Vučić: Hoćemo brže ka EU, Varhelji: Nova EK biće Komisija proširenja, nadam se članstvu Srbije do kraja njenog mandata

Aleksandar Vucic i Oliver Varhelji
Izvor: Kosovo Online

Jasno je da naredna Evropska komisija mora biti Komisija proširenja i nadam se da ćemo se krajem mandata nove Komisije moći da vidimo Srbiju kao novu članicu, poručio je danas evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji, koji je ujedno izneo stav da se ne slaže sa pripisivanjem kolektivne krivice jednom narodu rezolucijom o genocidu u Srebrenici. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Srbija želi da bude što bliže Evropskoj uniji. On je zahvalio komesaru što je istakao da jedan narod ne može biti okarakterisan kao krivac za počinjene zločine, dodajući da će Srbija umeti to da pamti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je optimističan plan da u mandatu naredne Evropske komisije dođe do velikog proširenja EU koje bi obuhvatilo i Srbiju, što bi bile izuzetne vesti za zemlju.

"Više puta smo to slušali, a i znajući geopolitičke okolnosti, teško je predvideti, ali znajući odgovornost i ozbiljnost Olivera Varheljija, verujem da je govorio iz srca, ali i zbog svega što zna“, rekao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji sa evropskim komesarom.

Poručio je da će se Srbija spremati da bude što bliža Uniji, izrazivši uverenje da će biti otvoren Klaster 3, kao i mnogo novih poglavlja.

"Nismo baš savršeni, ali ono što kažemo, to ispunimo. Hvala na teškom i napornom radu ove četiri godine, kao i Kancelariji EU u Beogradu, na velikoj borbi. Za nas su strukturalne reforme suštinski važne, jer hoćemo da nastvimo brže ka EU. Ko to u regionu ne bude mogao da prihvatoi, šta mi možemo. Mi hoćemo da idemo napred“, poručio je Vučić.

Zahvalio je Varheilju na svim planovima koje je doneo u Beograd, konstatujući da Srbija ima na čemu da radi, jer nije reč samo o novcu, već o stvarnim stvarima, od kojih će građani osetiti boljitak.

"Važne stvari moramo da napravimo. Tri su, ne lake ekonomske stvari za nas, koje se tiču državne pomoći, viznog režima i razdvajanja preduzeća. To nisu lake stvari, posebno oko državne pomoći i javnih nabavki, ali ako to rešimo, dobili bismo mnogo toga“, rekao je Vučić.

Izneo je podatak da je Srbija sa EU tokom prošle godine ostvarila trgovinsku razmenu vrednu 50,8 milijardi evra, od čega je 24 miliarde vrednost izvoza.

"Gotovo 95 odsto je pokriven uvoz izvozom, ali zahvaljujući nemačkim, italijanskim, francuskim kompanijama. I zato im svima hvala“, rekao je Vučić.

Naveo je da neće otiži u Kotor, na Samit EU – Zapadni Balkan, jer će se uputiti u Njujork, na sednicu Generalne skupštine UN o rezoluciji o Srebrenici.

Ipak, kaže, Srbija se ozbiljno pripremila za Samit u Kotoru, gde će zemlju predstavljati premijer Miloš Vučević, šef diplomatije Marko Đurić i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.

"Idemo sa najjačim timom, ozbiljnim, odgovornim, da uradimo najbolji posao. Mi kada kažemo da ćemo nešto da uradimo, mi to i uradimo“, rekao je Vučić.

Posebno je zahvalio Varheljiju na preciznim rečima oko nepotrebnosti postojanja kolektivne ili nemogućnosti karakterisanja jedne nacije kao krivca za počinje zločine.

"Umećemo to da pamtimo“, podvukao je Vučić.

Komesar Varhelji je, posle razgovora sa Vučićem, kazao da buduća EK mora sav svoj napor da usmeri na proces proširenja, jer je jasno da je članstvo zemalja centralne i istočne Evrope donelo blagostanje, mir i stabilnost u ovom delu Evrope.

"Jasno mi je da će naredna EK morati da bude Komisija proširenja. Moraće sav napor i rad da usmere na prijem novih članica. Nadam se da ćemo do kraja mandata nove komisije videti Srbiju u EU", objasnio je on.

Istakao je da se prave svi alati i postoji zamajac kako bi naredna komisija mogla da donese rezultate u vezi procesa proširenja.

"Već smo počeli sa realicijom Plana rasta. To je i jedna od tema o kojoj sam razgovaorao sa predsendnikom, kao i da treba što pre taj plan da se sprovede. Nadam se da ćete moći da vidite prva plaćanja na osnovu rezultata u reformskoj agendi. Mogli bismo odmah da pređemo na plan ubrzanja procesa pridruživanja. Ubrzanje reformi, ubrzanje realizacije uslova za pridruživanje kao i postizanje pristupa jedinstvenom tržištu pre članstva. Od toga će korist videti građani i privreda celog regiona i pre proširenja. Zato je ključno da se Plan rasta ne samo realizuje u Srbiji, već da ga sprovede ceo region, jer on neće funkcionisati ako region ne funkcioniše kao jedan. Zajedničkom tržištu nije moguće pojedinačno pristupiti već ceo region mora da se pridruži. Onda će imati jednake uslove kao sve zemlje članice. Zato će postepena integracija biti ključna", objasnio je on.

Varhelji je naglasio da program EU obezbeđuje dodatna finansijska sredstva, jer reforme koštaju.

"Ne možete da premostite socijalno-ekonomski jaz ako morate da trošite više novca na reforme, i zato je EK usvojila budžet od više od šest milijardi evra. Taj novac može da se poredi sa pomoći iz kohezivnog fonda za članice EU. Do 2027 postojaće sve mogućnosti za pridruživanje regiona EU", podvukao je on.

Ukazao je da je posebno ponosan na uspeh evropskog investicionog plana, jer donosi rezultate, kao što je modernizacija železničkog sektora u Srbiji, gradnja nove Dečije bolnice.

Ti fondovi, kako je ukazao, predstavljaju zamah sa proširenjem kako bi podstakli zemlje kandidate da rade na evropskom putu, jer sada kada postoje svi instrumenti smatra da postoje brojne mogućnosti da Srbija ubrza svoj rad na reformama.

"Nadam se da će sa novom vladom videti još stabilniji tempo reformi, još brže rezultate. Takođe je jasno da su nam potrebne demokratske reforme, pre svega napredak u vladavini prava, jer će to biti od izuzetne važnosti za napredak u procesu proširenja. Ne možemo zaboraviti ni potrebno usklađivanje sa spoljnom politikom. Neophodno je da se Srbija više usklađuje sa spoljnom politikom EU", poručio je on.

Varhelji je čestitao predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić na psotignutom dogovoru u vezi preporuka Odihra, dodajući da je konstruktivan i inkluzivan dijalog bio potreban.

"Nadam se da ćemo sa ovim moći da nastavimo sa ponovljenim lokalnim izborima i da ćemo imati sve političke stranke na njima", naglasio je on.

Varhelji je istakao da je jasno da su vrata EU otvorena.

Kazao je da je prethodna EK započela rad sa izjavom da neće biti proširenja, pa je moralo to da se prevaziđe, ali je, kako je dodao, čak i nadoknadđeno izgubljeno vreme.

"Plan rasta je prošao teške pregovore o budžetu što pokazuje da je EU spremna da prihvati nove članice. Smatram da je pristupanje moguće za pet godina. Naredna Komisija će imati sve instrumente u ruci da donese rezultate u procesu proširenja", dodao je on.

Varhelji se posebno osvrnuo na rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja se nalazi na Generalnoj skupštini UN.

"Apsolutno se ne slažem sa stavom kolektivnog kažnjavanja. Kolektivno kažnjavanje nikada nije bilo deo naših vrednosti. Ne mislim da stigmatizacija jednog naroda doprinosi prevalizaženju svih strahota ratova na Balkanu. Osudili smo zločine protiv čovečnosti. Pojedinci koji su počinili zločine moraju da odgovoraju. Postoje presude koje moraju da se sprovedu. Videli smo kuda pripisivanje kolektivne krivice vodi. Kada govorimo o genocidu u Sebrenici moramo da pamtimo šta se desilo, ali ne da širimo kolektivnu krivicu na jedan narod", zaključio je Varhelji.

Vučić: Kad god da bude proširenja EU, neće proći bez Ukrajine

Vučić je rekao i da se u junu očekuje velika pobeda Ukrajine na političkom planu u Briselu.

„Moja je procena i nisam to ni od koga čuo, kad god da bude proširenje EU, niko pre neće ući, a možda smao simultano sa Ukrajinom. Za Uniju je Ukrajina najvažnija, to je razumljivo zbog broja stanovnika, značajne teritorije, u ratu su... Ako bude ’big benga’ u EU, onda oni misle na pristupanje Ukrajine, Moldavije, Gruzije, plus Zapadni Balkan“, rekao je Vučić.

Na pitanje u vezi sa posetom prve dame Ukrajine Olene Zelenske Srbiji, koja je postala i predmet kritika, Vučić je upitao – zašto bi Srbija imala bilo šta provi Ukrajine, koja joj ništa loše nije učinila i ne priznaje nezavisnost Kosova.

„Pre tri dana kineski predsednik je bio u Srbiji. Govorili su kako ja kuvam žabu kako bi obavestio narod da Srbija neće ka EU... Ćutao sam, ugostio Sija, molio za fabrike... Danas nam je u gostima Olena Zelenska, i Dmitri Kuleba. Šta imamo mi protiv Ukrajine? Šta hoćete od mene, da ne razgovaram sa zemljom od 40 miliona stanovnika, koja ništa nažao nije uradila Srbiji, nije priznala Kosovo... A, imam zadatak i obavezu da ih molim da ne budu na drugoj strani u Savetu Evrope niti protiv nas u GS UN... Da ne pričam da je normalna saradnja, ekonomska“, rekao je Vučić.