Stoltenberg: Zabrinuti smo zbog kontinuirane secesionističke politike i retorike podela u BiH

Generalni sekretar Severoatlantskog saveza Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost Alijanse zbog secesionističkih delovanja u Bosni i Hercegovini, prenosi Radio Slobodna Evropa.

"Duboko smo zabrinuti zbog kontinuirane secesionističke politike i retorike podela. Ovo je nepromišljeno i opasno", izjavio je Stoltenebrg.

On je upozorio da ove akcije podrivaju teško postignut napredak i koče reforme koje bi koristile građanima Bosne i Hercegovine. Uputio je poziv svim liderima BiH da rade zajedno na očuvanju jedinstva i zaštiti nacionalnih institucija.

Prvi čovek Alijanse je ponovio snažnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine.

Jens Stoltenberg je primio predsedavajućeg Predsedništva BiH Denisa Bećirovića. On je potvrdio da je članstvo u najvećoj svetskoj vojnoj organizaciji strateški prioritet države.

"Imamo vrlo jasan pravni okvir. Ispunjeni su svi formalni uslovi da se BiH uputi zahtev za članstvo u Nato. BiH je na vratima. Imamo konkretne rezultate poslednjih godina", naveo je Bećirović iz Brisela.

On je kazao da u državi postoje "antidejtonske snage" koje ozbiljno ugrožavaju Dejtonski sporazum i ustavni poredak. Zato je Bećirović mišljenja da je poziv Bosni i Hercegovini za punopravno članstvo u Alijansi važan korak kako za zemlju tako i za Nato.

Međutim, generalni sekretar Nato nije mogao da potvrdi kada bi Bosna i Hercegovina bila pozvana da se učlani u Alijansu. Naveo je da se moraju nastaviti reformski napori koji pomažu da se zemlja kreće ka članstvu u Nato.

Bosna i Hercegovina je od 2018. godine u Akcionom planu za članstvo (MAP), što je poslednja stepenica pre poziva u punopravno članstvo.

Članovi Severnoatlantskog saveta početkom februara boravili su u dvodnevnoj poseti BiH i poručili da Nato "snažno podržava Bosnu i Hercegovinu".

Bosna i Hercegovina ima svog vojnog i političkog predstavnika u misiji pri Natou u Briselu, a Nato u BiH ima svoj štab od 2004. godine s mandatom Ujedinjenih nacija da pomaže reformu Oružanih snaga koja se provodi prema standardima Natoa.

Vojne jedinice iz BiH bile su deo Natovih jedinica u misijama u Afganistanu, Iraku, Maliju, Kongu i drugim zemljama.

Prema Zakonu o odbrani, koji je usvojen 2005. godine, institucije su obavezne provesti "sve potrebne aktivnosti za prijem BiH u članstvo Natoa".

Zakonom su integrisane tri vojske i stvorene jedinstvene Oružane snage BiH.

Poslednjih desetak godina, pozicija i opozicija iz Republike Srpske protivi se članstvu u Natou i zastupaju stav da Bosna i Hercegovina po ovom pitanju treba da sledi Srbiju koja je proglasila vojnu neutralnost.