Trifunović: Kurtijeva vlada ekstremistička, životi Srba na Kosovu ugroženi

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović izjavio je da je vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija ekstremistička i da želi da se oslobodi Srba, upozoravajući da su njihovi životi na Kosovu ugroženi.

Trifunović je u intervjuu za portal 20 minuta, uoči posete švajcarskog predsednika Gi Parmelina Srbiji, na pitanje novinara šta je suština kosovskog konflikta, odgovorio da je to ono što se trenutno dešava sa srpskom zajednicom na Kosovu. 

„Da li Srbija priznaje Kosovo ili ne – to je političko pitanje, ali za svakodnevni život ljudi nije presudno. Kurtijeva vlada je ekstremistička. Ona na kraju želi da se oslobodi srpske zajednice. On je to otvoreno rekao – u Hrvatskoj su Srbi posle rata nestali, `i eto, nema problema`. U kosovskom ustavu postoji prag za manjinska prava; on želi da Srbe spusti ispod tog praga kako bi im ukinuo pravo veta“, rekao je Trifunović.

Ambasador ističe da je i lično bio na Kosovu i uverio se u stanje na terenu.

„Razgovarao sam sa mnogim Srbima, i sa onima koji ne podržavaju Vučića. Njihovi životi su ugroženi. Policija ulazi u škole i bolnice. `Sada ste deo Kosova, ne možete imati srpsku školu`. To je upravo ono što je Milošević radio Albancima. Nema obrazovanja, policijsko zastrašivanje, proizvoljna hapšenja“, naveo je Trifunović.

Trifunović je objasnio na konkretnom primeru kako vlasti na Kosovu hapse Srbe.

„Jedan čovek iz Srbije dođe u posetu. Neko kaže: `Nejasno se sećam da sam ga 1999. video sa srpskom policijom`. Šest meseci istražnog pritvora. Nema dokaza, pa: `možete kući`. Proveo je pola godine u zatvoru. Još gore, neki ljudi su na osnovu slabih dokaza osuđeni na dugogodišnje kazne. Čak i albanski opozicioni lideri kažu za Kurtija: ono što radi Srbima nije prihvatljivo. Gradonačelnik Peći Gazmend Muhadžeri uporedio je Kurtijeve postupke u srpskim opštinama sa Miloševićevim postupcima 1989. godine na Kosovu“, rekao je Trifunović.

Govoreći o rešenju, Trifunović je podsetio na Briselski sporazum iz 2013. godine.

„On predviđa da opštine sa srpskom većinom mogu da formiraju Zajednicu, sa definisanim pravima u obrazovanju i zdravstvu. To nikada nije sprovedeno. Kurti to ne želi. Zatim kaže: `Prvo Srbija mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu`. Ali, tako nikada nije bilo dogovoreno. Da sam albanski političar, priznao bih da su 'de fakto' pobedili uz pomoć Natoa. Pametnije bi bilo izaći u susret maloj srpskoj manjini. Umesto toga, njihova prava su smanjivana“, naveo je ambasador.

Naglašava i da je neophodno prestati sa hapšenjima.

„Jedan srpski vladin predstavnik rekao je da je OVK teroristička organizacija. Bio je uhapšen – očigledno zbog nečega što spada u slobodu govora. I to čak nije ni ekstremna izjava. Američki Stejt department je OVK do 1998. smatrao terorističkom organizacijom. Trojici njenih visokih lidera trenutno se sudi u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Zašto je onda čovek na Kosovu završio u zatvoru zbog te izjave? Slobodno napišite: ako vlasti Kurtija to mišljenje smatraju krivičnim delom, neka to otvoreno kažu. Da li nameravaju da hapse svakog srpskog službenika ili diplomatu koji kaže da je OVK bila teroristička organizacija – uključujući i mene?“, zapitao je Trifunović.

On je zatim ukazao u kakvoj su situaciji Srbi na Kosovu.

„U Severnoj Mitrovici sam video srpske zastave, potpuno pocepane od vremenskih uslova, postavljene pre deset godina. Pitao sam lokalne Srbe: zašto ih ne zamenite? `Ako postavimo nove, završićemo u zatvoru`. Na drugoj strani reke: ogromna albanska zastava. Kako to ima smisla? Rekao sam američkom ambasadoru da ću lično otići i postaviti nove srpske zastave, kao američki državljanin. Odgovorio me je od toga, jer je znao kako Kosovska policija postupa i nije želeo da komplikuje situaciju time što bi morao da izvlači američkog građanina“, istakao je ambasador.

Na pitanje ima li komunikaciju sa kosovskim ambasadorom u Bernu, Trifunović je istakao da ga ne smatra zvanično ambasadorom jer ne priznaje Kosovo kao državu, ali da ga uvek učtivo pozdravi.

„Deluje kao razuman i prijatan čovek. Pozdravljam ga učtivo, razmenim nekoliko reči s njim. Neki Srbi su me zbog toga kritikovali. Ne smatram ga zvanično ambasadorom, jer ne priznajemo Kosovo kao državu, ali u izvesnom smislu on je kolega. Ono što me zbunjuje: on je i švajcarski državljanin. Kako neko ko je švajcarski građanin može biti ambasador druge zemlje u Švajcarskoj? Za mene to nema smisla, i u većini zemalja to ne bi bilo moguće, ali to je stvar švajcarske vlade“, napomenuo je Trifunović.

Kako dodaje, podjednako je zbunjujuće što Ajlbin Kurti redovno dolazi u Švajcarsku da prikuplja novac i vodi kampanju za svoju stranku. 

„Pored toga, podstiče albansku dijasporu da glasa na određeni način na švajcarskim izborima. Neki bi to mogli smatrati mešanjem u unutrašnje stvari Švajcarske. Opet: šta on radi u Švajcarskoj nije sasvim naša stvar. Ali pošto njegova politika direktno i negativno utiče na nas, to nam upada u oči“, ističe Trifunović.

Na pitanje da li bi mogao da zamisli „srpsko-kosovsku roštilj žurku sa švajcarskim okvirom“, Trifunović je istako da se to neformalno može dogoditi.

„Smatram da bi zajednički nastup srpskih i albanskih grupa u Švajcarskoj bio dobra stvar, sve dok se ljudi međusobno odnose s poštovanjem i pristojnošću. Nešto slično: u rezidenciji ambasadora EU imao sam ručak sa predstavnicima celog Zapadnog Balkana. Bio je tu i predstavnik Kosova, bez titula i natpisa, ali smo sedeli za istim stolom. Nemam ništa protiv toga. A privatne dijasporske grupe u Švajcarskoj imale bi još više prostora“, rekao je Trifunović.

Povodom prve državne posete švajcarskog predsednika Srbiji posle 18 godina, Trifunović je rekao da je to veoma važno. 

„To je veoma važno i pomalo iznenađujuće za povremene posmatrače. Švajcarski predsednik ima mandat od godinu dana i obično ide na jedno ili dva veća putovanja u inostranstvo, pa mora da postavi prioritete. Tradicionalni bliski partneri kao što su Nemačka i Austrija, velike zemlje poput Kine i strateški ekonomski partneri kao što je Saudijska Arabija imaju prednost. A sada Srbija – posle 18 godina. Mnoge moje kolege ambasadori su me pitali: kako ste to uspeli? Zašto baš Srbija?“, naveo je abmasador.

Istakao je da mnoge stvari povezuju Srbiju i Švajcarsku.

„Dve male neutralne zemlje koje traže svoje mesto u aktuelnom geopolitičkom potresu. Švajcarska je nekada imala istomišljenike u Finskoj i Švedskoj, ali sada čujemo da čak i Norveška i Island razmišljaju o približavanju Evropskoj uniji i napuštanju Efta. Za male neutralne zemlje, međunarodni poredak zasnovan na pravilima uvek je bio od suštinskog značaja. Multilateralizam je bio i ostao važan za obe. Švajcarska je preuzela predsedavanje Oebsom – organizacijom širom od EU ili Natoa, što je čini korisnom. Druga stvar je ekonomija. Na kraju, velika srpska dijaspora u Švajcarskoj predstavlja snažnu vezu. Postoji i jedan zanimljiv detalj: Srbija je deo švajcarske konstituencije u okviru Svetske banke“, istakao je Trifunović.

Na pitanje koliko su slični koncepti neutralnosti Švajcarske i Srbije, kaže da postoje nijanse, ali da su u vojnom smislu veoma slični.

„Nećemo postati članica Natoa. Blisko sarađujemo i treniramo sa Natom, uskoro imamo zajedničku vežbu. Imali smo i vežbe sa Kinom, ali u mnogo manjem obimu. Trudimo se da budemo uravnoteženi i, iako se približavamo Natou, zadržavamo neutralnost“, jasan je Trifunović.

Ponavlja da je strateški cilj Srbije Evropska unija, ali da se zemlja trudi da održava dobre odnose sa svima.

„Imamo veoma dobre odnose sa arapskim zemljama i sa Afrikom. I dalje se oslanjamo na nasleđe stare Jugoslavije i Titov Pokret nesvrstanih. Imali smo mnogo afričkih studenata u Beogradu; danas mnogi od njih zauzimaju visoke pozicije u svojim zemljama. Odete, recimo, u Ganu — i odjednom neko govori srpski“, kazao je ambasador.

Govoreći o predsedniku Srbije, Trifunović je istakao da Vučić nije ‘strongman’.  

„Nije ni svetac, ali je odgovoran državnik koji interese svoje zemlje stavlja na prvo mesto“.