Kada Evropa promeni fokus, šta se dešava sa Kosovom?

Poslednjih nedelja ideja o evropskoj misiji u Ukrajini je dobila na zamahu. Ako se realizuje, moglo bi da redefiniše bezbednosne prioritete u Evropi. Ali kako bi prisustvo Natoa na Kosovu uticalo na to? Manje pažnje, više rizika, predviđaju analitičari, piše Radio Slobodna Evropa.

Dok Evropa razmišlja o slanju trupa u Ukrajinu, na scenu stupa još jedan front: Kosovo.

Sa hiljadama raspoređenih evropskih mirovnih snaga, da li je moguće da fokusiranje resursa i pažnje na istok ostavlja Kosovo ranjivijim?

Nato uverava da nije. U odgovoru Radiju Slobodna Evropa, zvaničnik Alijanse je rekao da je Nato već dugo posvećen bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana.

„Nastavićemo da doprinosimo u ovom pravcu, zajedno sa drugim obavezama koje saveznici mogu da preuzmu“, naveo je zvaničnik Natoa.

Timoti Les iz Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, ne očekuju formiranje ove misije, upravo zbog ovakvih zamerki. Umesto toga, Les očekuje da Evropa ojača države koje su najviše zabrinute zbog ruske pretnje, kao što su Baltik, Poljska, Rumunija ili Moldavija.

„I, ako uzmete u obzir da je Balkan na prvoj liniji fronta da se suprotstavi Rusiji, onda mislim da ćemo videti veću militarizaciju, posebno Kosova i Bosne. Ali, ako se prvi scenario desi, to bi zahtevalo neku vrstu preraspodele resursa dalje od Balkana, ka tim drugim zemljama. U tom slučaju Srbiji bi bila poslata jasna poruka da se neće suočiti sa opozicijom ako gura svoje političke ciljeve“, rekao je Les za RSE.

Takvo mišljenje deli i Hikmet Karčić, naučni saradnik Univerziteta u Sarajevu.

„Prebacivanje pažnje moglo bi da stvori praznine u bezbednosti. Svako nasilje koje se dogodi u regionu ima potencijal da se proširi iz jedne zemlje u drugu – u Bosnu, Kosovo, Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju. Videli smo to u prošlosti. Ali poslednjih godina, to je bio fokus Zapada, Natoa, koji je štitio region. Na Kosovu, na primer, prisustvo stranih trupa je glavni razlog zašto Srbija nije pokušala – osim pre skoro dve godine u Banjskoj – da ga fizički napadne“, kaže Karčić.

Jeta Ljošaj, istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije, očekuje da region Balkana ostane na radaru Evrope i da zauzme svoje mesto u svakom planu odbrane koji napravi. To, prema njenim rečima, dokazuje i poseta šefa Natoa Kosovu, a prethodno i Bosni.

„Još ne znamo da li će evropske snage biti raspoređene u Ukrajini. Ali ako se donese takva odluka, prikladno je da je Evropa investirala u svoje vojne snage. Takođe smo videli plan da se izdvoji 800 milijardi evra za odbranu. Mislim da bi Kosovo bilo uključeno. Kosovske institucije treba da ostanu u bliskoj komunikaciji sa međunarodnim saveznicima - bilo sa Natom u celini, bilo sa njegovim pojedinačnim državama. Posebno cenim inicijativu za vojnu saradnju koju su nedavno preduzeli Kosovo, Albanija i Hrvatska. To šalje poruku da je Kosovo spremno da pronađe načine ne samo da ojača svoje kapacitete, već i da se osvrne na trenutnu geopolitičku situaciju“, kaže Ljošaj.

Les veruje da Kosovo treba da preduzme dva ključna koraka da zadrži pažnju svojih saveznika.

„Jedna je da se aktivno lobira na Zapadu, promovišući ideju da Srbija predstavlja pretnju i da mora da bude obuzdana. I, pod dva, da ulaže bezbednost, da izgradi svoju vojsku, izgradi svoje zalihe oružja i tako dalje – u slučaju da mora da se sukobi sa Srbijom direktno i bez spoljne pomoći“, kaže Les.

Karčić se slaže da će koordinisane diplomatske i vojne strategije biti ključne u balansiranju ovih istovremenih bezbednosnih izazova.

„Zapad treba da pomogne Kosovu da ojača svoje vojne i bezbednosne kapacitete, uključujući povećanje sajber bezbednosti, kako bi se moglo zaštititi od potencijalnih pretnji. Rusija bi, zajedno sa svojim pristalicama u Srbiji i Crnoj Gori, na kraju pokušala da ometa širenje Natoa na ovim prostorima, kao i njegovu integraciju u EU. Uložila bi napore i da destabilizuje države Natoa na Balkanu, poput Crne Gore. Videli smo te napore prethodnih godina, posebno sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. A, s obzirom na to da američka administracija signalizira manje učešće u evropskim poslovima, Kremlj će možda osećati manji pritisak za svoje akcije, bilo u Ukrajini ili na Balkanu“, kaže Karčić.