Đurić: Na današnji dan pogaženo međunarodno pravo, Lavrov: Podrška Srbiji po pitanju Kosova

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić istakao je danas u Moskvi da je na današnji dan pre 17 godina u slučaju Srbije pogaženo međunarodno pravo, kada je došlo do, kako je rekao, nelegalnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov poručio je da će Rusija nastaviti da pruža podršku Srbiji po pitanju Kosova.

Đurić je na zajedničkoj konferenciji za medije sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, još jednom zahvalio Rusiji na podršci po pitanju Kosova i podršci teritorijalnom intergitetu i suverenitetu Srbije.

„Na današnji dan pre 17 godina, u slučaju Srbije pogaženo je međunarodno pravo na Kosovu i Metohiji. Došlo je do nelegalnog jednostranog proglašenja tzv. Kosova, suprotno međunarodnom pravu, Rezoluciji SB UN 1244 i suprotvno volji većine građana Srbije, koji nikada nisu konsultovani na referendumu. Čak ni na KiM do danas nije bilo nikakvog izjašnjavanja“, ukazao je Đurić.

Naglasio je da je svih prethodnih godina vidljivo da je na Kosovu došlo do erozije ljudskih prava i demokratskih standarda, zbog koji su, podsetio je, neki i pravdali taj protivpravni čin.

„Zahvalni smo Rusiji za čvrst i principijelan stav po pitanju KiM i nadamo se da će sa tektonskim promenama u međunarodnoj zajednici biti otvoren veći prostor da se to pitanje rešava u skladu sa međunarodnim pravom i na civilizovan način“, podvukao je šef srpske diplomatije.

Đurić je poručio i da se Srbija zalaže za mirno rešavanje svih sukoba, podsetivši da je predsednik Aleksandar Vučić javno ponudio i iskazao spremnost Srbije da bude domaćin svih razgovora u vezi sa prevazilaženjem krize u Ukrajini, koje bismo želeli da vidimo.

„Nadamo se da ćemo uskoro biti u situaciji da na evropskom kontinentu vidimo mir“, naznačio je Đurić.

Naveo je i da je Srbija na putu ka Evropskoj uniji, ali da neće zaboraviti ni zapostaviti tradicionalna prijateljstva i nastaviće da razvija konstruktivne odnose i sa Rusijom i sa durigm prijateljima u međunarodnoj zajednici.

Kada je reč o saradnji dve zemlje u oblasti energetike, Đurić je rekao da je za Srbiju značajno što može da računa na podršku ruskih prijatelja za pouzdano snabdevanje prirodnim gasom i drugim energentima.

„Želimo da građani Srbije ne budu kolateralna šteta sankcija. Mi sankcije kao mehanizam, ne podržavamo jer smo ih iskusili ’90-ih godina. U današnjoj eri ne želimo da dozvolimo da se tako nešto ponovi. Za nas je najvažnije da građani Srbije ne ispaštaju kao posledica sankcija protiv NIS-a. Razgovarali smo i sada i nastavićemo da razgovaramo, i predsednik Vučić će imati priliku da o tome razgovara sa Vladimirom Putinom“, rekao je Đurić.

Podsetivši da je Srbija evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, ponovio je stav predsednika Vučića da to  nećemo ni činiti.

„Ponašaćemo se principijelno, u skladu sa istorijskim karakterom naših odnosa“, naglasio je ministar Đurić.

Izrazio je uverenje da će današnji razgovori, početkom godine, pružiti dodatni impuls saradnji, dodajući da se nada i porastu ekonomske i privredne saradnje.

Pozvao je građane Rusije da posete Srbiju, budući da to mogu da učine bez viza, podsetivši da postoje direktne avio-linije između Beograda i Moske, ali i drugih gradova, poput Sankt Peterburga, Kazanja i Sočija.

On je istakao da Srbija, koja je pre dva dana obeležila godišnjicu Prvog srpskog ustanka protiv Otomanske imperije, ne zaboravlja činjenicu da je ruski car tada podržavao nastojanja slovenskih, hrišćanskih naroda na Balkanu, pa i Srbije, za osamostaljenjem i da je dragocena pomoć tada stigla iz carske Rusije.

Srbija, dodao je, ne zaboravlja ni da je 1878. na Berlinskom kongresu jedan od garanata nezavisnosti mlade srpske države bila ruska podrška, kao ni da je 1914. i 1915. godine car Nikolaj pružio podršku Srbiji.

„Pamtimo i Drugi svetski rat i veliku pobedu koju ćemo zajednički obeležiti posetom predsednika Vučića i paradom na Crvenom trgu, gde ćemo se na dostojan način odužiti sovjetskim, ruskim i srpskim vojnicima, koji su dali ključni doprinos da Evropa bude slobodna“, naveo je Đurić.

Izrazio je nadu i da će tradicionalni prijateljski odnosi Srbije i Rusije u narednom periodu, kako se međunarodne okolnosti budu razvijale, doći do punog kapaciteta i da će zajedno, intenzivno raditi na realizaciji svih ciljeva.

„Da će ovo biti jedna dobra godina za rusko-srpsku saradnju“, zaključio je ministar Đurić.

Lavrov: Rusija nastavlja da pruža podršku po pitanju Kosova

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov poručio je da će Rusija nastaviti da pruža podršku Srbiji po pitanju Kosova.

Lavrov je kazao da je dogovoreno da se u međunarodnoj areni Rusija i Srbija rukovode na osnovu principa Povelje UN, zalažući se za pravredniji poredak zasnovan na praksi suverenosti država uz poštovanje međunarodnog prava.

„Razmotrili smo aspekte zajedničkog rada u UN i drugim multilateralnim organizacijama. Potvrdio sam spremnost Rusije da pruži podršku zakonskim međunarodno-pravnim interesima Srbije po pitanju Kosova i da to bude prioritetna tema u Savetu bezbednosti UN“, objasnio je Lavrov.

On je ukazao da je zajednički stav da je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i dalje aktuelna i da se mora poštovati.

Preneo je da je, u razgovoru sa ministrom Đurićem, razmotrio situaciju u Jugoistočnoj Evropi, dodajući da Rusija podržava napore rukovodstva Srbije u izgradnji konstruktivnih i dobrosusedskih odnosa sa svim zemljama regiona.

Podvukao je, kada je reč o Bosni i Hercegovini, da se mora poštovati Dejtonski sporazum, što je, podseća zajednički stav Moskve i Beograda.

Takođe Lavrov je osudio pokušaje destabilizacije Srbije.

„Podržavamo napore i stav predsednika Srbije o nedopuštanju destabilizacije situacije u zemlji. Predsednik Srbije je izneo konkretne činjenice o mešanju stranih država. Tu praksu osuđujemo i smatramo da princip nemešanja u unutrašnje stvari jedne zemlje moraju da poštuju svi, pre svega zapadne kolege“, poručio je on.

Lavrov je preneo da je razgovarano o energetskoj saradnji, podsećajući da je Rusija najveći isporučilac gasa Srbiji, kojoj obezbeđuje 85 odsto potreba.

„Nikada nismo izneverili naše srpske prijatelje i stalno, pouzdano isporučujemo ovaj energent. Naša saradnja se ne sviđa zapadnim snagama, koje pokušavaju da izvrše promene na tržištu uz primenu nepoštenih metoda borbe. Koriste nepoštene metode, koje se vide i u zemljama EU odakle se potiskuje povoljni ruski gas, kako bi se zamenio američkim tečnim gasom, koji je mnogo skuplji“, rekao je on.

Lavrov je ukazao da se dve zemlje suočavaju sa situacijom nepoštene borbe i u pokušaju nametanja sankcija zajedničkoj kompaniji NIS.

„Traže od Srbije da se odrekne saradnje sa ruskim investitorom. Dogovorili smo nastavak zajedničkog rada i da ne nanosimo štetu zajedničkim interesima“, podvukao je on.

Preneo je da je tema razgovora bilo i obeležavanje 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, 9. maja u Moskvi, dodajući da je predsednik Vučić potvrdio prisustvo.

Ukazao je i na uspešan rad Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, koji je, kako je istakao, već više puta pokazao efikanost u uklanjanju posledica elementarnih nepogoda. Dodao je da se završava izgradnja poligona za obuku ruskom opremom, koji će Centar pretvoriti u jedinstvenu regionalnu ustanovu za pripremu stručnjaka iz oblasti civilne zaštite.

Đurić: Građani Srbije opredeljeni za dobre odnose i sa Evropom i sa Rusijom

Na pitanje novinara od čega zavisi dalji razvoj odnosa Beograda i Moskve, Đurić je ponovio da spoljna politika Srbije zavisi od volje srpskog naroda i da će to biti tako sve dok predsednik Aleksandar Vučić bude na vlasti.

Naglasio je da su građani Srbije opredeljeni za razvijanje dobrih odnosa i sa Evropom i sa Rusijom.

„Uprkos brojnim pritiscima, ja se danas ovde vrlo komforno osećam. Takvi pritisci delom dolaze i iz domaćeg političkog spektra… Mogu samo da prenesem da će Srbija nastaviti sa nezavisnim i slobodarskim kursom i u budućnosti“, poručio je Đurić.

Đurić: Želimo mir u Evropi, Lavrov: Putin i Tramp saglasni da se obnovi dijalog po svim pitanjima

Govoreći o ambiciji Srbije da doprinese rešavanju situacije u Ukrajini, Đurić je naglasio da je Srbija zemlja sa relativno skromnim geopolitičkim kapacitetima, imajući u vidu broj stanovnika, ali da je njena želja za mirom u Evropi jaka.

„Imamo veliku želju da damo doprinos rešavanju ovog problema i mi smo uvek spremni da budemo domaćini bilo kakve vrste formalnih ili neformalnih razgovora. Predsednik Vučić je o tome govorio javno i u narednom periodu sigurno da će biti razgovora sa ruskim rukovodstvom na najvišem nivou i o energetskim pitanjima, ali mi ne propuštamo priliku da ponudimo Beograd kao lokaciju za bilo kakvu vrstu razgovora“, rekao je Đurić.

Svaki dan koji vodi miru, napominje, predstavlja nešto što je za Srbiju pozitivna vrednost.

„U tom smislu naši napori imaju samo takav cilj“, poručio je ministar Đurić.

Lavrov je naglasio da su se predsednici Putin i Tramp u telefonskom razgovoru dogovorili o neophodnosti da se ostavi u prošlosti „apsolutno nenormalan period u odnosu odnosu dve velike države, kada one nisu razgovarale osim oko tehničkih humanitarnih pitanja“.

Lavrov je preneo da su se Putin i Tramp dogovorili da je neophodno da se dijalog obnovi po svim pitanjima koja mogu da budu rešena uz učešće Rusije i SAD.

„Tamo se govorilo o rešavanju ukrajinske krize, situaciji na bliskom istoku i drugim regionima sveta koji su sada u ne baš mirnom stanju. Tako da mi ćemo uvek saslušati naše američke sagovornike i naravno bićemo spremni da reagujemo. Zatim, ćemo obavestiti naše rukovodioce koji će donositi dalje odluke o daljim koracima“, naglasio je Lavrov.

On je potvrdio učešće Rusije na izložbi Ekspo 2027 u Beogradu.

„Danas je ministar Đurić potvrdio da nas tamo očekuje najbolja lokacija i ja ga držim za reč. Želim našim srpskim prijateljima uspešno održavanje tog jako važnog i počasnog događaja“, dodao je Lavrov.

Lavrov: Filozofija Evropljana se nije promenila, šta će onda za pregovaračkim stolom

Na pitanje kako komentariše izjave evropskih lidera na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o neophodnosti učešća zemlja EU u pregovorima po pitanju Ukrajine, Lavrov je poručio da – ako će Evropljani tražiti „lukave ideje“ o zamrzavanju konflikta, dok bi pripremali Ukrajinu za nastavak rata – ne vidi šta će oni onda za pregovaračkim stolom.

Poručio je i da „svako treba da odgovara za svoje postupke“.

„Kada neko dugi niz godina krši svoja deklarisana pravila neprikoslovenosti svojine, slobode izražavanja i mišljenja, kada se sve gazi bez ikakve svesti, krše se tuđa međunarodna prava, kada se podstiče nacistički režim, koji se pumpa naoružanjem da bi ubio sopstvene državljane, to se sve radi pod izgovorom da ćemo se mi kriti pod nuklearnim kišobranom. Tako neće više biti. Za svoje postupke treba snositi odgovornost, to piše i u Bibliji“, podsetio je Lavrov.

Kazao je i da je želja zemalja EU da učestvuju u razgovoru oko Ukrajine, bila zadovoljena, podsetivši da su Nemačka i Francuska učestvovale u pravljenju sporazuma 2014. godine, a da je potom usledio Minski sporazum.

Međutim, ukazuje da su sva pravila prekršena, a dogovori iskorišćeni za naoružavanje Ukrajine.

„Sada, na Minhenskoj konferenciji, predsednik Finske kaže da je neophodno da se potpiše primirje i da se ono koristi da bi se Ukrajina jačala u vojnom smislu. Znači filozofija Evropljana se uopšte nije promenila i ja ne znam šta će oni raditi za stolom na pregovorima. Ako će oni i dalje tražiti neke lukave ideje oko zamrzavanja konflikta, a po svom običaju imati u vidu nastavak rata, onda zašto da ih tamo zovemo“, zapitao je Lavrov.

Na pitanje šta o evropskim vrednosima govori to što je Evropski parlament bio protiv otvaranja ruskog medija, RT Balkan u Srbiji, Lavrov je rekao da je ta televizija počela da radi i da je Rusija zahvalna na pomoći koju je pružilo rukovodstvo Srbije u rešavanju tog pitanja. 

„Kada je reč o EP, ova situacija govori da je rad tog parlamenta u suprotnosti sa evropskim vrednostima. Verovatno odgovori na ono što danas predstavlja evropske vrednosti može da se nađe u protokolu Minhenske konferencije, između ostalog i u govoru potpredsednika SAD Vensa“, dodao je Lavrov.

Lavrov je rekao i da je Minhenska konferencija potvrdila da razgovori o kompromisu između Rusije i Ukrajine sve više liče na „naučnu diskusiju“.

„Sada spominju temu teritorijalnog ustupka. Treba čitati istoriju“, smatra Lavrov.

Kazao je i da je predsednik Ukrajine lagao svoje glasače pri dolasku na vlast, a primećuje i da ukrajinski lideri imaju samo ružne reči i pretnje za Rusiju, poput doskorašnjeg ambasador te zemlje u Kazahstanu koji je rekao, podseća, da je „njihov osnovni zadatak da ubiju što više Rusa, da bi njihova deca imala manje posla“.

Takve nacističke izjave deluju još oštrije nego hitlerovske, upozorio je Lavrov.

„Najbolje je da se, ako govorimo o diplomatiji, pre svega sagleda istorija, zašto je u Ukrajini zabranjen ruski jezik u svim sferama života, zašto je zabranjena ukrajinska pravoslavna crkva. Zašto niko nije govorio o ljudskim pravima koja su garantovana u Povelji UN? Toga se niko ne seća, govori se samo o teritorijalnim ustupcima. Zašto? Da bi tamo i dalje uništavali Ruse kao što ih uništavaju Kurskoj oblasti i u drugim oblastima Rusije“, zaključio je Lavrov.