Starović: Zapad da ne naseda na Kurtijevu igru i ne dozvoli mu da zapali Balkan

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović izrazio je bojazan da će kosovski premijer Aljbin Kurti tražiti neki novi razlog da ponovo eskalira situaciju na terenu, čak i u kontekstu nastavka dijaloga 18. avgusta u Briselu.

"Sa iskustvom jednostranih poteza Kurtija, pribojavam se da čak i u kontekstu nastavka dijaloga 18. avgusta, čak i u najboljem mogućem scenariju da se dogovori bilo dalje odlaganja ili modifikacija mera, da će Kurti tražiti samo drugi, treći ili četvrti dovoljan razlog da ponovo eskalira sitaciju na terenu. Možda to neće biti na temu registarskih tablica ili ličnih karata, ali će potražiti neku drugu priliku", rekao je Starović na Televiziji Kurir. 

Starović je izrazio bojazan i da Kurti sagledava aktuelnu situaciju uz računicu da mu geopolitičke okolnosti u vezi sa ratom u Ukrajini idu na ruku i da su za njega povoljne da ih iskoristi kako bi, izazivajući namerno eskalaciju, sebe predstavio kao zaštitnika vrednosti zapadnog sveta, kao "malog Zelenskog koji se na balkanskim prostorima sukobljava sa Srbima, čitajte Rusima ili malim Putinom". 

"Moramo da objašnjavamo koiko je ta koncepcija suluda i udaljena od istine i moramo moliti naše  međunarodne partnere, pre svega sa političkog zapada, da ne nasedaju na takvu igru i da ne dozvole  jednom coveku poput Aljbina Kurtija da zapali Balkansko poluostrvo", naveo je Starović. 

Upitan o nastavku dijaloga 18. avgusta, Starović je naglasio da je bitno da dijalog postoji barem kao formula, ali da je teško biti optimista i očekivaniti napredak imajući u vidu utvrđeni obrazac ponašanja Kurtija koji se, kaže, zasniva na jednostranim potezima, jednostranoj primeni tehničkih sporazuma i proizvoljnom tumačenja sporazuma

To je, dodaje, vidi u poslednjih godinu dana, navodeći da je u septembru prošle godine Priština nasilno pokušala da oduzme tablice Srbima na severu, da su u oktobru specijalne jedinice kosovoske policije izvršile napad na nenaoružane Srbe pod izgovorom borbe protiv šverca, a da je Priština u januaru ove godine zabranila održavanje referenduma o promeni Ustava Srbije, a u aprilu i predsedničke i parlaenarne izbore. 

"To je obrazac ponašanja Kurtija i jednostrane primene mera koje donosi njegova vlada privremenih institicija", rekao je Starović. 

Državni sekretar u MSP je naveo da se Srbija u situaciji suočavanja sa brojnim izazovima koji se tiču, između ostalog, očuvanja teritorijalnog integriteta, opredelili za to da se na tom planu bori isključivo političkim i pravno-političkim sredstvima. 

U tom smislu, naveo je intenzivne aktivnosti Ministarstva spoljnih pslova i podvukao značaj latinoameričke turneje šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića koji je posetio Kubu, Kolumbiju, Kostariku, a koju će završiti posetom Venecueli gde će se sastati i sa srpsko  dijaporom u toj državu za koju je rekao da je takođe tradicionalni prijatelj Srbije. 

Starović je rekao da je Kostarika, nažalost, država koja se prva odlučila na priznanje kosovske nezavisnosti i na taj "nimalo prijatan potez po našu državu i vitalne nacionalne interese". 

"Ministar Selaković je prvi ministar spoljnih poslova Srbije koji je postio tu državu. Činjenica da nismo imali adekvatnu komunikaciju je, između ostalog, rezultarala i takvim potezima. Zato je važno da tu komunikaciju intenziviramo, da razgovaramo i predočavamo naše pozicije bez velike nade da će doći do velikih preokreta za 180 stepeni. I kada razgovaramo sa državama koje su se u prethodnih 14 godina odlučile da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, uvek postoji dovoljno prostora da barem u određenoj meri mi njihove stavove, ne promenimo, nego kalibrišemo, da  utičemo na njihove stavove da se oni kalibrišu", rekao je Starović.  

Prema njegovim rečima, postoji čitav dijapazon različitih pozicija koje države priznavači zauzimaju u međunarodnim organizacijama. 

Starović je naveo da je Egipat zvanično zamrzao priznaje kosovske nezavisnosti i nikada ne glasa za pristupanje Prištine pojedinim međunarodnim organizacijama, a da su neke od tih država u ključnim monentima odbile da prihvate članstvo Prištine u Unesko i Interpolu, kao što su ne samo Egipat, već i Poljska, Japan i Južna Koreja. 

"Nama je važno da, predočavajući naše statove i agrumene, čak i one države koje su priznale Kosovo ne daju aktivnu ili snaznu podršku Prištini u međunarodnim organizacijama i da donekle izbalansiraju svoje stavove", naveo je Starović. 

Upitan o izjavama crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, Starolović je naveo da su izave Đukanovića "geoplitičko lešinaranje". 

"Takve izjave su neprihvatljive, ružne, uvredljive. To je svojevrsno geopolitičko lešinarenje, pokušaj korisćenja tragedije naroda na istoku Evrope kako bi se postigli sitni politički poeni i interesi. To je prilično providno i svako može da prozre sve ono sto čine ljudi poput Đukanovića i Kurti, i pokušaj da na krilima atmosfere koja postoji i koja je obelezena ratnim trubama da realizuju svoje sitne političke  interese", kaže Starović. 

Povodom kampanje iz Hrvatske protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, Starović je rekao da to nije karakteristika prethodnih dana nego da su Srbija i njen predsednik dugi niz godina glavna tema tamošnjih medija i tabloida. 

"Ti napadi poslednjih dana su aposlutno neprihvatljivi i mnogo više govore o hrvatskim medijima i o atmosferi u hrvatskom društvu nego o Srbiji", naveo je Starović.