Usamljeni put Ljutfija Hazirija sa idejom razmene teritorije

Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri trenutno je jedini političar na Kosovu koji u raspravu vraća ideju o promeni granice između Kosova i Srbije, piše Radio Slobodna Evropa.

Uoči sastanka lidera Kosova i Srbije koji je najavljen za septembar u Beloj kući, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Haziri insistira na tome da Preševo, Medveđu i Bujanovac treba pripojiti Kosovu, a zauzvrat bi Srbija mogla da dobije opštinu Leposavić na severu Kosova kao i 17 sela.

"Albanci kao većina u Preševu, Medveđi i Bujanovcu žele da se pripoje... Dok bi Leposavić i 17 sela, kao apsolutna srpska većina, trebali da se pripoje Srbiji, vrate se u svoju državu i ne budu prisiljeni da žive na Kosovu jer ga ne priznaju i ne žele", navodi Haziri.

Gradonačelnik Gnjilana kaže da se to pitanje može rešiti pogotovo sada kada Kosovo prolazi kroz pregovaračke procese sa Srbijom, koji za cilj imaju obostrano priznavanje.

Haziri je pokrenuo pitanje promena granica, posebno sada, uoči sastanka najavljenog za septembar u Beloj kući, između kosovskog premijera Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li bi kosovska delegacija mogla da pokrene pitanje razmene teritorija bilo na sastanku u Vašingtonu ili na sastancima u Briselu, Haziri nije dao definitivan odgovor.

"Ne verujem da je to tema ni u briselskom formatu, niti u formatu sastanka Bele kuće, jer će ekonomija biti u fokusu sastanka u Vašingtonu, dok su u Briselu potpuno drugačija pitanja", kaže Haziri.

Haziri:  DSK misli drugačije od mene

Zvaničnici DSK više puta su se protivili ideji korekcije granice ili razmene teritorija.

Sam premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da ne dozvoljava da se o tim pitanjima razgovara u pregovorima sa Srbijom.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj je govoreći o partneru u vladi, DSK i izjavi Luftija Hazirija nazvao to temom koja izaziva  nestabilnosti za nacionalni interes.

Međutim, Haziri kaže da je pitanje razmene teritorija ili kako ga radije naziva - korekcija granica njegova lična ideja i da se DSK u svojoj platformi za pregovore sa Srbijom protivi promeni granica.

"Politička većina DSK i njene strukture imaju političku platformu zasnovanu na principu suvereniteta, teritorije, granice i ustava Kosova kao neprikosnovenog u dijalogu i gospoda  Haradinaj,  Tači i Veselji ne treba da brinu o stavu DSK", navodi Haziri.

Pravo Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca na zajedništvo sa Kosovom, prema Haziriju, zasniva se na referendumu od 1. i 2. marta 1992. godine i rezoluciji Skupštine Kosova o "Preševskoj dolini" koja je izglasana 2013. godine.

EU ne prihvata temu granica

Kosovo i Srbija nedavno su nastavili pregovarački proces u Briselu, posle dvogodišnjeg zastoja. Pokrovitelj ovog pregovaračkog procesa, Evropska unija, nije spremna da uključi pitanje menjanja granica u pregovare.

Portparol Evropske unije rekao je za Radio Slobodna Evropa da razmena teritorija ne doprinosi stabilnosti u regionu.

"Uloga EU je da olakša dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, da obezbedi poštovanje vrednosti i standarda EU i da je svaki sporazum u skladu sa međunarodnim pravom, prihvatljivim za države članice i da doprinese stabilnošću. Ideja o razmeni teritorija čini suprotno", navodi se u saopštenju EU.

Takođe, EU temelji svoje protivljenje na negativnim reakcijama balkanskih zemalja i država članica EU.

"Prošle negativne reakcije iz regiona, uključujući Kosovo i države članice EU, pokazale su da bilo kakve ideje o promeni granica nema u pregovorima", ističe se u saopštenju EU.

Stručnjak za političke procese na Kosovu Donika Emini kaže za Radio Slobodna Evropa da je Kosovo izgubilo dve godine u pregovaračkom procesu, jer je velika većina na Kosovu odbacila svaku mogućnost promene granica.

Emini isitče da je besmisleno misliti da Srbija pristaje da ustupi deo svoje teritorije i prizna nezavisnost Kosova.

"Proveli smo skoro dve godine odbacujući umešanost SAD, posebno Ričarda Grenela, upravo zbog te ideje i smatranja da je ova ideja opasna za Kosovo i sada kada ta tema više nije na stolu i  nije aktivna kao nekada, Ljutfi Haziri želi da je vrati i to je u suprotnosti sa njegovom strankom i većinom na Kosovu", ocenjuje Emini.

Povratak pitanju granica je prema rečima Emini opasno, jer Kosovo trenutno prolazi kroz najveću krizu u pogledu međunarodnog položaja.

"Razmena teritorija je plan koji bi, čak i da smo bili dovoljno konsolidovani, doveo nas u opasnost u trenutku kada Kosovo prolazi kroz najveću političku krizu, ali i veoma slabu poziciju u inostranstvu", poručuje Emini.

Tahiri: Kosovu tradicionalno nedostaje jedinstvo u pregovorima

Politički analitičar Ramuš Tahiri kaže da Kosovo nikada nije imalo jedinstvo u pogledu pregovaračkih procesa sa Srbijom.

Stoga Tahiri povratak teme promene granica između Kosova i Srbije vidi kao nedostatak jasne platforme kosovskih institucija za razgovore između Kosova i Srbije.

"Kosovo ima neslaganja sa međunarodnom zajednicom, u ovom slučaju sa SAD i Evropskom unijom, jer nema jasnu viziju šta očekuje od razgovora sa Srbijom i kako vidi izgradnju svoje budućnosti", navodi Tahiri.

Prema njegovim rečima, neusklađenost u procesima dijaloga izazvala je velike posledice za Kosovo. Iz tog razloga, kako navodi, proces dijaloga je srušio neke vlade i pregovori se smatraju procesom sa najmanjom popularnom podrškom na Kosovu.

Promene granica, nepopularna tema na Kosovu

Pitanje promene granica izazvalo je burne debate na političkoj sceni na Kosovu. Predsednik Kosova Hašim Tači prvi je govorio o toj temi.

Nazvavši to korekcijom granice,  Tači je rekao da je ujedinjenje Preševa, Medveđe i Bujanovca sa Kosovom pravo rešenje za postizanje mira na Balkanu.

"Mirovni sporazum zasnovan na korekciji granice između Kosova i Srbije, ako se postigne, biće u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom. Takav sporazum omogućava Kosovu formalno priznanje Srbije, osigurava pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe", napisao je Tači pre godinu dana u autorskom članku.

Diskusiju o ideji korekcije granice između Kosova i Srbije podržao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ali je rekao da postoji veliko protivljenje zapadnih sila.

Pored Pokreta Samoopredeljenje, ideji koju je u to vreme predložio Tači usprotivili su se Demokratsi savez Kosova i Demokratska partija Kosova.