Đurić: Srbija želi u EU što je pre moguće; Vadeful: Ključan napredak u dijalogu sa Kosovom

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je danas, nakon sastanka sa nemačkim kolegom Johanom Vadefulom, da Srbija želi da u najskorije moguće vreme postane članica Evropske unije, koja je strateški cilj države, dodajući da je sagovorniku preneo u kakvoj se situaciji nalazi srpski narod na Kosovu, kao i da je Srbija posvećena očuvanju stabilnosti.

Vadeful je istakao da je na putu Srbje ka članstvu u Evropskoj uniji ključan napredak u dijalogu sa Kosovom, te da je Ohridski sporazum obavezujući za obe strane. 

„Za Srbiju je EU strateški cilj jer je vidimo kao priliku za promenu paradigme odnosa u regionu, priliku za stvaranje nove, drugačije budućnosti u kojoj će taj najveći mirovni projekat u istoriji kontinenta transformisati međudržavne i međunacionalne odnose na kontinentu“, rekao je Đurić.

Da bi se do tog cilja stiglo, kako je rekao, reformski napredak se mora udvostručiti, pa i utrostručiti.

„Ono što smo postigli u saradnji sa Nemačkom u ekonomiji, doprinosi ukupnim reformama. Zajednički smo konstatovali da su naši odnosi izrazito razvijeni, uz spremnost za njihovo dalje unapređenje“, rekao je Đurić.

Naglasio je da je nemačkog kolegu upozao sa pozicijom srpskog naroda na Kosovu, ali i sa posvećenošću Srbije ka očuvanju stabilnosti u regionu i težnji da se promeni paradigma međunacionalnih odnosa i stvori drugačija, evropska perspektiva za sve ljude koji ovde žive.

„To je posebno važno u kontekstu teške i polarizujuće godine, posebno u kontekstu potrebe da stvorimo perspektivu za mlađe generacije u regionu. Partnerstvo sa Nemačkom je od ključnog značaja u tom smislu, jer uz podršku možemo evropsku perspektivu učiniti vrlo bliskom, opipljivom i dostižnom“, podvukao je šef srpske diplomatije.

Istakao je da Srbija želi da najskorije moguće postane članica EU.

„Možemo to, i s obzirom na naš ljudski kapacitet, i na činjenicu da Srbija čini 52 odsto regionalne ekonomije, ali i našim ukupnim društvenim potencijalima. Verujemo da je mesto i budućnost Srbije u EU“, rekao je Đurić.

On je ukazao i da je nemački ministar Johan Vadeful odličan poznavalac balkanskih prilika, ali i snažan zagovornik i advokat produbljivanja saradnje sa regionom i stvaranja novih odnosa.

Đurić je izrazio zahvalnost Nemačkoj na svoj pomoći koju je pružila Srbiji, podsetivši da dve zemlje obeležavaju 25 godina saradnje u oblasti razvojne pomoći.

Podsetio je da u Nemačkoj živi velika srpska zajednica, koja predstavlja most dve zemlje i može da doprinese ukupnom jačanju odnosa.

Đurić je rekao i da je Vadefula zamolio za podršku u otvaranju Klastera 3 i skladu sa izveštajem EK koja je to preporučila.

Ukazao je i da je Berlinski proces jedan od najvažnijih instrumenata za regionalnu saradnju.

„Ponudili smo Nemačkoj da i Srbija igra aktivniju ulogu u regionalnoj saradnji u okviru Berlinskog procesa. Odlučni smo da u narednim godinama uradimo mnogo više. Da nastavimo da unapređujemo političkih, ekonomskih i ukupnih odnosa u regionu, da jačamo i produbljujemo veze sa Nemačkom, prema kojoj gajimo poštovanje i zahvalnost zbog činjenice da je Srbija udvostručila BDP, u velikoj meri i zahvaljujući nemačkim kompanijama. Naše povezanost nije samo ekonomska, već je i vrednosna i saradnja će nastaviti da jača“, poručio je ministar Đurić.

Nema dvosmislenosti -  naš  put je u EU, ali imamo u vidu svoje nacionalne interese

Đurić je, ponovo podvukavši da je Srbija opredeljena za pristupanje EU, ukazao da to podrazumeva prihvatanje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Unije i aktivno učešće u njenom formulisanju.

Istakao je da Srbija i danas, dok nije članica EU, u značajnoj meri, imajući u vidu veličinu zemlje i broj stanovnika, doprinosi Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU.

„Danas je procenat usaglašavanja na rekordno visokom nivou. Prošle godine je bio oko 50 odsto, sada je blizu 70 procenata. Želim da ubedim i srpsku i nemačku javnost da će taj procenat nastaviti da raste“, rekao je Đurić.

Napomenuo je, međutim, da se Srbija ne pridružujemo algoritmu već sistemu vrednosti u EU, jer želi da bude tip društva poput zapadnih demokratija.

„To zahteva reforme, ali treba da imamo u vidu da Srbija ima određene nacionalne interese u regionu i pitanja koja se vezuju za decenije za nama, koje uz posredovanje EU i saradnju sa partnerima u EU nastojimo da rešimo na konstruktivan način kako bi se ostvario pun potencijal Sbije za učešće u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Nema dvosmislenosti, naš put je u EU“, zaključio je Đurić.

Vadeful: Na putu ka članstvu u EU, ključan napredak u dijalogu sa Kosovom

Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful poručio je da je na putu Srbje ka članstvu u EU ključan napredak u dijalogu sa Kosovom.

Naglasio je da je Ohridski sporazum obaevzujući i da obe strane moraju da ga sprovedu.

Vadeful je preneo da je imao otvorene i konstruktivne razgovore u Beogradu i podvukao da su Srbija i Nemačka ekonomski i ljudski povezane, podsetivši da je Nemačka najveći trgovinski partner i da je u toj zemlji veliki broj Srba našao dom.

„Srbija je deo Evropske porodice i treba da učestvuje u porodici evropskih vrendosti. Obećanje koje je EU dala 2002. u Solunu važi i dalje“, istakao je Vadeful.

Ukazao je da je sa ministrom Đurićem razgovarao o zajedničkoj odbrani evropskih vrednosti.

„Pojasnio sam da Srbija kao ekonomski najjača država u regionu, sa najvećim brojem stanovnika ima najveći značaj na Zapadnom Balkanu i mora se odlučiti da se posveti svom evropskom kursu i usaglašavanju spoljne i bezbednosne politike, jer u suprotom šalje mešovite signale koji su nespojivi sa osnovnim vrendostima EU“, poručio je Vadeful.

Naveo je da su se saglasili da postoji mnogo oblasti za dalje unapređenje saradnje, posebno u sektoru energetike, a pre svega obnovljivih izvora, u cilju jačanja nezavisnosti od Rusije.

Dodao je da su razgovarali i o bezbednosti u Evropi, naglasivši da Ukrajini predstoji još jedna teška zima.

„Rusija je povećala napade na Ukrajinu. Najjača garancija protiv Putinove agresije je sposobnost odbrane Ukrajine. Moramo i dalje da vršimo pritisak na Rusiju kako bi se završio ovaj agresorski rat. Rat koji Putin vodi ima visoku cenu. Važno je da u EU ostanemo istrajni i da sprovedemo i 19 paket sankcija. Pomoć Ukrjaini nije samo finansijska, već i politička“, ukazao je Vadeful.

Ipak, rekao je da je rat u Ukrajini doneo državama Zapadnog Balkana novi zamah na evropskom putu.

Podvukao je da je za članstvo potreban napredak u reformama vladavine prava i borbe protiv korupcije, kao i da od Vlade Srbije očekuje da će ubrzati rad na reformama.

„Potrebno je i jasno izjašnjavanje po pitanju evropskih politika. Vladavina prava i sloboda okupljanja je nešto o čemu se ne pregovara i bez toga nema razvoja demokratskog društva“, kazao je Vadeful.

On je rekao da je u Srbiji došlo do nasilja nad demonstrantima i da je obaveza vlasti da osiguraju pravo na miran protest.

Vadeful je naglasio da je na putu ka EU Berlinski proces važan katalizator i obećao da će Nemačka i dalje igrati glavu ulogu u tome.

„Ključno je da postignemo konkretan napredak. Sporazum o mobilnosti mora da se sprovede u potpunosti u regionu. Reč je o kokretnim olakšicama za građane. Oni su važni jer će doći do pravog približavanja ukoliko imamo poraast poverenja. Naš cilj je jasan da više država Zapadnog Balkana treba da postanu deo EU“, naglasio je on.

Vadeful je preneo i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da se Srbija nalazi na evropskom putu.

„Tu izjavu smatram uverljivom i u potpunosti je podržavam. Za to je neophodno da Srbija usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku, pre svega kada je reč o Ukrajini. O tome smo intenzivno razgovarali i apelovao sam još jednom da se na delu pokaže podrška Ukrajini i jasno formuliše da je Rusija počela agresorski rat“, rekao je Vadeful i dodao da Ukrajina vodi rat za sve u Evropi i da je neophodna jasna podrška i stajanje na njenu stranu.

Pozdravio rezoluciju o Gazi

Vadeful se osvrnuo i na usvajanje rezolucije o Gazi u Savetu bezbednosti UN, koja će, kako je objasnio, omogućiti sprovođenje plana od 20 tačaka i time stvoriti uslove za mirovne snage koje bi dale doprinos za osiguranje humanitarne pomoći stanovništvu.

„To je dobra vest i pokazuje da sistem UN funkcioniše. Nemačka je uvek bila jasna da je ta rezolucija za nas ključ za mirnu budućnnost i mir između Izraela i Palestine“, podvukao je nemački ministar.

Istakao je da će nemačka vlada nastaviti da pomaže u procesu obnove Gaze i da čeka da Egipat pozove sve aktere.

„Spremni smo da idemo u Kairo i preduzmemo mere da se poboljša situacija u Gazi i da mogu početi konstruktivni razgovori za mirni suživot“, rekao je Vadeful.