Pupin Forum u Beogradu: SAD više nisu fokusirane na Evropu, pa tako ni na Balkan

Trenutno se nalazimo u tranzicionom dobu, kada SAD više neće da budu odgovorne za sve, pa tako američka administracija više nije fokusirana na Evropu, i isto tako ni na Balkan, ukazano je na Drugom Pupin forumu u Beogradu koji je otvoren pod motom „Strateška preusmeravanja: Inovacije, moć i uspon agilnih nacija“.

Izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit istakao je u uvodnom govoru da je pre dve godine jedna zajednička vizija okupila građane SAD i Srbije oko pitanja jačanja odnosa dve zemlje.

„Delimo zajedničku viziju da dobri odnosi SAD i Srbije ne samo da su mogući, već i ključni. Danas možemo s ponosom da kažemo da je vizija postala realnost. Uspostavili smo most koji povezuje dva naroda, dve zemlje“, naglasio je on.

Rekao je da se nalazimo u vremenu geopolitičkih promena, sa kojima je posebno suočena i Srbija.

Otpravnik poslova Ambasade SAD Aleksander Titolo rekao je da su aktuelno zanimljiva vremena u odnosima Srbije i SAD.

„U Srbiji postoji oduševljenost vezama sa SAD. To treba iskoristiti“, istakao je on.

Titolo je naglasio da Srbija ima institucije, potencijal i volju da bude lider regiona, a SAD to žele da podrže.

Fridman: Evropa spremna sama da se brani

U uvodnom govoru, osnivač i predsednik organizacije „Global futures” Džordž Fridman, naglasio je da su SAD posle Drugog svetskog rata stvorile ekonomski sistem sa ciljem obnove Evrope.

„Sistem koji imamo je osnovan 1945. ima dve realnosti, vojnu i ekonomsku. Na kraju rata SSSR je okupirao pola Evrope, a SAD nisu želele da okupira celu, pa je preduzela odgovarajuće mere. Jedna je bilo osnivanje Nato, a druga stvaranje ekonomskog sistema sa ciljem obnove Evrope“, objasnio je on.

Fridman je kazao da se suočavamo trenutno sa geopolitičkim izazovom, koji treba da okonča Hladni rat.

„Pad Čelične zavese nije okončao Hladni rat, jer su tenzije ostale“, rekao je on. 

Fridman je kazao da je rat u Ukrajini pokazao da je vojni savez Nato zastareo, jer se vidi da je Evropa spremna sama da se brani.

On je istakao da nije više doba u kojem SAD moraju da vode ratove za druge, pošto je dala instrumente Evropi da sami mogu da se brane.

„Nove realnosti se sada prikazuju. To je slučaj i sa Srbijom“, rekao je Fridman.

Svet, prema njegovim rečima, treba da se suoči sa transformacijom SAD, dodajući da Amerika ne može da bude odgovorna za ceo svet.

„Mi se pomeramo ka normalnijem svetu, bez kršenja normi“, poručio je on.

Riker: Amerika više nije fokusirana na Evropu

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Filip Riker ukazao je da se nalazimo na tranzicionoj tački, kao što je to bilo 1999, a da bi neki rekli i 1937. po pitanju SAD, jer se Amerika neće direktno angažovati u regionu kao u protekle tri decenije.

„Američka administracija nije fokusirana na Evropu, a tako ni na Balkan“, poručio je Riker.

On je naglasio da je pre 30 godina, kada se pregovaralo o Dejtonskom sporazumu, Balkan bio u svetskim medijima, i da se nalazio među spoljnim prioritetima SAD.
Sada, kaže, 30 godina kasnije, važno je sagledati gde se nalazi region, šta je urađeno, ali i šta nije.

Istakao je da je za spoljnu politiku SAD, u koordinaciji sa Briselom, uvek bilo ključno da se Zapadni Balkan integriše u EU.

„Da zemlje Zapadnog Balkana, u današnjim granicama, budu integrisane u EU“, podvukao je Riker, dodajući da Srbija treba, uz mirne odnose sa susedima, da se angažuje u evropskoj integraciji.

On je ukazao da se radi o regionu u kojem i dalje neke druge sile imaju važan uticaj, dodajući da ne vidi da je Rusija ikada nešto veće učinila za Srbiju.

Naglasio je da region i Srbija treba da privuku pažnju na sebe ekonomskim rezultatima, naučnim dostignućima kao što su u prošlosti činili Tesla, Pupin i drugi.

Riker je dodao da je bitno da se na Balkanu prevaziđe prošlost.

„Vreme je da idete napred, okrenete se od zamrznuth koflikata. Kao što sam rekao, biće sve manje pažnje SAD za ovaj region, a tako bi i EU trebalo. Previše vremena trošite na razmišljanje šta svet misli o vama, umesto da mislite o vama“, objasnio je on.

Krstić: Region u dvorištu EU

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Krstić ukazao je na značaj evropskih integracija zemalja regiona, koje se, kako je ocenio, nalaze u dvorištu EU.

„Ali, čini se da neki u EU možda misle da treba i da ostanemo u dvorištu, a to je loša opcija. Ukoliko ne budemo integrisani i EU to bi dugoročno moglo da izazove velike probleme“, rekao je Krstić.

Podsetio je da je poslednja zemlja iz regiona koja je postala članica EU Hrvatska, i to još 2013. godine, što može da stvori bojazan da je to dogodorčna startegija EU.

Inovacije, moć i uspon agilnih nacija

Pupinov forum će istražiti kako agilne ekonomije poput Srbije mogu iskoristiti prednosti strateških preusmeravanja kroz dublja transatlantska partnerstva, rastuće tehnološke ekosisteme, diversifikaciju energije i naučno liderstvo.

Forum će takođe ispitati kako se saradnja SAD i Srbije može razvijati u novoj političkoj eri i kako Balkan može ojačati svoju ulogu u globalnim lancima vrednosti, razvoju veštačke inteligencije i novoj regionalnoj diplomatiji.

Sa vodećim glasovima iz američke politike, biznisa, akademije i inovacija, uključujući glavnog govornika Džordža Fridmana, Pupin forum će, kako je najavljeno, predstaviti Srbiju ne kao posmatrača, već kao ozbiljnog i strateškog igrača u svetu sutrašnjice.

Na skupu će na temu „Kako Balkan može da potvrdi stratešku važnost u eri globalne fragmentacije i promenljivih saveza“ govoriti Filip Riker, bivši pomoćnik državnog sekretara SAD, Milan Krstić, profesor, Univerzitet u Beogradu, Kauš Arha, predsednik Slobodnog i otvorenog indo-pacifičkog foruma i nerezidentni viši saradnik Atlantskog saveta.

Na temu „Šta pokreće američki kapital ka Srbiji? Šta nedostaje za potpuno poverenje u investicije?“ diskutovaće Francisko Gonzalez, izvršni direktor Ekonomskog kluba Majamija, Marija Živanović Smit, direktorka za marketing i komunikacije, IEX, Dejvid Šoh, suosnivač i član Upravnog odbora Srpskog udruženja privatnog kapitala.

O tome kako se Srbija može bolje povezati sa svojim vodećim umovima u inostranstvu razgovaraće Nemanja Petrović, glavni inženjer, Databricks, Nenad Tomašević, suosnivač i izvršni direktor, Dren Bio, Mina Konaković Luković, docent i glavni istraživač u Laboratoriji za računarske nauke i veštačku inteligenciju, MIT.