Stoltenberg o ulasku Švedske u Nato: Poruka Putinu da nije na njemu da "zatvara vrata"

Generalni sekretar Natoa Jens Stoltenberg istakao je da je članstvo Švedske veoma značajno za bezbednost te zemlje, ali i za jačanje same Alijanse. Pristupanjem nove članice, ističe, šalje se i poruka Rusiji da vrata Alijanse ostaju otvorena i da nije na Moskvi ili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da ta vrata zatvara.

Stoltenberg je u intervjuu za Juronjuz istakao je da je članstvo Švedske u Alijansi istorijski trenutak i da je ta zemlja sada postala pokrivena kolektivnim bezbednosnim garancijama Natoa.

"Ovo je istorijski trenutak. Švedska je postala punopravni član Severnoatlantske alijanse i to znači da je Švedska sada pokrivena našim kolektivnim bezbednosnim garancijama, tj napad na jednu zemlju saveznicu je napad na sve. Svi za jednog - jedan za sve. To je u srži Nato posvećenosti. Dakle, Nato članstvo za Švedsku tu zemlju čini bezbednijom", rekao je Stoltenberg.

Kako ističe, članstvo Švedske istovremeno jača i samu Alijansu s obzirom na to da te zemlja raspolaže vrlo sofisticiranim vojnim arsenalom i sposobnostima, od podmornica do borbenih aviona, uz dobro obučene i odlično opremljene vojnike.

Pored toga što je Nato snažniji sa Švedskom kao saveznicom, pristupanjem nove članice šalje se i poruka Moskvi da vrata Alijanse ostaju otvorena i da nije na Moskvi ili predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da ta vrata zatvara, poručio je on.

"Pitanje članstva je stvar odluke Nato saveznika i evropskih država. I sada kada imamo Finsku i Švedsku kao nove članice Alijanse, demonstrirali smo otvorenost vrata Natoa", konstatovao je Stoltenberg.

Dodaje da nema planova za Nato baze na teritoriji Švedske, ali da će nova članica učestvovati u vojnim vežbama i misijama.

"Nema takvih planova. Naravno, biće zajedničkih vežbi, Švedska će više učestvovati u Nato misijama i operacijama, a Švedska već doprinosi u našim misijama u zemljama Baltika. Ali, nema planova za Nato bazama, stalnim bazama na teritoriji Švedske. A da li će ih biti zavisi od odluke Švedske", kazao je generalni sekretar Natoa.

Rusija se već dugo žali da se Nato približava njenim granicama, a na pitanje da li zabrinjavaju reakcija predsednika Putina sada kada su Finska i Švedska postale članice Alijanse, Stoltenberg naglašava da uvek treba biti na oprezu i da bi trebalo uzeti za ozbiljno potencijalnu pretnju Rusije.

"Istovremeno, ne vidimo nikakvu trenutnu pretnju protiv Švedske, Finske ili bilo koje Nato članice. I to nije zato što je Nato tamo, već zato što Moskva zna da bi napad na jednu članicu izazvao odgovor čitave Alijanse. To je način na koji je Nato očuvao mir punih 75 godina. Otklonili smo bilo kakvu mogućnost nesporazuma ili preračunavanja u Moskvi oko naše volje i spremnosti da odbranimo sve saveznice i to činimo ne da bismo izazvali rat, već da bismo predupredili rat, da sprečimo napad na Nato saveznicu i uspešno smo to činili 75 godina", naveo je on.

Komentarišući komentar bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa potrošnjom na odbranu, sekretar Natoa ukazuje da nije ništa novo to što takve poruke dolaze iz Sjedinjenih Država, dodajući da ima i nekih drugih zemalja koje su kritične prema tome da evropske saveznice ne investiraju dovoljno u odbranu.

Međutim, izrazio je uverenje da će SAD ostati posvećeni Nato saveznik i posle američkih izbora.

"Delom je to i zbog toga što je Nato veoma važan i za Sjedinjene Države. Nato je važan za Evropu, ali je važan i za Sjedinjene Države jer imaju 31 saveznika, a to je nešto što Rusija i Kina nemaju ni izbliza. Postoji široka, dvopartijska podrška Natou u američkom Kongresu i u javnosti zemlje. I treće, moramo pažljivo da slušamo - kritike nisu usmerene na Nato, već je kritika usmerena na Nato saveznice koje ne investiraju dovoljno u Nato. I konačno, stvari su se promenile. Sada sve više saveznica investira dva odsto ili više BDP-a u odbranu, stoga, imamo sasvim drugačiju realnost sada nego pre samo nekoliko godina kada je većina saveznika trošila manje od dva odsto na odbranu", ukazuje Stoltenberg.

Na pitanje jesu li Nato i EU spremni za novi izazov, za novi incident poput ukrajinskog od pre dve godine, on poručuje da Alijansa uvek mora biti spremna za novu krizu i za nove potencijalne konflikte.

Pojašnjava da je svrha Natoa da bez obzira kada će sledeća kriza uslediti, uvek bude spreman da spreči napad na zemlju članicu.

"I kada smo imali punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine Nato je imao dva zadatka. Prvi je da podržimo Ukrajinu i 99 odsto vojne podrške Ukrajini dolazi od Nato saveznica, pre svega Kanade, Sjedinjenih Država, Velike Britanije, ali i drugih evropskih zemalja. Ali je drugi zadatak bio da preveniramo da oružani konflikt preraste u rat velikih razmera između Rusije i Nato. Da bismo to postigli morali smo da povećamo vojno prisustvo na istočnom krilu saveza, sa dovođenjem novih borbenih grupa, snaga za brzo delovanje. Tu su i velike vojne vežbe poput 'Stedfast Defendera' koja je upravo u toku sa desetinama hiljada vojnika. Demonstrirali smo da smo zbog Ukrajine spremni da mobilišemo kompletan savez. I dokle god to tako radimo, neće biti napad na zemlju članicu, jer Rusija zna da je čitava Alijansa tu", naveo je Stoltenberg.

Govoreći o spremnosti Natoa za angažovanje u ratu između Rusije i Ukrajine, on je istako da je taj sukob flagrantno kršenje međunarodnog prava, napad na suseda, te da Ukrajina ima prava na samoodbranu.

Kako ističe Nato saveznici imaju pravo da da pomognu Ukrajini u toj borbi.

"Pre svega treba imati na umu o čemu je ovde reč. Ovde je reč o ratu, agresiji, o ratu koji je bio izbor predsednika Putina, Moskve, protiv Ukrajine. To je flagrantno kršenje međunarodnog prava, napad na suseda. Ukrajina ima prava na samoodbranu. To je jasno u međunarodnom pravu, to je jasno u Povelji UN, i Nato saveznici imaju pravo da pomognu Ukrajini u samoodbrani. To uključuje udare na legitimne ruske vojne ciljeve izvan Ukrajine. To je činjenica, to je prema međunarodnom pravu. Stoga mi moramo da branimo međunarodno pravo podržavajući Ukrajinu da se odbrani od ruskog napada koji je u direktnoj suprotnosti s međunarodnim pravom", rekao je on.

Poručio je da če do kraja mandata 1. oktobra savesno obavljati svoju dužnost.

"Moj fokus sada je da radim posao najbolje što mogu do kraja mandata, da se spremimo za dolazeći NATO Samit u julu u Vašingtonu kada ćemo proslaviti 75 godina alijanse, ali i doneti važne odluke za Ukrajinu i mere za odbranu i odvraćanje. A onda 1. oktobra prestaje moj mandat. Ne znam šta ću posle toga raditi, ali sam supruzi obećao da ću se vratiti u Norvešku, pa tada idem u Oslo", zaključio je Stoltenberg.