Trifunović: Najava Kurtija da će tužiti Srbiju za ratne zločine na Kosovu bez pravnog utemeljenja

Đorđe Trifunović
Izvor: Kosovo Online

Nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu Đorđe Trifunović ocenio je da je najava kosovskog premijera Aljbina Kurtija da će tužiti Srbiju za ratne zločine bez pravnog utemeljenja, ali da će i pored toga na svaki način pokušati da je aktuelizuje ili preko UN ili Saveta Evrope.

„Ne postoji mogućnost tužbe za ratni zločin protiv države Srbije. To je u domenu individualne odgovornosti. Mora da postoji faktički izvršilac nekog zločina i njegov komandant, ili prvog ili drugog stepena. Dalje se od toga ne može širiti. Kada je u pitanju genocid to je nešto drugačije, ali ovo je konkretni zločin za povrede pravila ratovanja“, kaže Trifunović.

Objašnjava da je sve regulisano kroz haške i ženevske konvencije i da te zakonske odredbe postoje i u srpskom pravosuđu.

„Naše pravosuđe, a od ranije vojno pravo je poznavalo takozvanu komandnu odgovornost kroz takozvano Ratno pravilo. Uvedene su naznake kako se ono utvrđuje i na koji način su odgovorne starešine za dela potčinjenih. Ali, tu nikako ne dolazi u obzir suđenje protiv same države“, izričit je Trifunović.

On upozorova da se na Kosovu sve češće, kada je reč o najavama tužbi za najteža krivična dela protiv Srbije, izlazi iz domena prava.

„Uglavnom je reč o izjavama političara. Voleo bih da čujem nekoga ko se stvarno bavi tom tematikom i da onda diskutujemo. Ne mogu da se izjašnjavam na izjave političara“.

Ocenjuje da su ponovljene tvrdnje Kurtija da specijalni pravni timovi rade na tužbama protiv Srbije isključivo u funkciji približavanja priznanju Kosova od strane međunarodne zajednice.

„Treba im takav postupak da bi pokazali da su država. To je u toj funkciji. Ti ljudi iz tužilaštva verovatno rade koliko mogu i šta im je dostupno. Ne verujem da je to u drugom kontekstu osim u političkom“, kaže Trifunović.

Nema dilemu da će Kurti pokušati da aktuelizuje pitanje tužbe za genocid protiv Srbije.

Smatra da bi članstvo u Savetu Evrope pomoglo Kosovu u toj nameri.

„Svakako bi im bilo lakše da to učine kada budu članovi Saveta Evrope jer time stiču i određene međunarodne pozicije. Ali, ratni zločin je individualna odgovornost i mora da postoji izvršilac. Oni su još ranije najavili da imaju 33 optužnice i da je tu obuhvaćeno 89 lica. Ne znam da li se to odnosi na to ili na nešto drugo. To je teško razlučiti“, rekao je Trifunović.

Nema dilemu i da će Kosovo slično pitanje pokrenuti pre, tokom i nakon rasprave i glasanja oko nove rezolucije o Srebrenici koja je planirana u Generalnoj skupštini UN.

„Naravno da će iskoristiti sve što može da bi nas prikazali u što lošijem svetlu. Mi ih nismo priznali kao državu, u UN nisu priznati kao država. Pravo na međusobno gonjenje država je samo na suverenim državama. A to što su oni priznati od jednog dela zemalja još uvek im ne daje svojstvo članice UN, nisu još u Savetu Evrope. U svakom slučaju oni polako, mic po mic, dovode sebe u što povoljniju poziciju“, naglašava Trifunović.

Dodaje da će sednica Generalne skupštine UN za vlasti u Prištini biti idealna prilika zbog toga što je, kako ističe, Srbija trenutno u lošoj međunarodnoj situaciji.

„Taj krug odlučivanja o genocidu Srbije nad drugim narodima je neuspešno prošao. Nije bilo prihvaćeno. S tim se nisu pomirili centri moći i oni uvek traže rešenje da ponovo obnove. Nama se u zadnje vreme ne piše dobro, ne ide nam dobro na međunarodnom nivou. Pretpostavljam da je to u toj funkciji, da ponovo stave na dnevni red nešto što je već prošlo. Inače, to što nije onda prihvaćeno nema karakter presuđene stvari“, objašnjava Trifunović.

Upitan da li Kurtijevu poruku tužiocima da se maksimalno angažuju kako bi se procesuirali odgovorni za ratne zločine treba tumačiti i kao najavu novih hapšenja, Trifunović kaže da su vlasti u Prištini i do sada koristili svaku priliku za to.

„Oni hapse i za mnogo manje događaje i značajne stvari. Ne verujem u njihovu iskrenost i tačnost u tim postupcima. Više puta se pokazalo da su svi ti postupci na neki način iskonstruisani. Tu država treba da obrati pažnju, da pruži pomoć svim ljudima koji su bili mobilisani, angažovani ili su bila aktivna vojna lica. Da im se omogući uvid u arhive i da na taj način sebi olakšaju odbranu. Inače, ako ih Srbija napusti, onda im nema pomoći ako budu uhapšeni“, ocenjuje Trifunović.

Tvrdi i da bi najbolje rešenje bilo da takvi procesi pred sudovima na Kosovu dobiju neku vrstu neutralnosti.

„Logično bi bilo da se ti procesi odvijaju po nekoj vrsti neutralnosti. Ne može jedna zaraćena strana da sudi drugoj. To je isključeno. Međutim, Haški tribunal se saglasio da lokalna pravosuđa raspravljaju pojedinačne slučajeve. Kako u odnosu na protivnike, tako i  u odnosu na svoje pripadnike. Svaka država treba da goni ratni zločin nezavisno o kome se radi, da li je to domaći ili strani državljanin. Nije nigde zapisano da ne mogu da se gone i da ne može da se traži pravda“, naglašava Trifunović.