Subotić: Politička kriza u lideriskim zemljama EU nije dobra vest za Srbiju

Programski menadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić ocenio je da politička kriza u Francuskoj i Nemačkoj nije dobra vest za Srbiju zato što će se nedostatak liderstva ova dva centra preslikati i na Zapadni Balkan.

„Za Srbiju svakako nije dobra vest što ovaj dvojac - Nemačka i Francuska ne funkcioniše u ovom trenutku. Tu mislim da se suočavaju sa izrazitom političkom krizom. Ponovo je pala vlada u Fracuskoj i pitanje je kako će se dalje oporaviti. Znamo da je u Nemačkoj došlo do prekida saradnje između koalicionih partnera. Zna se kada nedostaje liderstvo i Francuske i Nemačke taj vakum obično neko treći pokušava da popuni. U ovom trenutku dolazi Tramp koji ima ambicije i zamera štošta toga EU i koji će želeti da nametne svoja pravila igre. Samim tim to će se preslikati i na Zapadni Balkan, odnosno i na Srbiju“, izjavio je Subotić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima dobra vest je da su formirani Evropski parlament i Evropska komisije koje će i pored izazova koje imaju u Ukrajini, Siriji i Bliskom istoku pokušati da pošalju poruku regionu da žele da zadrže i politički, ali i ekonomski primat.

„Imajući u vidu da je sada u planu novi Plan rasta i ispunjenje reformi koje bi trebalo da otključaju dodatan novac za države Zapadnog Balkana, a samim tim i za Srbiju jer će najveći deo fondova ići upravo Srbiji kao najvećoj državi Zapadnog Balkana. Pokušaće da reafirmišu taj uticaj i bez obzira na činjenicu da je politička situacija u Francuskoj i Nemačkoj nestabilna, Ursula fon der Lajen, odnosno njena komisija će pokušati da pošalju poruku da ipak možemo da računamo na institucije Evropske unije i u vremenu krize, odnosno u vremenu kada nedostaje liderstvo pojedinačnih država članica“, smatra Subotić.

Na pitanje da li će kriza u dve najmoćnije evropske države da se preslika i na novu evropsku administraciju, ovaj istraživač kaže da je to svedeno na minimum.

„Države članice neće moći mnogo da se mešaju. Kroz evropski parlament su prošli svi komesari koje je izabrala Ursula fon der Lajen i sada ona ima otvoren prostor pred sobom da narednih pet godina deluje na način koji ostvaruje njene ambicije i strateške ciljeve koje je utvrdila zajedno sa ostalim institucijama u Evropskoj uniji“, ističe Subotić.

Kaže da će takva slika ostati i u hipotetičkom slučaju da na izborima u Francuskoj ili Nemačkoj na vlast dođu desničari. .

„Pretpostavimo da u Francuskoj kroz pola godine dođu desničari, oni ne mogu da promene Makronov izbor za komesara. Slično važi i za promenu odnosa snaga u Nemačkoj. Ursula fon der Lajen dolazi iz Nemačke, ona je predsednica EK. Ko kog da dođe ona će to ostati. Dakle, ingrerencije država članica da utiču na administrativni rad, pa i na sam saziv tih institucija EU je vrlo ograničen i gotovo nepostojeći. Zato ne očekujem da će promena snaga u ovim državama moći da presudno utiče na pravac koji Evropska komisija odredila sebi za narednih pet godina“, naglašava Subotić.

Ipak, jačanje ekstremne desnice bi, na duže staze, mogao da utiče na promenu klime unutar EU.

„Na duže staze, ukoliko Evropa bude klizila dalje udesno oni mogu putem saveta da odlučuju na implementaciju politika koje je komisija zamislila imajući u vidu da se za veliki broj politika, uključujući i politiku proširenja i dalje zahteva jednoglasnost. Dakle, 27 članica moraju da se slože kada se odlučuje o otvaranju Klastera, sve članice se pitaju i da li će se uvesti sankcije ili neće protiv Rusije ili drugih zemalja. U tom pogledu države članice, nezavisno da li su Nemačka ili Francuska, zadržavaju pravo da se u značajnoj meri pitaju i u narednom periodu“, naglašava Subotić.