Server: Kriza na Kosovu koja traje ovoliko dugo „nije normalna“

Izvor: Koha / Driton Pačariza

Kriza koja traje ovoliko dugo „nije normalna“ i potkopava poziciju Kosova na međunarodnoj sceni, izjavio je profesor Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Server je ukazao i da, u ovakvim okolnostima, Kosovo direktno rizikuje podršku SAD.

„Govorim o stvarnom i trajnom odnosu između Vašingtona i Prištine, a taj odnos se ne može izgraditi sa vladom na vlasti i bez predsednika. To jednostavno ne funkcioniše tako“, rekao je Server sa RSE.

On je konstatovao da je ciklus kriza već prevazišao normalne prepreke parlamentarnog sistema, čineći da Kosovo izgleda nesposobno u očima saveznika.

„Postoji problem sa Gazom, postoji problem sa ratom u Iranu, postoji problem sa ratom u Ukrajini. Ko će slušati zemlju koja ne može da pronađe predsednika?“, pita se Server.

Evropska unija, verovatno ne, konstatuje RSE i podseća da je evropska komesarka za proširenje Marta Kos odložila planiranu posetu Kosovu, povezujući odluku direktno sa političkim dešavanjima.

U izjavi za RSE, portparol EU je rekao da je blok spreman da podrži evropsku agendu Kosova, ali da to zahteva potpuno funkcionalne institucije.

Na pitanje koje je RSE uputio ambasadama zemalja Kvinte - SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije - kako vide političku krizu na Kosovu i da li bi ona mogla uticati na njihov angažman, odgovor je stiago samo iz nemačke ambasade, u kojem se navodi da „Nemačka nastavlja da bude snažan prijatelj i partner na putu Kosova ka evroatlantskim integracijama, a da bismo postigli napredak na ovom putu, potrebne su nam potpuno konsolidovane i stabilne institucije.“

Novinar Avgustin Paljokaj kaže da se kriza dešava u ključnom trenutku, kada je Kosovo imalo priliku da nadoknadi gubitke iz poslednjih godina, uzrokovane kaznenim merama EU i nedostatkom funkcionalnih institucija.

On upozorava da ako se kriza nastavi, pa čak i dovede do novih izbora, korišćenje miliona evra iz Plana rasta EU i drugih međunarodnih fondova je u opasnosti.

„Svi žele da imaju pouzdane partnere na Kosovu i partnere koji će imati puni legitimitet kada govore, pregovaraju i preuzimaju obaveze u ime Kosova. Stoga ne može biti odnosa sa Kosovom ako Kosovo nema unutrašnju političku stabilnost i nema strukture sa punim legitimitetom“, rekao je Paljkokaj za RSE.

Štaviše, dodaje, politička kriza bi mogla da spreči Kosovo da ove godine uđe na agendu za članstvo u Savetu Evrope, a istovremeno bi sudbinu njegove prijave za članstvo u EU učinila neizvesnijom.

„To je jedina zemlja u Evropi koja je podnela zahtev za članstvo u EU, ali zahtev uopšte nije razmatran i ne postoji plan da se razmotri. Ako Kosovo nastavi sa takvim unutrašnjim političkim krizama i ne žuri samo, zašto bi onda EU žurila? Države koje ionako nisu zainteresovane da pomognu Kosovu iskoristiće ovu situaciju da bi zemlja ostala marginalizovana u budućnosti“, kaže Paljokaj.

Samo dve nedelje pre dekreta o raspuštanju parlamenta, predsednica Vjosa Osmani je učestvovala na prvom sastanku Odbora za mir u Gazi, kao jedan od osnivača ove inicijative koju je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp.

Server smatra da je njena odluka da se pridruži Odboru za mir mudra, jer iako je sam ne podržava, kaže da je za Kosovo ovo način da se bolje pozicionira u odnosu na Vašington.

Međutim, na Kosovu nisu bili jasni signali o tome da li učešće u Odboru za mir uživa punu političku podršku ili ne, dok je ostalo nejasno kako će se angažovanje zemlje nastaviti u budućnosti.

Server kaže da Kosovo mora da održi poverenje SAD, koje su već pokazale nezadovoljstvo političkom ćorsokakom suspendovanjem strateškog dijaloga prošle godine.

On tvrdi da članstvo u Natou treba da bude najhitniji strateški cilj Kosova, jer bez podrške Alijanse, ono može da se brani samo kratko vreme. Upozorava da dugotrajna institucionalna kriza direktno ugrožava ovaj cilj, ometajući izgradnju stabilnih odnosa sa SAD, što je neophodno za uspešnu prijavu za Nato.

„Morate imati veoma dobar odnos sa Natom, ali i veoma dobar odnos sa Sjedinjenim Državama, jer će SAD morati da kažu 'da' ili 'ne' odbrani Kosova od strane Srbije, ako se ikada ukaže potreba. Stoga bih održavao veoma dobar odnos sa Amerikancima“, kaže Server.

Dodaje da rešenje krize mora doći od samih kosovskih lidera i da je kompromis najprirodniji zahtev parlamentarnog sistema.

Paljokaj takođe naglašava da prevazilaženje krize zahteva kompromise i ustupke između stranaka i da rešenje ne treba očekivati ili nametati spolja.

„Partneri žele da vide Kosovo sposobno da samo odlučuje. Ne može biti povratka u prošlost, kada su strani ambasadori odlučivali kako da prevaziđu političke blokade, pa čak i izražavali preferencije za određene kandidate“, kaže Paljokaj.

Prema Serverovim rečima, Kosovo je nekada bilo „prilično dobro“ u organizovanju izbora i smenjivanju vlasti – važnom testu demokratije. Ali danas, rekao je, „izgubilo je malo talenta“ da rezultate izbora pretvori u funkcionalnu vladu.

Na pitanje u vezi sa krivcima, kaže:

„Ne znam – nisam tu kada razgovaraju jedni s drugima“.