Stejt department o Kosovu: Nasilje nad manjinama, mnogi nerešeni slučajevi povraćaja imovine Srba

Poster ljudska prava na Kosovu
Izvor: KoSSev

Pritisak na medije, nesprovođenje odluke Ustavnog suda oko vraćanja parcele manastiru Visoki Dečani, korupcija i nekažnjivost visokih zvaničnika, javno protivljenje radu Specijalnog suda od strane vodećih političara i lidera civilnog društva u Prištini, napadi na pripadnike etničkih manjina ili drugih marginalizovanih zajednica, napadi na povratnike i njihovu imovinu, sve ovo je Stejt Department zabeležio u svom izveštaju o stanju ljudskih prava na Kosovu za 2020. godinu.

U izveštaju se navodi da su na Kosovu učestali i nasilje ili pretnje nasiljem upućene novinarima, diskriminacija u zapošljavanju, uznemiravanje Srba pripadnika KBS, nedostatak prevoda na srpski jezik, ali i prbleme u vladavini zakona.

"Iako Ustav propisuje nezavisno sudstvo, sudstvo nije uvek obezbedilo zakonom propisan proces, a sprovođenje pravde je prema navodima Evropske komisije, nevladinih organizacija i Institucije ombudsmana bilo sporo i nije imalo načine da osigura odgovornost pravosudnih zvaničnika", navodi se u izveštaju.

Stejt department precizira da su pravosudne strukture bile podložne političkom uplitanju sa osporavanim imenovanjima i nejasnim mandatima.

Izveštaj se osvrće i na nesposobnost vlasti da uvek primene sudske odluke, uključujući i one Ustavnog suda, a posebno odluke "koje idu u prilog manjinama".

Kao primer navode i neizvršenu odluku o povraćaju zemlje manastiru Visoki Dečani.

"Centralne vlasti i lokalne vlasti u Dečanima i dalje su odbijale da sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvrđuje vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na više od 24 hektara zemlje koji se nalazi uz Manastir Visoki Dečani. Nijedan od zvaničnika koji je bio uključen u neizvršenje naredbe suda nije bio sankcionisan", ističe se u izveštaju.

Podseća se i na mnogobrojne nerešene slučajeve povraćaja imovine kosovskih Srba.

"Kompleksna mešavina zakona, uredbi, administrativnih uputstava i sudske prakse, kao i nezakonito ponovno zauzimanje imovine i višestruka potraživanja za istu imovinu nastavili su da komplikuju rešavanje predmeta za vraćanje imovine iz ratnog perioda i nakon toga", navodi se u izveštaju.

Precizira se da je više od 96 odsto takvih zahteva podneto od strane Srba, te da je Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) po zakonu ovlašćena da odlučuje o zahtevima koji se odnose na obim, vrednost i vlasništvo zemljišnih parcela i da rešava nepoklapanja između katastarskih dokumenata.

Podseća se i na navode organizacija civilnog društva, koje su prigovarale da Kosovo nije imalo delotvoran sistem koji bi omogućio raseljenim kosovskim Srbima koji žive van Kosova da podnesu imovinske zahteve i dobiju obaveštenje o odlukama u vezi sa imovinskim potraživanjima.

Stejt department zaključuje da je ponovno zauzimanje imovine i dalje problem, iako je brojka navodno opala.

U izveštaju podsećaju i na to da su 4. septembra prošle godine, tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali u Vašingtonu sporazume koji su obuhvatali obećanja da će se nastaviti restitucija jevrejske imovine bez naslednika iz vremena Holokausta.

Sloboda kretanja, o dokumentima izdatim od strane Srbije i mostu na Ibru

U izveštaju se konstatuje da je kosovska vlada generalno poštovala zakonom propisanu slobodu kretanja na Kosovu i putovanja u inostranstvo, emigraciju i repatrijaciju.

Sa druge strane, Stejt department naglašava da kosovska vlada nije smatrala da su lična dokumenta koje je izdala Srbija, a koja nose nazive kosovskih gradova, važeća putna dokumenta.

"To je otežalo mnogim pripadnicima zajednice kosovskih Srba da slobodnu putuju unutar i izvan Kosova, osim ako ne koriste dva granična prelaza sa Srbijom koja se nalaze u opštinama na severu sa većinskim srpskim stanovništvom", dodaje se u izveštaju.

Ukazuje se na to da su predstavnici Srba na Kosovu tvrdili da i dalje postoje izazovi, poput pristupa građanskim dokumentima za Srbe iz Srbije koji su sklopili brakove sa Srbima sa Kosova.

Kako dodaju, uveliko je proširen pristup kosovskih Srba ličnim dokumentima, te se broj kosovskih Srba sa tim dokumentima značajno uvećao u 2020.

U izveštaju se podseća da je i dalje most na Ibru između južnog i severnog dela Mitrovce zatvoren za vozila.

Dodaju i da Kfor i Kosovska policija pružaju stalno obezbeđenje na toj lokaciji i ističu da su ostali mostovi koji povezuju dva grada i dalje otvoreni.

O interno raseljenim licima i povratku

Prema proceni UNHCR, više je od 90.000 raseljenih lica usled sukoba na Kosovu 1999. godine, uključujući 65.000 u Srbiji, 16.406 na Kosovu, 7.500 u „trećim zemljama“, 729 u Crnoj Gori i 394 u Severnoj Makedoniji.

Stejt department podseća na navode kosovskog Ministarstvu za zajednice i povratak – da su  prepreke povratku bezbednosni incidenti, nedovoljna zaštita imovinskih prava, neuspeh sudova da reše imovinske sporove, nepoštovanje sudskih odluka, nedostatak pristupa javnim službama, problemi sa primenom jezičkih prava, ograničene ekonomske perspektive i društvena diskriminacija.

Dalje se, međutim, navodi da je kosovska vlada, preko Ministarstva za zajednice i povratak promovisala siguran i bezbedan povratak interno raseljenih lica u skladu sa politikama EU i sarađivala sa domaćim i međunarodnim organizacijama koje se bave ovim pitanjem, a kako bi se raseljenima omogućilo da vrate svoju imovinu.

Do juna meseca, 408 interno raseljenih lica, uglavnom kosovskih Srba, živelo je u kolektivnim prihvatilištima širom Kosova.

Međutim, Stejt department podseća i na izgradnju stanova za 255 osoba koji su živele u pet koletivnih prihvatilišta, kao i da su opštine Leposavić i Zvečan dodelile zemljište za izgradnju stanova za preostale stanovnike 10 kolektivnih prihvatilišta, finansirane od strane EU i Ministarstva za zajednice i povratak.

Do septembra, u okviru programa povratka i reintegracije koji finansira EU, i u partnerstvu sa Međunarodnom organizacijom za migracije, Ministarstvo za zajednice i povratak uspešno je izgradilo i sprovelo tehnički prijem 53 kuće za raseljena lica i povratnike, sa 38 dodatnih kuća u izgradnji, a pored toga 65 izabranih korisnika novoizgrađenih kuća dobilo je nameštaj i kućne aparate.

Nasilje nad pripadnicima manjinskih grupa

Društveno nasilje nastavilo se nad zajednicama kosovskih Srba i drugim zajednicama etničkih manjina, koje su sve takođe bile izložene društvenoj diskriminaciji i diskriminaciji u zapošljavanju, ističu iz Stejt departmenta u ovom izveštaju.

Zajednica kosovskih Srba, njeni predstavnici, civilno društvo i međunarodna zajednica izrazili su zabrinutost zbog incidenata koji uključuju krađe, provale, verbalno uznemiravanje i oštećenje imovine kosovskih Srba, posebno povratnika u ruralnim područjima.

"Nevladina organizacija AKTIV prijavila je više od 20 incidenata između marta i juna usmerenih na kosovske Srbe, uključujući podmetanje požara, fizičke napade i pljačke“, dodaje se u izveštaju.

Između januara i oktobra, Ministarstvo za zajednice i povratak primilo je žalbe u vezi sa 49 bezbednosnih incidenata usmereni kosovskim Srbima i povratnicima.

Konstatuje se da je policija zadržala prisustvo u područjima sa etničkim manjinama i povratnicima kako bi sprečila kriminal, izgradila poverenje povratnika i zaštitila imovinu povratnika.

Uznemiranje Srba pripadnika KBS-a od strane drugih Srba

Uznemiravanje kosovskih Srba pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) od strane drugih etničkih Srba bilo je uobičajeno, mada je incidentima obično bilo teško ući u trag, ističu.

Konstatuje se da žrtve u većini slučajeva nisu prijavile incidente policiji zbog „straha od eskalacije i odmazde“.

Navode i konkretan primer uznemiravanja.

"U junu je lokalni sud odredio 30-dnevni pritvor kosovskom Srbinu zbog uznemiravanja kosovskih Srba pripadnika KBS-a na društvenim mrežama. Prema tužilaštvu, žrtva je dobila preteće poruke nakon što je osumnjičeni objavio fotografiju žrtve u uniformi zajedno sa Ramušom Haradinajem, bivšim premijerom i komandantom ‘OVK’. Osumnjičeni je uklonio objavu, ali je žrtva nastavila da dobija preteće poruke", kaže se u izveštaju.

Kosovski Srbi, pripadnici KBS su takođe bili izloženi zadržavanju od strane srpskih vlasti na graničnim prelazima između Kosova i Srbije, dodaju.

"Ministarstvo odbrane i rukovodstvo KBS preduzeli su korake da zaštite pripadnika – kosovskih Srba, koji su uključivali bolje dokumentovanje incidenata, rutinske provere od strane komandanata i pokušaje da se poboljša odgovor policije i Kosovske obaveštajne agencije", precizirano je u izveštaju.

Pristup pravdi za Srbe poboljšan zbog integracije pravosudnog sistema, mane – loš kvalitet, nerešeni predmeti

Pristup pravdi za kosovske Srbe poboljšao se zbog integracije pravosudnog sistema 2017. godine u četiri opštine na severu sa većinskim srpskim stanovništvom i integracije sudija kosovskih Srba i osoblja u druge osnovne sudove, konstatuje Stejt department.

Ipak, naglašava da je sudstvu izostalo finansiranje i podrška manjinama, ali i ukazuju na druge nedostatke.

"Loš kvalitet ili kašnjenje prevoda u sudskim postupcima, veliki broj nerešenih predmeta na severu, neizvršenje sudskih odluka, ograničen broj osoblja iz manjinskih zajednica i nedoslednost prevoda zakonskih propisa na albanski i srpski jezik nastavili su da ugrožavaju propisno vršenje pravde za kosovske Srbe i ostale manjinske zajednice", dodaju.

Nedoslednost u pristupu službenim jezicima

"Poverenik za jezike izvestio je da su opštinske uprave i centralne vladine institucije nedosledne u primeni odredbi zakona o nacionalnom jeziku – u pružanju prevoda vladinih izjava na srpski jezik, uključujući obaveštenja o vanrednim situacijama tokom pandemije kovida-19", navodi se dalje u izveštaju.

Konstatuje se da je mnogim građanima uskraćen ravnopravan pristup javnim službama, informacijama, zapošljavanju, pravdi i drugim pravima.

Kao nedostatak je takođe navedeno nepostojanje prevoda na srpski jezik ili loš prevod brojnih zakona, javnih natpisa u javnim institucijama i u komunikaciji tokom sudskih postupaka.

Podseća se da je u 2019. maja meseca kosovska vlada usvojila koncept dokument sponzorisan od strane poverenika za jezike koji zahteva uspostavljanje vladine prevodilačke službe, kako bi se rešili ovi nedostaci.

Zaključno sa novembrom, služba nije bila uspostavljena, dodaje se u izveštaju.

Dalje se navodi da sudovi nisu redovno pružali odgovarajuće usluge usmenog i pisanog prevoda okrivljenima i svedocima iz manjinskih zajednica i nisu obezbedili odgovarajući prevod zakona i sudskih dokumenata kao što to propisuje zakon.

Nevladina organizacija AKTIV izvestila je da su sudovi pripadnicima zajednice kosovskih Srba i drugih manjinskih zajednica svoje odluke, uključujući odluke o pritvoru i presudama slali na albanskom jeziku. Ova organizacije je navela da je takva praksa sprečavala da pripadnici manjinskih zajednica ostvare pravo na pravne lekove, navode iz Stejt departmenta.

Specijalizovana veća u Hagu naišli na kritike zbog podizanja optužnica

Istraživanje se bavi i radom Specijalnog suda u 2020. godini.

Podseća se na podnošenje optužnice protiv nekadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija i predsednika skupštine, Kadrija Veseljija, u prvoj polovini 2020., ali i potvrđivanje iste novembra meseca, na kojoj se ujedno nalaze i Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.

"Vodeći političari i lideri civilnog društva, posebno organizacije veterana javno su osudili STK i SVK i radili na podrivanju javne podrške za rad STK i SVK. Ti napori su uključivali javne proteste, peticiju za ukidanje suda i zakonodavnu inicijativu koju je predložio bivši predsednik Tači koje su mogle da podriju mandat SVK", dodaje se u izveštaju.

Zoran
05. Maj 2021.
I sta sada? Jel ce te ikada imati obraza da kazete da ste pogresili i da se izvinete za sve lose sto ste pocinili srbskom narodu?
Poslednji Janjičar
05. Maj 2021.
Sve ovo Gospoda sa strane znaju.

Gospoda želi da vidi motivaciju i aktivnost lokalnih vlasti kada su manjine u pitanju.

Ima tu još detalja tj. sitnca o kojima oni sve znaju. Pa se mnogi pitaju zašto kasnimo sa prijemom u EU.

2040 godina je plafon svih eksperimenata na Balkanu i gledanja kroz prste.

Tada će biti kako Gazda kaže.