist Srba ili SPC kao što je to slučaj sa vraćanjem zemljišta manastiru Visoki Dečani, da se takve presude ignorišu i da se ne sprovode i imajući sve to u vidu strašno je licemerno govoriti na taj način i sa takvim pohvalama o stanju demokratije i ljudskih prava”, dodao je Starović.

On je izjavio da situacija na Kosovu nije dobra i da smo suočeni sa velikim izazovima.

"Ali moram da iskoristim priliku da iskažem i svoje divljenje i svoju podršku našim sunarodnicima koji na severu Kosova i Metohije više od mesec dana protestuju na jedan miran, demokratski način, a u cilju zaštite svojih osnovnih ljudskih i političkih prava", rekao je Starović.

Prema njegovim rečima, oni iskazuju veliku odlučnost, ali i odgovornost.

"Dakle, ono što se danas dešava na severu Kosova i Metohije je nešto što je potpuno nekarakteristično za Evropu 21. veka, što nigde drugde ne možemo da vidimo, a to je pokušaj instaliranja nekakve apsolutno nedemokratske uprave. Govorimo o lažnim gradonačelnicima koji su izabrani sa jedan ili dva odsto glasova, a to se čini uz jednu apsolutno prekomernu silu, uz stotine pripadnika specijalnih militarizovanih monoetničkih albanskih snaga kosovske policije. Tome mora doći kraj i zato je bitna ta odlučnost i volja srpskog naroda da se na demokratski način tome odupru", kaže on.

Smatra da je pristup Prištine nedemokratski.

"Kada govorimo o institucijama u Prištini, imamo jedan veoma rigidan pristup, jedan pristup koji je apsolutno nedemokratski, koji je apsolutno u nesaglasju sa standardima moderne ili savremene Evrope i na onima koji čine političku podršku Kurtiju je sada da konačno sprovedu jedan odlučan pritisak kako bi se od takvog pristupa odustalo", dodao je.

Starović ističe da on stalno govori o tome da je odgovornost država Kvinte izuzetno velika s obzirom da su oni u dobrom delu podržavali Kurtija u jednoj sekvenci događaja ili sekvenci poteza koje povlači, počevši od podrške organizaciji upravo takvih nelegitimnih izbora.

"Govorimo čitavom izborom procesu o podršci tome da se i pored izbornih rezultata, izlaznost bila 3,47 odsto na severu KiM, u sve četiri opštine, kada govorimo o srpskom stanovništvu, svega 0,029 odsto - one su uprkos tome podržale proglašenje izbornih rezultata pa čak i polaganje zakletve tih nelegitimnih gradonačelnika, da bi tek na koncu, kada je Kurti odlučio da uz upotrebu prekomerne sile instalira te nelegitimne gradonačelnike i opštinske zgrade, svoju podršku povukle", istakao je Starović.

Međutim, šteta je već načinjena i zbog toga je na njima da se ta šteta sanira, dodaje Starović, uz napomenu da već mesec dana oni ne uspevaju u tome.

"Ja ne dovodim u pitanje njihovu dobro volju, ali je očigledno da odsustvo konkretnih realnih mera na neki način služi kao dalje ohrabrenje Aljbinu Kurtiju da nastavi sa svojim jednostranim potezima", kaže on.

Međunarodna zajednica sve češće i oštrije kritikuje Prištinu i Kurtija zbog situacije na severu Kosova, a, kako dodaje, još oštrije osude mogu se čuti u prištinskoj javnosti.

"Slažem se sa činjenicom da je sazrela svest o tome, čak i u zapadnom delu međunarodne zajednice, da je Kurti neko ko pravi probleme i koga je potrebno urazumiti. Ali bojim se da još uvek ne postoji spremnost za povlačenjem nekakvih konkretnih poteza i sprovođenjem nekih realnih mera. Ono što smo mogli da čujemo to su mere koje su prilično bezube. Niti će se Aljbin Kurti, niti neki njegov prosečni pristalica na prostoru Kosova i Metohije previše uzbuditi zbog toga što je otkazan nekakav politički sastanak na visokom nivou, ili što će doći do odlaganja, implementacije određenih finansijskih aranžmana sa EU. To običnim ljudima i onima koji ga podržavaju Kurtija nije blisko niti jasno", dodaje on.

Starović napominje da ima razumevanje za činjenicu da sponzori kosovske nezavisnosti, na Zapadu, države Kvinte, sada žele da nađu mere koje se traže u veoma uskom prostoru između želje da se kazni Kurti sa jedne strane, ali i da se nastavi sa punom podrškom Prištini kao takvoj.

"Ali prostor je uzak da bi on mogao omogućiti pronalaženje nekakvih efikasnih i konkretnih mera. I verujem da je i tu potrebna mnogo više odlučnosti međunarodne zajednice", zaključio je Starović.