Tači naterao Hotija da se povuče iz pregovora o ZSO

Hoti5
Izvor: Kosovo Online

Hotijeva vlada planirala je da postavi temelje Zajednice srpskih opština pre dva meseca, ali se povukla nakon javne osude bivšeg predsednika Hašima Tačija, piše Koha.

Suprotno izjavama u javnosti, premijer Hoti se složio da o ZSO treba da se pregovara sa srpskom stranom u Briselu.

Izvori Kohe iz Vlade rekli je trebalo da pregovori o tom pitanju počnu u septembru. Hoti je imenovao i tim zvaničnika vlade i eksperata koji bi vodio koordinator vlade za dijalog Skender Hiseni.

Ali, kako navodi Koha, dva dana pre polaska, Hiseni je odložio sastanak na neodređeno vreme.

"Trebalo je da pregovori počnu u septembru. Pored glavnog pregovarača, planirano je bilo da otputuju i drugi predstavnici vlade i strani stručnjaci, ali u međuvremenu je kancelarija glavnog pregovarača odložila sastanak na neodređeno vreme. Od tada, nije bilo institucionalnog delovanja vlade po ovom pitanju", rekao je izvor Kohe.

Do odlaganja je došlo nakon što je Tači javno osudio Hotija zbog obavezivanja oko ZSO. Vlada je pokušala da ovu činjenicu drži u tajnosti.

Koha je u nedelju pokušala da dobije Hisenijev stav o razlozima otkazivanja, ali ni on nije odgovorio.

Za razliku od državnih zvaničnika, oni iz Evropske unije rekli su da bi o Zajednici srpskih opština trebalo pregovarati uz njihovo posredovanje.

Portparol za spoljnu politiku i bezbednost EU Peter Stano podsetio je da ova obaveza za Kosovo potiče iz međunarodnih sporazuma.

"Kosovo je potpisalo međunarodni ugovor za uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Na Beogradu i Prištini je da pregovaraju o njenom statutu, uz posredovanje Evropske unije. Za ostale detalje u vezi sa načinom na koji žele da se pozabave ovim pitanjem, bilo bi prikladnije pitati kosovske vlasti", naglasio je Stano za Kohu.

Otkazivanje sastanka nakon što je Tači to tražio od Hotija

Sastanak zakazan za 28. septembar je otkazan, a kao razlog navedena je pandemija koronavirusa. Do tada to nije predstavljalo problem stranama da održe nekoliko sastanaka uz posredovanje specijalnog predstavnika za dijalog Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka, ali je postao problem kada je ZSO došla na dnevni red.

Lajčak, ali i šef kancelarije EU na Kosovu Tomas Suniog rekli su da bi kosovska strana trebalo da predloži modalitete za ovaj mehanizam, ali oni nisu odredili put kojim treba ići i da li će se o tome razgovarati sa srpskom stranom.

Zvanično, premijer Hoti odbacio je mogućnost da Zajednica srpskih opština bude tema u pregovorima, rekavši da će Kosovo ispuniti ovu obavezu na osnovu ranije potpisanih sporazuma i presude Ustavnog suda.

Prema Hotiju, dijalog se odvija samo radi međusobnog priznavanja, ali premijer nikada nije precizirao kada će to biti na dnevnom redu.

EU je takođe odbila da komentariše to pitanje.

"Ne komentarišemo tekuće procese u okviru dijaloga. Fokusirani smo na pomaganje Kosovu i Srbiji da postignu sveobuhvatan sporazum koji će obuhvatiti sva nerešena pitanja između njih, u skladu sa međunarodnim pravom i zakonodavstvom EU", rekao je Stano.

Partner DSK u vladi, ABK, i opozicione stranke, usprotivile su se bilo kakvim dodatnim pregovorima o ZSO.

Bivši kosovski predsednik Hašim Tači im se pridružio tome, iako je potpisnik Sporazuma od 19. aprila 2013, koji u svojih šest tačaka govori o uspostavljanju ovog mehanizma. Tači je takođe bio zamenik premijera i ministar spoljnih poslova kada je 2015. bivši premijer Isa Mustafa potpisao sporazum o principima za uspostavljanje ZSO.

Međutim 16. septembra, Tači je zatražio od Skupštine da hitno usvoji rezoluciju kojom će Hotija zaustaviti da pregovara o ZSO.

"Otvaranje teme o pravima manjina i Zajednici srpskih opština u briselskom dijalogu velika je i veoma opasna greška Vlade Kosova. To je udar na državnost i kršenje suvereniteta naše države. Ova pitanja su rešavana u okviru Ahtisarijevog paketa, koji je prethodio proglašenju nezavisnosti, ali i u okviru Briselskog sporazuma aprila 2013. godine i odlukom Ustavnog suda. Prema tome, niko nema mandat da razgovara u ime Kosova o zatvorenim temama, u Briselu ili bilo gde drugo", izjavio je Tači.

Rezolucija nije usvojena, a Hoti nije dozvolio timu da ode u Brisel.

Politikolog Beljulj Bećaj je u intervjuu za Kohu naglasio da vlada neće moći da izbegne ovo pitanje.

Ja
23. Novembar 2020.
Taj narod zivi pod pritiskom zlocina teroristima to je istina
Ja
23. Novembar 2020.
Zato se trebaju zlocinci teroristi ponistiti nesmete im prava dati bice jos gore zasto vi tamo ne razumete zar nevidite ovo se stvarno desilo i desi bice jos gore ako vi njima to dozvolite to nisu ljudi nego divlje zivotinje ljudi bez razuma zar nevidite narod ce umirati!!!!
Ja
23. Novembar 2020.
Narod tamo nesme nista od terorista od ubica !!!!
Ja
23. Novembar 2020.
Zato pokusavaju ubice da bude i ostaje sve u njihove ruke to nemojte njima dozvoliti to se mora spreciti i njima sve zabraniti !!!!!
Ja
23. Novembar 2020.
To ubice rade namerno da bi mir sprecili zar nevidite sta sve rade?!!!