Tahiri: Različiti motivi Srbije i Albanije za integraciju u evropsko tržište bez punog članstva

Bivša glavna pregovaračica u dijalogu Beograda i Prištine Edita Tahiri ocenila je da je razlika u motivima za integraciju u evropsko tržište bez punog političkog članstva u EU za Srbiju i Albaniju suštinska - dok je za Srbiju to geopolitičko pitanje, za Albaniju je institucionalno.

„Kod Vučića je politička računica prilično jasna: Poglavlje 35 u pregovorima Srbije sa EU direktno je povezano sa normalizacijom odnosa sa Kosovom.De fakto ili de jure priznanje Kosova ostaje ključna prepreka. Ulazak u EU bi Srbiju čvršće udaljio od Rusije, što Vučić balansira zbog unutrašnje politike i spoljnopolitičkih odnosa“, napisala je Tahiri na Fejsbuku.

Ona je dodala da je složenije pitanje zašto bi Albanija, koja je formalno ispred Srbije u pregovaračkom procesu, relativizovala političko članstvo u EU.

„Moguća objašnjenja (politička, a ne nužno dokazana): Zamor od proširenja u EU - Rama možda procenjuje da u ovom trenutku ne postoji realna politička volja unutar same EU za brzo proširenje, pa zato promoviše „realističniji“ model parcijalne integracije (tržište, Šengen) kao prelaznu fazu. Unutrašnji pritisci u vezi sa vladavinom prava - Proces punog članstva podrazumeva strogu kontrolu reformi u pravosuđu, borbi protiv korupcije i funkcionisanju institucija. Albanija je sprovela duboke reforme pravosuđa, ali i dalje se suočava sa ozbiljnim optužbama za sistemsku korupciju i političku koncentraciju moći. U tom smislu, svaka vlada - ne samo Ramina - nalazi se pod stalnim monitoringom Brisela“, istakla je Tahiri.

Ona je nabrojala i treći razlog: Političku pragmatiku.

„Rama možda procenjuje da je ekonomska integracija (tržište rada, kapital, sloboda kretanja) brže ostvariva i donosi konkretne koristi građanima, dok je punopravno članstvo dugoročan i politički neizvestan proces. Vaša teza da je motiv izbegavanje strožih obaveza u vezi sa vladavinom prava jeste politička interpretacija koja se često čuje u opozicionim krugovima u Albaniji“, istakla je političarka.

Kako ocenjuje, treba imati u vidu da proces pregovora sa EU već sada uključuje intenzivan nadzor nad reformama.

„EU nema formalni mehanizam da „zatraži smenu“ premijera; može uslovljavati finansijsku pomoć, poglavlja i političku podršku, ali smena vlasti ostaje unutrašnje političko pitanje države. Dakle, razlika između Srbije i Albanije je suštinska: Kod Srbije je prepreka primarno geopolitička (Kosovo i Rusija). Kod Albanije je prepreka pre svega institucionalna i reformska“, zaključila je Tahiri.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama su, u zajedničkom autorskom tekstu za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), naveli su da ne insistiraju na članstvu u Evropskoj uniji, već na prijemu svojih zemalja u jedinstveno evropsko tržište i Šengensku zonu.