Tanasković: Sumnjam da će se Arapi baviti Kosovom usred briga koje imaju

Islamolog Darko Tanasković kaže za Kosovo onlajn da nema nagoveštaja značajnijih promena u poziciji članica Arapske lige u vezi sa pitanjem priznavanja nezavisnosti Kosova i da sumnja da će se Arapi, usred briga koje imaju, baviti ovom temom. Ako bi do nekih promena došlo, kako veruje, one bi bile indukovane stranim uplivom.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani, podsetimo, tokom boravka u Njujorku, sastala se sa generalnim sekretarom Arapske lige Ahmedom Abul Geitom i tom prilikom naglasila važnost saradnje između Kosova i Arapske lige, kao i potrebu za podrškom u procesu priznavanja Kosova od strane država članica ove organizacije koje još nisu preduzele ovaj korak. 

Predstavnici vlasti u Prištini, kako uočava Tanasković, u kontinuitetu nastoje da iskoriste svaki međunarodni skup, a posebno zasedanja organizacija iz sistema UN, da lobiraju za priznavanje državnosti i međunarodnog subjektiviteta Kosova. 

„U izjavama koje daju posle ovakvih akcija, sa mnogo slikanja, po pravilu stvaraju utisak da su naišli na razumevanje sagovornika, bili uspešni i da imaju razloga za optimizam. Takvo ponašanje je, uostalom, sasvim logično i nije svojstveno samo kosovskim političarima, s tim što je kod njih raskorak između privida koji žele da stvore i realnosti nešto veći od preporučljivog“, ocenjuje Tanasković. 

On objašnjava i zašto dobar deo arapskih zemalja nije priznao Kosovo. 

„One arapske države koje u prvom talasu nisu priznale Kosovo i nisu podlegle pritiscima unutar arapskog i muslimanskog sveta, kao i od nekih spoljašnjih faktora, da to učine, uglavnom su sve za svoje opredeljenje imale sasvim određene i jasne razloge, najvećim delom uslovljene specifičnostima vlastitog međunarodnog položaja i osobenih državno-nacionalnih okolnosti na planu unutrašnje i spoljne politike“, kaže naš sagovornik. 

Sadašnji trenutak u međunarodnim odnosima, kako navodi dalje, višestruko je dinamičan i turbulentan na svim nivoima međuodnosa aktera svetskih zbivanja, od globalnog, preko regionalih, do lokalnih, sa promenama do kojih neprestano dolazi. 

Ocenjuje i da pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova u sadašnjoj opštoj konstelaciji, gde svi pokušavaju da se što povoljnije aktualno, a naročito perspektivno pozicioniraju u novim koordinatama prilično grube igre najmoćnijih, sigurno nije ničiji prioritet, sem političara u Prištini. 

„To, naravno, ne znači da ne može doći do promena i u odnosu nekih arapskih zemalja prema problemu priznavanja nezavisnosti 'Kosova', ali verujem da one primarno ne bi ishodile iz autentične motivacije tih eventualnih priznavača, već bi bile indukovane stranim uplivom“, navodi Tanasković.

I Izrael je, kako dodaje, svojevremeno priznao Kosovo na osnovu američke kobinatorike i Trampovih predizbornih potreba, a da za tim nije imao nikakve istinske i značajne sopstvene interese, što su neformalno izjavljivali i pojedini izraelski diplomati.

„U sadašnjim i neposredno predstojećim prilikama ne može se, recimo, očekivati da jedan Egipat, koji je praktično zamrznuo Morsijevo proizvoljno priznanje 'Kosova', promeni stav ili, pak, Maroko, pa i Alžir, mada njegov spor oko Zapadne Sahare sa Rabatom do određene mere komplikuje odnose i sa Beogradom. Međutim, neke arapske države, koje su nestabilne i u fluidnom stanju, mogle bi podleći uticaju (i novcu) sa strane, ali ni to nije izvesno, jer su međuarapski i međumuslimanski odnosi krajnje složeni, a interesi izukrštani, sa osetljivošću na razne vektore u međunarodnim pomeranjima“, objašnjava ovaj profesor. 

Država koja bi, na primer, mogla imati uticaja na to da se u Damasku razmisli o priznavanju Kosova, prema rečima Tanaskovića, je Turska, koja godinama dosledno, „sportski" lobira za Prištinu, paralelno sa zvanično oglašenim „istorijskim vrhuncem" dobrih odnosa sa Srbijom. 

„Uostalom, uloga Ankare, uz albanske pare, odigrala je ulogu u slučaju protivrečnog sudanskog priznanja 'Kosova', gde uopšte nije bilo jasno ko drži vlast u toj nesrećnoj, ratom rastrzanoj zemlji. Tu su i Irak, Liban... Ipak, sumnjam da će se Arapi, ukupno uzevši, usred briga koje imaju baviti 'Kosovom'. Ne bave se, kako bi trebalo, ni palestinskom tragedijom... U Prištini se, inače, računa i sa činjenicom da su arapske zemlje istovremeno i muslimanske, pa se poziva i na potrebu islamske solidarnosti, ali ta argumentacija, sa kojom se još poodavno pokušala iskoristiti inercija iz vremena rata u BiH, kod Arapa, pa ni većeg broja muslimanskih zemalja, nije prošla, jer je shvaćeno da na delu nije međureligijski konflikt“, ukazuje Tanasković. 

Bez obzira na sve, i objektivno ojačan položaj Srbije u arapskom svetu, on ipak ističe da se mora diplomatski pomno i aktivno pratiti i najmanji nagoveštaj pomeranja na planu postavljanja svake zemlje prema problemu Kosova. Bez panike, kaže, ali krajnje odgovorno i proaktivno.