Uoči sednice SBUN o Kosovu: Mali napredak u sprovođenju sporazuma, tenzije i dalje prisutne

Za dva dana, u utorak, 21. oktobra, Savet bezbednosti Ujedinejnih nacija raspravljaće o najnovijem izveštaju generalnog sekretara o situaciji na Kosovu, a kako se navodi u najavi „Sekjuriti kounsil riporta“, očekuje se da će zamenik specijalnog predstavnika Unmika Milbert Dongdžun Šin istaći ključna politička i bezbednosna dešavanja na Kosovu, ali i napomenuti da je postignut mali napredak u sprovođenju sporazuma koje je posredovala EU, uključujući Sporazum o putu ka normalizaciji iz februara 2023. i da su tenzije između Beograda i Prištine i dalje prisutne.

U najnovijem izveštaju generalnog sekretara navodi se da su kosovske vlasti preduzele policijske i sudske mere protiv nekoliko političkih predstavnika Srba sa Kosova, kao i da su tenzije između Prištine i Beograda tinjale nakon hapšenja pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igora Popovića 18. jula na prelazu Brnjak.

Podseća se da su kosovske vlasti optužile Popovića za „podsticanje razdora i netolerancije“ nakon što je nazvao pripadnike OVk „teroristima“ tokom događaja u Orahovcu ranije tog meseca.

Kao odgovor na hapšenje, Beograd je isključio mogućnost dijaloga sa Prištinom dok Popović ne bude pušten na slobodu, a ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da „ne može biti dijaloga sa Prištinom dok traju hapšenja i pritisci na srpske zvaničnike i srpski narod“.

U izveštaju se konstatuje i da je 9. juna i 11. septembra specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine Peter Sorensen vodio dva trilateralna sastanka u Briselu sa glavnim pregovaračima sa Kosova i Srbije, Besnikom Bisljimijem i Petrom Petkovićem, o sprovođenju prethodnih sporazuma, uključujući Ohridski sporazum i Deklaraciju o nestalima iz maja 2023.

Nijedan od sastanaka nije rezultirao očekivanim ishodom, a čini se da je sastanak od 11. septembra završen bez značajnog napretka između strana zbog različitih stavova o određivanju prioriteta pitanja u sprovođenju prethodnih sporazuma.

Pored toga, iako su se strane formalno složile o osnivanju Zajedničke komisije za nestala lica u decembru 2024. godine, njen „konstitutivni sastanak“ nije održan kako je planirano nakon razgovora 11. septembra.

„U tom smislu, na sednici u utorak, Šin će verovatno apelovati na Beograd i Prištinu da se u dobroj veri angažuju ka obnavljanju pregovora o normalizaciji i iskoriste osnivanje komisije u okviru dijaloga koji posreduje EU. Nekoliko članova Saveta će verovatno naglasiti potrebu da strane daju prioritet deeskalaciji, uzdrže se od jednostranih mera i ponovo se uključe u dijalog koji posreduje EU, a čiji je cilj normalizacija odnosa između Beograda i Prištine“, ocenjuje se u najavi „Sekjuriti kounsil riporta“.

Očekuje se da će Šin naglasiti krhkost bezbednosne situacije na severu Kosova.

Prema izveštaju generalnog sekretara, kosovske vlasti su nastavile da zatvaraju i preuzimaju kontrolu nad institucijama kojima upravlja Srbija, uključujući Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje i Nacionalnu službu za zapošljavanje u Leposaviću, regionalna preduzeća za vodosnabdevanje u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku i Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Beograd je oštro osudio zatvaranja, tvrdeći da takva dela predstavljaju kršenje „svih međunarodnih i humanitarnih normi“.

Dodaje se da su zatvaranja naišla na kritike međunarodnih aktera, uključujući EU i UN, kao i da je u saopštenju za javnost 14. septembra, Unmik izrazio zabrinutost zbog razvoja događaja i ponovio svoj poziv da se sva preostala pitanja reše u okviru dijaloga koji posreduje EU.

„Šin će verovatno ponoviti ove poruke u utorak i istaći zabrinutost koju su iznele nevećinske zajednice, posebno zajednica kosovskih Srba, u vezi sa uticajem zatvaranja na egzistenciju stanovnika i pristup osnovnim uslugama i objektima. Takođe bi mogao da naglasi važnost poštovanja socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava nevećinskih zajednica i pozove strane da se uzdrže od jednostranih akcija koje produbljuju nepoverenje između zajednica i institucija“, dodaje se u najavi.

Procena je i da bi pitanja koja se tiču procesa konstituisanja nove Skupštine Kosova mogla biti razmatrana na sednici SBUN u utorak.

Podseća se da je 26. avgusta Dimalj Baša iz Samoopredeljenja izabran za novog predsednika parlamenta, kada su imenovana i četiri potpredsednika, da bi nakon višemesečnog političkog zastoja i proceduralnih sporova, Skupština Kosova 10. oktobra imenovala Nenada Rašića iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak za petog potpredsednika parlamenta, koji predstavlja srpsku zajednicu.

Rašić je dobio 71 glas za, devet protiv i 24 uzdržana u parlamentu od 120 mesta. Baša je potom proglasio parlament potpuno konstituisanim.

Rašićevo imenovanje naišlo je na značajno protivljenje Srpske liste, najveće političke stranke Srba na Kosovu.

Srpska lista je prigovorila odluci o izboru Rašića, tvrdeći da ona krši ustavne odredbe i da ne predstavlja većinu srpske zajednice. Nakon glasanja, potpredsednik Srpske liste Igor Simić osporio je Bašinu odluku, tvrdeći da „pobednik izbora iz srpske zajednice mora imati isključivo pravo da predloži zamenika predsednika parlamenta iz srpske zajednice“.

U najavi se pominje i prvi krug lokalnih izbora na Kosovu, održan 12. oktobra.

Srpska lista je pobedila u opštinama sa srpskom većinom, obezbedivši devet od deset gradonačelničkih mesta. Prema podacima Centralne izborne komisije, zbog niske izlaznosti birača, nijedan kandidat nije obezbedio potreban prag od više od 50 odsto glasova za pobedu u 21 opštini, u kojima će drugi krug biti održan 9. novembra.

„U svetlu ovih dešavanja, Šin i neki članovi Saveta će verovatno pozdraviti napredak postignut ka konstituisanju Skupštine Kosova. Takođe bi mogli pozvati sve strane na saradnju kako bi se proces završio na inkluzivan način i u skladu sa ustavnim standardima Kosova“, dodaje„Sekjuriti kounsil riporta“.

U najavi se konstatuje da i među stalnim članicama Saveta bezbednosti i dalje postoje duboke podele, što nastavlja da utiče na razmatranje pitanja Kosova.

Kina i Rusija ne priznaju njegovu nezavisnost, pozivajući na pregovaračko političko rešenje između Beograda i Prištine. Nasuprot tome, Francuska, Velika Britanija i SAD priznaju nezavisnost Kosova i teže da se fokusiraju na njegovu putanju usmerenu ka budućnosti.

Ipak, 12. septembra, SAD su objavile da su na neodređeno vreme obustavile svoj planirani „strateški dijalog“ radi produbljivanja veza sa Kosovom, navodeći zabrinutost zbog neodređenih „nedavnih akcija i izjava vršioca dužnosti premijera Kurtija“.

„Mnogi članovi Saveta će verovatno podvući važnost rada Unmika u negovanju poverenja između zajednica, promociji ljudskih prava i vladavine prava i podržavanju napretka ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Istovremeno, neke članice – uključujući Dansku, Republiku Koreju, Veliku Britaniju i SAD – su u prošlosti primetile da se situacija na Kosovu znatno promenila od osnivanja misije 1999. godine. Verovatno će ponoviti takve poruke na sastanku u utorak. Ove, a moguće i druge članice, mogu takođe pozvati na strateški pregled misije, dok će neke pozvati Savet da izmeni njen mandat s obzirom na moguće smanjenje. Neke bi mogle primetiti da je ovo posebno relevantno u svetlu inicijative UN80, koja ima za cilj sprovođenje strukturnih reformi i programskog usklađivanja u celom sistemu UN, uključujući i mirovne operacije, kako bi se povećala efikasnost i poboljšala ukupna efektivnost. S druge strane, očekuje se da će se Rusija suprotstaviti bilo kakvim izmenama mandata, broja osoblja ili budžeta UNMIK-a, ističući da kontinuirano prisustvo misije ostaje ključno za održavanje reda i regionalne stabilnosti“, procena je „Sekjuriti kounsil riporta“.

Na sednici u utorak biće predstavljen izveštaj generalnog sekretara o Unmika, koji je distribuiran članovima Saveta 10. oktobra i obuhvata dešavanja od 16. marta do 15. septembra ove godine.