Vladisavljev: Podrška Prištine biće usmerena ka Demokratskoj partiji u SAD

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev ocenjuje za Kosovo onlajn da će podrška prištinskih zvaničnika koji su trenutno na vlasti biti usmerena ka Demokratskoj partiji u SAD, jer je, kako podseća, pozicija ljudi iz administracije Donalda Trampa zaduženih za ovaj region bila žustro kritikovana.

On podseća da je 2024. godina obeležena različitim izborima, od onih za Evropski parlament, do američkih u novembru i dodaje da su svi oni pružili mogućnost da se dobije jasnija slika regionalnih političara i toga ko je kojoj strani naslonjen.

"Da li će nove administracije koje budu bile postavljene u Briselu, pa i u Vašingtonu, biti u skladu sa njihovim očekivanjima i šta će biti potencijalne reprekusije za regionalne dinamike pre svega u okviru bilateralnih odnosa i nekih otvorenih pitanja kao što je pitanje dijaloga Beograda i Prištine? S obzirom da je demokratska administracija ona koja je trenutno nadležna za sprovođenje kako unutrašnje tako i spoljne politike SAD, ukoliko Kamala Haris uspe da u novembru dobije novi mandat za Demokratsku partiju, može se reći da je kontinuitet prvi na listi očekivanja i da nećemo imati znatno drugačiju poziciju s obzirom da će establišment koji je na nivou administracije Stejt departmenta i onih delova uprave koji su zaduženi za Zapadni Balkan verovatno ostati nepromenjeni barem ne u značajnijoj meri", ističe naš sagovornik. 

On navodi da učešće Aljbina Kurtija na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu nije iznenađujuće, s obzirom da je pozicija ljudi Donalda Trampa koji su zaduženi za ovaj region, pre svega Ričarda Grenela, bila žustro kritikovana od strane prištinskih zvaničnika.

"Stoga je za očekivati da će ova podrška od strane prištinskih zvaničnika koji su trenutno na vlasti biti usmerena ka Demokratskoj partiji, mnogo pre nego ka Republikanskoj partiji s obzirom da je Donald Tramp ponovo kandidat za predsednika nakon izgubljenih izbora 2020. godine", ocenjuje Vladisavljev.

Podseća da je administracija u Vašingtonu pokazala snažnu privrženost procesu dijaloga.

"Ono što ostaje kao nedostatak jeste činjenica da dijalog nije rezultovao konkretnim pomacima i uz snažne pritiske koji su dolazili ne samo iz Brisela, već i od strane izaslanika SAD. Znali su da budu i znatno kritički nastrojeni prema vlastima u Prištini, međutim, ostaje osećaj da su izostale konkretne reprekusije koje bi dale dodatni legitimitet pritiscima koji su iz Vašingtona stizali pre svega na račun zvaničnika u Prištini. Mi ne smemo zaboraviti da ko god dobije mandat za novog predsednika SAD neće stupiti na tu poziciju do januara 2025, tako da će taj dodatni prostor ostaviti mogućnost korekcije stavova regionalnih političara, kako onih u Prištini, tako i onih u Beogradu", smatra naš sagovornik.

On primećuje da postoje "jasne nedoslednosti u onome što su bile nominalno privrženosti pojedinih zvaničnika kako u Beogradu, tako i u Prištini, u procesu dijaloga, do onoga što su rezultati koji su iz tog dijaloga proistekli".

"To se zapravo navodi kao glavna tačka sporenja između trenutne američke administracije i pozicije koju Aljbin Kurti kao vodeći političar na teritoriji Kosova u ovom trenutku zauzima", navodi Vladisavljev.

Prema njegovom mišljenju, problem koji Kosovo jeste imalo je nedoslednost unutar opozicije i nedostatak snage opozicije da bi bila konkurentna Aljbinu Kurtiju u prethodnom periodu, što je, dodaje, dalo njemu mogućnost centralizovanja moći i podizanja popularnosti.

"I u narednom periodu pre svega kada uđemo u period kampanje za same izbore ostaje da se vidi da li će eventualno prećutna ili jasna podrška SAD ostati na strani Aljbina Kurtija iako nije imao konstruktivnu ulogu u procesu dijaloga ili će pak ona izostati i preći na stranu onih partija koje se u ovom trenutku nalaze na poziciji opozicionih delatnika", zaključuje Vladisavljev.