Štiplija: Bugarska deklaracija o zaustavljanju antibugarske kampanje u Skoplju u sklopu predizborne kampanje

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan Vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže za Kosovo onlajn da usvajanje deklaracije u bugarskom parlamentu o “provokativnim i uvredljivim izjavama prema Bugarskoj od strane vladajućih političkih faktora u Severnoj Makedoniji“ treba posmatrati u duhu predizborne kampanje u ovoj zemlji i pokušaja da se pažnja javnosti usmeri na ovu temu.

Bugarska je, kako kaže, u dubokoj političkoj krizi od 2021. godine, od kada je bilo pet krugova neuspelih izbora posle kojih nikako nije mogla da se formira većina za bugarsko Sobranje koje bi formiralo vladu.

“I sada je za oktobar raspisan još jedan krug parlamentarnih izbora, tako da sve ovo što bugarski parlamenti radi u poslednje vreme samo su predizborne stvari koje u Bugarskoj dižu pažnju javnosti na te teme zarad predizborne kampanje”, kaže Štiplija.

On napominje i da je u Severnoj Makedoniji došlo do promena, i da su tamo na vlasti desničanske stranke koje očigledno imaju mnogo drugačiji i negativan stav prema zahtevima koje Sofija ima prema Skoplju u poslednjih nekoliko godina, a koji se tiču evrointegracija Severne Makedonije.

“Dok je SDSM bio na vlasti ti neki problemi mogli su mnogo lakše da se rešavaju, međutim sada, verujem da će taj jaz između vlasti u Skoplju i vlasti u Sofiji samo biti dublji. Međutim, to ostavlja posledice na evropske integracije Severne Makedonije. Došao je trenutak da se Severna Makedonija i Albanija odvoje na evropskom putu i da Albanija nastavi sama uz otvaranje pristupnih pregovora, odnosno otvaranje prvog klastera što može da se očekuje i do kraja godine. Skoplje tu ima dosta problema. Kao i druge države na Zapadnom Balkanu Severna Makedonija ima ogromne probleme u vladavini prava, borbi protiv korupcije, sa organizovanim kriminalom, čime se u Skoplju, budimo realni, nisu baš bavili u poslednje vreme”, kaže Štiplija.

Upitan koliko je realan zahtev zvaničnika Severne Makedonije da promene Ustava te zemlje, kojim bi ovaj akt trebalo da prepozna i bugarsku manjinu, budu sa odloženim dejstvom, Štiplija kaže da pregovori sa EU jesu baš to - odlaganje nekih odluka za neki naredni period.

“Bilo koji pregovori, o bilo kom poglavlju, su takvi da se postavljaju neki rokovi za dejstvo određenih pravnih tekovina EU. Tako da to jeste moguće s jedne strane, međutim, da li će to Bugarska prihvatiti u ovom slučaju i dati zeleno svetlo na Savetu ili Komisiji, da sa Severnom Makedonijom budu nastavljeni pregovori, to je sada teško pitanje. Bugari čine vrlo malu manjinu u Severnoj Makedoniji i ne vidim nikakav problem da se te promene izvedu  što pre. Međutim, bojazan Severne Makedonije je da će Bugarska kasnije koristiti tu situaciju i mehanizme koji postoje u vezi poboljšavanja njihovih prava, a što će biti dodatan pritisak na Severnu Makedoniju”, kaže Štiplija.