UN traže od Kosova naknadu štete za šestoricu deportovanih turskih državljana

Šestorica turskih državljana, koji su uhapšeni na Kosovu i izručeni Turskoj u martu 2018. godine, osuđeni su na 56 godina i sedam i po meseci zatvora, međutim, uprkos mnogim lokalnim i međunarodnim izveštajima, pravosudne institucije na Kosovu do sada nisu podigle nijednu optužnicu protiv osoba osumnjičenih za kršenje zakona tokom njihovog hapšenja i deportacije, prenosi Gazeta Ekspres.

U slučaju Kahramana Demireza, Mustafe Erdema, Hasana Husein Gunakana, Jusufa Karabina, Osmana Karakaja i Džihana Ozkana, Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija nedavno je otkrio kršenja kosovskih zakona, Ustava i međunarodnih konvencija.

Izveštaj koji je objavila Radna grupa za proizvoljno pritvaranje, telo sastavljeno od nezavisnih stručnjaka za ljudska prava, koja istražuju slučajeve samovoljnog hapšenja i pritvora, kritikuje kosovske institucije zbog nezakonitih radnji u slučaju deportacije šest turskih državljana.

Kosovo nije odgovorilo UN

Izveštaj koji je objavio Savet za ljudska prava pokazuje kako kosovske institucije nisu odgovorile radnoj grupi UN koja je istražila slučaj.

Ova grupa je u decembru prošle godine preko misije UN na Kosovu - UNMIK, poslala zvanični zahtev kosovskim institucijama, tražeći da razjasni akcije preduzete u slučaju hapšenja i deportacije šest turskih državljana.

"Radna grupa žali što nije dobila odgovor sa Kosova", navodi se u izveštaju.

U martu 2018. godine učenici koledža "Mehmet Akif" protestovali su protiv hapšenja i deportacije svojih nastavnika u Tursku.

Turski državljani osuđeni su na 56 godina zatvora, Kosovo o tom slučaju "ćuti"

Radna grupa utvrdila je brojne nepravilnosti uključujući ona koja su počinili Kosovska informativna agencija, policija i druge institucije uključene u akciju od 29. marta 2018. godine.

U izveštaju se takođe navodi da postoje brojne sumnje da su optužbe protiv šestorice turskih državljana neosnovane.

Radna grupa, dodaje se, zahteva puštanje osuđenih i poziva kosovske institucije da garantuju nadoknadu i druge odštete u skladu sa međunarodnim pravom.

Smanjivanje šansi za istragu na Kosovu

Specijalno tužilaštvo Kosova je 4. jula 2019. godine izjavilo za Radio Slobodna Evropa da su "saslušani svedoci i veliki broj osumnjičenih".

Međutim, istrage započete 2018. godine nisu dale nikakve rezultate. Od tada, Specijalno tužilaštvo Kosova nije pružilo nikakve informacije o istragama ili mogućim optužnicama.

Na pitanje o fazi istrage Specijalno tužilaštvo Kosova nije odgovorilo.

Tužilaštvo saslušalo veliki broj osumnjičenih za deportaciju turskih državljana

Radio Slododna Evropa navodi da je pokušao da dobije informacije o tome da li je istraga završena podizanjem optužnice, ali službenici tužilaštva nisu reagovali.

Advokat Kuštrim Paljuši poručio je da je ćutanje pravosuđa u ovom slučaju besmisleno.

"Bar službenici Odeljenja za državljanstvo, azil i migracije pri MUP-u, koji su opozvali dozvolu boravka i nisu dali mogućnost da se žale, kao i odgovorna policija i zapovednici, i kao i agenti KIA, morali su biti krivično gonjeni za krivično delo: zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja; kršenje jednakog statusa građana i stanovnika Kosova; nezakonito lišavanje slobode; kršenje prava na korišćenje pravnog leka", objasnio je Paljuši.

Skupština Kosova osnovala je istražnu komisiju koja je pronašla više od 30 prekršaja tokom deportacije turskih državljana.

Uprkos činjenici da je izveštaj ove Komisije podnet kosovskom tužilaštvu, bivši član ove komisije Sami Kurteši ne veruje da na Kosovu postoji istražitelj ili tužilac koji bi se usudio da istraži osobe koje su direktno umešane u ovaj slučaj.

"Mislim da se još uvek ne usuđuju da istraže srž problema jer ljudi koji su to naredili nisu bili u policiji i KIA. Ne verujem da imamo tužioca ili sudiju koji bi se usudio da se obračuna sa počiniocima", poručio je Kurteši.

Prema njegovim rečima, nakon podnošenja izveštaja, sačinjenog od Komisije, tužilaštvo nije dalo nikakve informacije da li je napredovalo u istrazi ovog slučaja.

Amnestirani su moćni ljudi

Pored nevladinih organizacija, narodni advokat na Kosovu otkrio je i desetine kršenja u operaciji hapšenja i deportacije. Ova institucija je zatražila krivičnu istragu za odgovorna lica.

Za ovaj slučaj, Policijski inspektorat Kosova podneo je krivične prijave protiv 22 službenika Kosovske policije koji su bili umešani u operaciju hapšenja i deportacije.

Međutim, Specijalno tužilaštvo Kosova nije ni odgovorilo na pitanje šta se dogodilo sa ovim krivičnim prijavama protiv policajaca.

Komisija utvrđuje kršenja tokom deportacije turskih državljana

Pravni savetnik kosovskog Instituta za pravdu Il Zekaj naveo je da su postupci istražnih tela u ovom slučaju razočarajući.

Zekaj je ukazao da Specijalno tužilaštvo Kosova nije uspelo da istraži osobe visokog profila umešane u ovaj slučaj.

"Naš pravosudni sistem amnestira u svim slučajevima za koje se sumnja da su isti (visoki zvaničnici) umešani u krivična dela i to ide na štetu licima koja su bila samo izvršitelji odluka, dok su oni koji su direktno odgovorni u ovom slučaju amnestirani", naglasio je Zekaj.

Kako jenaveo, celokupna državna struktura, koja je bila ključni deo izvođenja ove operacije, trebalo bi da odgovara.

Šta je Turska rekla UN

Izveštaj Radne grupe za proizvoljni pritvor delimično opisuje optužbe kojima je turska istraga teretila šest deportovanih sa Kosova.

Plakat sa slikom Fethulaha Gulena pregažen je od pristalica turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Istanbulu, 18. jula 2016. godine.

Pored optužbi za terorizam, odgovor turskih institucija Radnoj grupi za proizvoljno zadržavanje navodi i da su neki od pritvorenika koristili aplikacije za mobilnu komunikaciju kao što su "BiLock", "Falcon", "Viber" i "Kakaotalk" za komunikaciju sa drugim članovima organizacije.

U odgovoru turske države takođe se navodi da su neki od pritvorenika takođe polagali novac u finansijske institucije usko povezane sa pokretom "Hizmet".

Turska takođe insistira da nije bilo zakonskih kršenja i da je suđenje bilo pošteno i zasnovano na činjenicama.

Istorija deportacije

Dana 29. marta 2018. godine, velikom akcijom kosovske policije i Kosovske informativne agencije, u ranim jutarnjim satima uhapšeno je šest turskih državljana.

Posle hapšenja, poslati su na prištinski međunarodni aerodrom "Adem Jašari", odakle su privatnim letom poslati u Tursku. Po dolasku tamo, suočeni su sa suđenjem, gde su na kraju osuđeni na 56 godina i sedam i po meseci zatvora.

Hapšenju i deportaciji prethodilo je ukidanje dozvole boravka, postupak za koji je sud kasnije presudio da je bio nezakonit.

Od pet turskih državljana, troje je imalo dozvolu za stalni boravak, i to Mustafa Erdem, Jusuf Karabina, Karhaman Demirez, dok su njih dvojica, Hasan Hisein Demir i Cihan Ozkan, imali privremene dozvole.

Jedan od osuđenih u ovom slučaju je Hasan Gunakan je pogrešno uhapšen umesto Hasana Demira, ali uprkos tome, sud u Turskoj je 28. januara 2020. godine optužio i proglasio krivim.

Nizbrdica istraga o deportaciji turskih državljana

Jedine radnje preduzete nakon deportacije bile su smena tadašnjeg direktora KIA Dritona Gašija i ministra unutrašnjih poslova Fljamura Sefaja, navodi se u tekstu.

Otpušteni su odlukom tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, neposredno nakon operacije.

Porodice šest državljana Turske pokrenule su 2018. godine tužbu protiv kosovskih institucija zbog samovoljnog hapšenja i pritvaranja članova njihovih porodica.

Neki od članova porodice zatražili su azil na Kosovu, a neki drugi su pobegli u evropske zemlje.