Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatrao izveštaj o Kosovu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija završio je sednicu posvećenu šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika. Srbiju je u Njujorku predstavljao predsednik Aleksandar Vučić, koji je poručio da su Srbi izloženi pravnom i fizičkom nasilju, dok ZSO "nema ni na vidiku". Kosovska predsednica Vjosa Osmani kazala je da je Kosovo danas "šampion demokratije", dok je ZSO "samo jedna tačka Briselskog sporazuma", koja nije trebalo da postane izolovano pitanje. Šefica Unmika Karoline Zijade poručila je da ispunjavanje sporazuma hitnije nego ikad.

Sa Osmani na sednici Albanke žrtve silovanja, Vučić: Mislite li da nema silovanih Srpkinja?

Današnja sednica Saveta bezbednosti UN kasnila je, zbog protokolarnih pitanja u vezi članova delegacije Kosova, kako je navela predsedavajuća.

Stalna predstavnica Malte pri UN Vanesa Frejzer otvorila je sednicu o izveštaju Unmika o Kosovu, nakon čega je usledilo kraće odlaganje sednice, jer je, kako je prenela, cela delegacija Prištine zadržana na ulazu zbog UN procedura.

Frejzer, je nakon višeminutne pauze i provere informacija koje je dobila, nalgasila da je reč o protokolu UN, zbog koji su neki učesnici zadržani na ulazu.

Kosovsku predsednicu Vjosu Osmani, kao članice delegacije, danas je na sednici Saveta bezbednosti UN pratilo i nekoliko žena, Albanki, za koje je navela da su pre 25 godina preživele zločine ili silovanje od strane srpskih snaga na Kosovu.

One su tu, kako je rekla, kako bi svedočile o zločinima koje su preživele.

Osmani je veliki deo svog govora posvetila podsećanju na, kako je navela, zločine srpskih snaga na Kosovu 1999. godina, zbog čega je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je ukazao da je to prvi put da su na sednici ljudi koji ne pripadaju savetničkom timu, niti diplomatskom koru.

"Ovo je politčko pozorište i prevara za srpsku delegaciju. Bio sam fokusiran na izveštaj Unmika, a do sada smo samo slušali o osudi Srba za nešto što se desilo pre 25 godina, a ni reč o onome što se dešava u poslednjih šest meseci“, rekao je Vučić.

Upitao je i da li veruju da nije bilo silovanih Srpkinja na Kosovu iz tog perioda, navodeći kao primer Maricu Mirić iz Bijelog Polja na Kosovu, koja je, kako je rekao silovana nekoliko puta, a onda zaklana.

"Ali, to nije tema današnjeg sastanka“, rekao je on i zamolio da UN obaveste ko će biti član svake delegacije? 

Predsedavajuća sednicom je uzvratila da su sastavi delegacija, stvar protkola.

Osmani je na to uzvratila da su žene koje su sa njom u Ujedinjenim nacijama, i savetnice u njenom kabinetu.

Na tvrdnje Osmani da je Srbija iranske dronove, Vučić je reagovao poručivši da ni on, niti bilo ko u Srbiji, nije video dronove iz Irana, te da takve izjave nemaju smisla.

Vučić: ZSO nije ni na vidiku, Srbi na Kosovu izloženi pravnom i fizičkom nasilju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da su Srbi na Kosovu izloženi pravnom i fizičkom nasilju i da vlasti u Prištini stvaraju nepodnošljive uslove života za Srbe i druge nealbance.

On je podsetio da je pre tri dana, 19. aprila bilo 11 godina od kada je u Briselu usvojen najvažniji sporazum Beograda i Prištine, na na putu ka normalizaciji odnosa, čiji je jedan od potpisnika bila i Evropska unija.

"Ni 11 godina kasnije, iako je Srbija ispunila sve obaveze - ZSO nije ni na vidiku. Za sve Srbe na Kosovu i Metohiji ovih 11 godina je 11 godina neistina, neispunjenih obaveza, slučajne ili namerne neodgovornosti EU da se stvari pomere sa mrtve tačke", istakao j Vučić.

Sve to je, upozorio je, rezultiralo kontinuiranim pravnim i fizičkim nasiljem prema Srbima na Kosovu.

Dodao je da se brutalna represija nad Srbima i nealbancima pojačala posle hitne sednice Saveta bezbednosti UN u februaru, koja je održana na zahtev Srbije, a na kojoj su, podsetio je sve članice SB izrazle zabrinutost za položaj Srba, a akcenat stavljen na ukidanje prometa u dinarima.

Osmani: Kosovo šampion demokratije, Srbija ga destabilizuje 25 godina

Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da je Kosovo 25 godina nakon rata "šampion demokratije", navodeći da napreduje i u ekonomskom smislu, dok ga "Srbija destabilizuje već 25 godina".

Ona je rekla da je Kosovo zagovornik demokratskih vrednosti, koje naglašavaju različitost, promovišući multietničnost i poštovanje ljudskih prava.

Navela je i ekonomske podatke, prema kojima je, kako je rekla, Kosovo ostvatilo dvocifreni ekonomski rast nakon pandemije kovida 19.

"Naša mlada republika pokazuje demokratiju na delu. Sva postignuća su delo ljudi koji su puni nade i želje da napreduju. Mi smo se podigli iz pepela rata. Vladavina prava je ono na čemu počivaju sve naše institucije što je prepoznato od najznačajnijih organizacija za ljudska prava", tvrdi Vjosa Osmani.

Osmani je ukazala da se Kosovo svih 16 godina istakla kao najviše pro-EU i pro-Nato zemlja.

"Naše članstvo u tim organizacijama doprinelo bi globalnom miru i bezbednosti", rekla je kosovska predsednica.

"Tvrdnje o etničkom čišćenju Srba su zlonamerne, netačne i politički motivisane od strane srpkih zvaničnika. Kosovski Srbi koji čine 3-4 odsto građana imaju sva prava na obrazovanje, i sva druga prava kao manjinska zajednica", tvrdi Osmani.

Ponovila je da su srpske vlasti odgovorne za napad u selu Banjska jer se, kako je rekla, "izvršioci napada slobodno kreću po Srbiji".

"Aktivni su pokušaji Srbije da destabilizuje Kosovo. Pokušaji destabilizacije traju i 25 godina od NATO intervencije što je pokazano u nemirima u septembru kada su napadani kosovski novinari i pripadnici Kfor-a", navela je Osmani.

Prema njenim rečima Nato agresija na SRJ " prekretnica u istoriji Kosova, ali čovečanstva".

Iznela je tvrdnju da je Srbija pre nekoliko dana testirala iranske dronove, čime, kaže, šalje poruke "svojim susedima".

Kazala je i da se na Kosovu se štite i promovišu prava Srba.

"Tvrdnje o etničkom čišćenju Srba su lažne i politički motivisane. Pravna struktura Kosova štiti i unapređuje prava Srba", rekla je Osmani.

Navela je da je Kosovo spremno da sprovede dogovoreno u potpunosti i bez odugovlačenja, dok Srbija, na sve načine sprečava prijem Kosova u međunarodne organizacije.

Osmani je rekla da 'Srbija stalno ponavlja' narativ u vezi sa osnivanjem ZSO, što je samo jedna od tačaka Briselskog sporazuma, koja, kako je rekla, nikada nije trebalo da postane izolovano pitanje.

"Srbija je morala da ispuni nekoliko uslova pre nego što ZSO zaživi, posebno oko obaveza raspuštanja nelegalnih struktura. Ipak, Srbija do sad nije ispunila nijedan od njih'', rekla je Osmani i dodala da je licemerno da Srbija poziva na ispunjavanje dogovora, koje ni sama ne ispunjava.

Kada je reč o jučerašnjem glasanju za opoziv gradonačelnika na severu, rekla je da su Srbi bili pod pritiskom.

"Srbi jesu pod pritiskom, ali ne Vlade Kosova, već Vlade Srbije. Za to što kosovski Srbi imaju albanske gradonačelnike u svojim opštinama, mogu da zahvale Vučiću", rekla je Osmani, koja je u svom govoru značajno vreme posvetila govoreći o zločinima nad Albancima 1999. godine, optužujući direktno Srbiju.

Vučić: Nisam čuo zabrinuost zbog ranjenih Srba i proterivanja

Predsednik Srbije na kraju sednice izrazio je žaljenje zbog toga što nije čuo zabrinutost zbog ranjenih Srba i proterivanja srpskog naroda sa Kosova.

On je, odgovarajući najpre na izjavu predstavnika SAD da je Nato bombardovanje bila legitimna akcija, kazao da ta akcija ne samo da nije bila legitimna, već je bila agresija na jednu suverenu državu, bez odluke Saveta bezbednosti UN.

Vučić je rekao da je čuo najmanje od osam članica Saveta bezbednosti UN zabrinutost u vezi Banjske, ali samo od dva zabrinutost u vezi sedam povređenih Srba u međuvremenu, kao i zbog proterivanja srpskog naroda sa Kosova.

"Niko nije bio zabrinut za sudbinu Galjka i Stojanovića. Umesto toga, slušamo priče i bajke o zadržavanju autobusa i dvočasovne kontrole pasoša, što je redovna procedura svuda“, istakao je on.

Što se tiče obaveze da Srbija neće kočiti članstvo Kosova  u međunarodnim organizacijama, osim UN, podsetio je da su članice Saveta bezbednosti zaboravile da kažu da pre toga nešto mora da se dogodi, a to je formiranje ZSO, kao što je dogovoreno sa Makronom, Šolcom, Meloni i mnogim drugima.

Priče o demokratiji, kao i da je pola miliona ljudi napustilo Srbiju u poslednjih 15 godina on nije želeo da komentariše, već je samo podsetio da je u prvih šest meseci Kosovo napustilo više od 65.000 ljudi.

"U vezi izbora na severu Kosova mislim da se pravite da ne znate šta se događa. Bio sam pozvan od Makrona i Šolca da razgovaramo o pitanju izbora nakon što je bilo 3,5 odsto izlaznosti. Rekli su mi da će na taj način izabrani podneti ostavku, a da Srbija treba samo da kaže srpskoj zajednici na Kosovu da treba da učestvuje na idućim izborima. Dvadeset dana kasnije rekli su treba pokrenuti peticiju, i pokrenuili smo je. Prikupili su Srbi više od 20 odsto potpisa građana. I to nije bilo dovoljno. A onda su primenili najgori trik u demokratiji, dodali su na izbornu listu dodatne birače, koji ne postoje na Kosovu", objasnio je on.

Pokazao je i fotografiju sa birališta na proteklom referendumu na severu Kosova, na kojoj se vide kamere, kao i stolovi na kojima se glasa, koji nemaju nikakvu zaštitu i rekao da tako izleda demokratija na Kosovu.

Izrazio je zabrinutost i zbgo toga što bi se moglo desiti da sledeći put od Vjose Osmani čuju da je još manje Srba na Kosovu, kojih je pre dve godine bilo 7,5 odsto.

"Zahvaljujem svim zemljama koje poštuju Rezoluciju 1244, nezavisnost, teritorijalni integritet Srbije. A, mi ćemo uvek poštovati Povelju i rezolucije Ujdinjenih nacija“, rekao je Vučić.

Zaključujući raspravu, kosovska predsednica je rekla da je "očigledno da je sve što je Aleksandar Vučić rekao laž".

"Pozivam svakog člana UN da posete Kosovo da se uvere da je ostvaren napredak, da je demokratija unapređena, i onda možete da odlučite da li ćete verovati svojim očima ili njegovim lažima", rekla je Osmani.

Ona je navela da nije govorila o prošlosti, već o Kosovu danas, dodajući da je ono što je Kosovo danas, svakako oblikovano onim što se desilo u prošlosti, jer je izostala pravda.

Mir zahteva suočavanje sa prošlošću, dodala je Osmani.

Ponovo je zamerila Vučiću zbog njegovog političkog angažmana ’90-ih godina.

"Zastanite momenat i izvinite se žrtvama tog režima i pokažite da je u vama ostalo bar malo humanosti", rekla je Osmani.

Zijade: Primena sporazuma nikada nije bila hitnija, potrebni iskreni koraci ka ZSO

Specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šefica Unmika Karoline Zijade istakla je da postoji nezadovoljstvo nivoom napretka u odnosima Srbije i Kosova, kroz politički dijalog, što se reflektuje na bezbednosnu situaciju, poručujući da primena sporazuma iz dijaloga nikada nije bila hitnija, kao i da su potrebni iskreni koraci ka formiranju Zajednice srpskih opština.

"Razgovarala sam sa velikim brojem učesnika političkog života u Beogradu i Prištini, sa verskim poglavarima, civilnim društvom, međunarodnim partnerima na terenu. Jedna od ključnih zajedničkih opaski i zapažanja je nezadovoljstvo nivoom napretka koji je postignut kroz politički dijalog i efekati na bezbednosnu situaciju. Nivo nepoverenja je visok i mora mu se posvetiti pažnja“, rekla je Zijade predstavljajući izveštaj.

Navela je da su tokom proteklih meseci pojačane tenzije na Kosovu.

Ona je istakla da je element koji može da omogući rešavanje pitanje u okviru normalizacije - preduzimanje iskrenih koraka za uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

"Kakav god da je njen konačni oblik, ona obuhvata element održivih finansijskih garancija za zajednicu kosovskih Srba, kao i kada su u pitanju oblasti obrazovanja i zdravstva“, rekla je Zijade i ponovo pozvala na uspostavljanje ZSO.

Naglasila je da je puna primena sporazuma postignutih u dijalogu uz posredstvo Evropske unije nikada nije bilo hitnije pitanje, kako bi se pomoglo u rešavanju kriza.

"To je od najvećeg značaja za obe strane, koje moraju ostati posvećene konstruktivnom angažamanu u dobroj veri kako bi pronašli održivo kompromisno rešenje“, rekla je Zijade.

Dodala je da je postignut napredak po pitanju registarskih tablica, ispunjavanju energetske mape puta i pitanju carine.

Navela je da jednostrani potezi, pa i po pitanju dinara, a koji su jasno smešteni u okvir dijaloga, ne mogu da pomognu da ljudi na Kosovu odagnaju brige koje imaju. U tom smislu, ukazala je da upravo sporazumi omogućavaju mapu puta za rešavanje mnogih pitanja.

"Bez obzira koja strana preduzima jednostrane poteze ili bez obzira na opravdanja, ti potezi na kraju samo stvaraju nebezbedno i nesigurno okruženje, bez poverenja“, ponovila je Zijade.

Dodala je da se nada da može da se postigne rešenje, apelujući još jednon na stran da postignu praktična rešenja što pre.

Zijade je ukazala i da su poslednjih meseci bili usmereni veliki napori da se reši osporeno pitanje legitimiteta gradonačelnika u četiri opštine uglavnom naseljene Srbina na severu Kosova.

Prenela je da su Srbi u Leposaviću, Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku i Zvečanu prikupili dovoljan broj potpisa, i više od potrebnih 20 odsto biračkog tela, kako bi se započeo proces opoziva gradonačelnika, uz podsećanje da su oni prošle godine izabrani sa manje od četiri odsto podrške birača, nakon odluke Srba da na lokalnim izborima ne učestvuju.

"Proces o kome se dosta razgovaralo imao je za cilj da smanji tenzije koje su proizašle, uključujući i nasilne proteste ispred nekoliko opštinskih prostorija u maju prošle godine“, rekla je šefica Unimka.

Navela je da su predstavnici srpske zajednice na Kosovu zahtevali uslove za opoziv gradonačelnika.

"Proces opzoziva sproveden je juče, bez incidenata, ali je glasalo samo 253 od 46.556 birača. To, nažalost, pravi sredinu u kojoj će se produžiti krhko pitanje koje nije rešeno“, naglasila je Zijade.

Poručila je da će Unmik nastaviti da podržava dijalog pod okriljem EU, kako bi se konsenzusom došlo do rešenja za ovo ptanje.

Konstatovala je i da je tokom prošle godine učinjeno mnogo koraka unazad i postaljene su prepreke izgadnji poverenja i mirnijih odnosa između zajednica na Kosovu kroz politički dijalog.

Jedna od njih je, kako je navela, bezbednosni incident u Banjskoj, dodajući da je to bio izuzetno ozbiljan incident, te da je potrebna temeljna istraga zasnovana na činjenicama.

"Ovo je i pravna stvar, ali i politička neopohodnost, kako bi se izbeglo da se nešto slično ponovi“, rekla je Zijade.

Prenela je i da su predstavnici kosovskih Srba podelili osećanja da se suočavaju sa izazovima u poštovanju ljudskih prava.

"Upotreba zapaljive retorike u oba smera iziskuje punu pažnju i praćenje i odgovornu akciju onih na rukovodećim pozicijama“, dodala je Zijade.

Pohvalila je rukovodstvo Kosova zbog sprovođenja odluke Ustavnog suda o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani.

"To treba da pozdravimo, jer u velikoj meri doprinosi poverenju unutar zajednica na Kosovu, ali i u vladavinu prava“, rekla je Zijade.