Vučević predstavlja ekspoze: Najveći izazov nove vlade u narednom periodu borba za Kosovo i Metohiju

Mandatar Vlade Srbije Miloš Vučević u svom ekspozeu, govoreći o Kosovu, kazao je da će najveći izazov u predstojećem periodu za novu vladu biti odbrana suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje u međunarodnoj areni, ukazujući da bi eventualnim prijemom Kosova u Savet Evrope secesionisti bili i defakto nagrađeni za progon, sistematsko obespravljivanje i tlačenje srpskog naroda na Kosovu.

Ipak, kako je naveo, Beograd će ostati posvećen dijalogu sa Prištinom ukoliko se pokaže da iz tog procesa može da proistekne išta produktivno što bi doprinelo miru i stabilnosti u regionu.

U nastavku prenosimo deo ekspozea mandatara Miloša Vučevića:

Ova vlada će se od prvih dana svoga mandata suočiti sa ozbiljnim i dalekosežnim spoljnopolitičkim izazovima, i to je samo početak. U tom smislu, naš najveći izazov u predstojećem periodu biće, bez sumnje, odbrana suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje u međunarodnoj areni, odnosno borba za naše Kosovo i Metohiju.

Ovih dana postala je sasvim očigledna namera da se još jednom pogazi međunarodno pravo i suverenitet Republike Srbije i da se Priština uvede u članstvo Saveta Evrope. Takvim postupanjem prema našoj zemlji još jednom se potvrđuje da nema nikakvog "jedinstvenog slučaja" kada je u pitanju jednostrano proglašena lažna državnost lažne države na prostoru naše južne Pokrajine. Taj termin još od 2007. godine do danas naširoko koriste oni koji pokušavaju da nam zemlju cepaju i otimaju i to sve vreme tvrdeći kako oni striktno poštuju međunarodno pravo i principe na kojima počivaju međudržavni odnosi nastali posle Drugog svetskog rata.

Postavlja se pitanje zašto? Verujem da korišćenjem reči "jedinstven slučaj" za KiM zapravo žele da sakriju da je u njihovim normama međunarodnog prava uspostavljen čvrst princip da za Srbiju i Srbe ne važi nijedna norma i nijedan princip tog njihovog "međunarodnog prava". Jer samo tako i dalje mogu da se prave nevešti i da tvrde da su principijelni, iako Srbima na jednoj teritoriji osporavaju i oduzimaju ista ona prava koja priznaju i štite za sve druge narode na toj istoj ili neposredno susednoj teritoriji.

Osim novog brutalnog kršenja međunarodnog prava, secesionisti bi prijemom u Savet Evrope bili i de facto nagrađeni za progon, sistematsko obespravljivanje i tlačenje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Nedavno su značajni koraci u tom pravcu učinjeni izjašnjavanjem unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a nastavak rada na tom sramotnom procesu biće, ne samo čin ponižavanja Srbije, već i akt protiv samih vrednosnih temelja te međunarodne organizacije, čiji je Srbija posvećeni član. Dakle, i pored činjenice da 12 država članica Saveta Evrope ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. "Kosova", sponzori Prištine rešeni su da besprizornim kršenjem Povelje UN i Helsinške deklaracije učine delikt protiv međunarodnog prava i vitalnih državnih i nacionalnih interesa Srbije.

Za ovu priliku neću ulaziti u opštepoznato tzv. prethodno pitanje – a to je da tzv. Kosovo nije i nikada neće biti država, pa stoga po pravilima Saveta Evrope ni ne može biti primljena u članstvo te organizacije. Međutim, polazeći iz te pozicije, nemoguće je ne ukazati i na to da je proces ubrzanog učlanjenja Prištine pokrenut iako su naši zapadni partneri u svakoj prilici saopštavali da ne postoji ni teorijska mogućnost da tako nešto podrže pre nego što Priština: omogući formiranje Zajednice srpskih opština; obustavi izgradnju policijskih baza i upotrebu specijalnih i teško naoružanih jedinica za obične policijske poslove; i prekine i poništi nelegalne odluke o otimanju više od milion metara kvadratnih zemlje u vlasništvu Srba na severu Kosova i Metohije.

Da apsurd u ovom slučaju bude veći, uvaženi pravni eksperti biroa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope su u svojoj studiji jasno naveli da Priština u praksi krši načela vladavine prava, suštinski uskraćujući Srbima korišćenje srpskog jezika, brutalnom policijskom represijom koju nad njima neproporcionalno primenjuje, pomenutim nezakonitim eksproprijacijama, itd. Zbog svega navedenog, Vlada Srbije će biti prinuđena da adekvatno reaguje ako članstvo Prištine u Savetu Evrope postane izvesno.

Sasvim je jasno to da je u ovoj situaciji Srbija žrtva političkog odgovora dela kolektivnog Zapada na situaciju u Ukrajini, ali time se i Srbiji, kao kandidatu za punopravno članstvo u EU, šalju jasne poruke o perspektivama njene evro integracije, što će Vlada Srbije takođe morati da tretira kao jednu novu činjenicu. Mi ćemo, u skladu sa nedavnim dogovorom predsednika Republike i Vlade u tehničkom mandatu, učiniti sve da sprečimo prijem samoproglašenog "Kosova" u članstvo Saveta Evrope, iako nam šanse nisu velike. Ali, kao i mnogo puta u našoj istoriji, naša rešenost da branimo svoje pozicije inspirisana je, ne šansama za uspeh, već pravednošću našeg cilja i vrednošću onoga što branimo.

O odnosu sponzora Prištine prema Srbiji najrečitije govori to što su oni sve akte nasilja protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i okupaciju severa pokrajine tretirali kao sprovođenje vladavine prava. Drugim rečima, oni na svaki napad na specifične interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji gledaju kao na prirodan i poželjan proces konsolidacije onoga što doživljavaju kao nezavisnu državu. Navodne sankcije koje povremeno Zapad uvodi Prištini samo su kozmetičke mere koje za cilj imaju fingiranje nekakve uobičajene političke ili diplomatske prakse, što potvrđuje i činjenica da je, navodno ukorena i sankcionisana Priština, u proteklih godinu dana učestvovala na svim međunarodnim forumima koje su organizovali ti što su ih kaznili, dobila je viznu liberalizaciju za putovanja u zemlje EU, unapređen joj je status u Parlamentarnoj skupštini Nato, a nedavno je "kažnjena" i otvaranjem vrata za pristup Savetu Evrope.

Imajući sve navedeno u vidu, Beograd će ostati posvećen dijalogu sa Prištinom ukoliko se pokaže da iz tog procesa može da proistekne išta produktivno što bi doprinelo miru i stabilnosti u regionu. Međutim, bilo bi neodgovorno zavaravati se da je sa ekstremistima koje predvodi Aljbin Kurti moguće učiniti bilo kakav suštinski pomak u pravcu istinske normalizacije odnosa i poboljšanja uslova života običnih ljudi. To nepobitno dokazuje tok dijaloga u periodu od Kurtijevog dolaska na vlast, od kada je međunarodna zajednica "glasnom tišinom" pratila Kurtijevo nasilje i proganjanje Srba, dok je dijalog bezmalo pretvorila u puki okvir za legalizaciju jednostranih i protivpravnih poteza Prištine.

Činjenica je da je takva politika međunarodne zajednice prema prištinskom tiraninu doživela potpuni poraz kada je sam Savet bezbednosti UN nedavno prihvatio obrazloženi predlog Republike Srbije da razmotri situaciju na Kosovu i Metohiji – i to po prijavi za narušavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Iako Savet bezbednosti nije nikakva sudska instanca u međunarodnim odnosima, njegovo prihvatanje da po hitnoj proceduri sazove vanrednu sednicu zbog prištinskog progona Srba predstavlja činjenicu, koja ima i imaće opipljive krivično-pravne posledice po nalogodavce i izvršioce svih zločina počinjenih nad Srbima na Kosovu i Metohiji tokom proteklih godina.

Govoreći o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji, svi bismo morali stalno imati na umu to da je Priština, gotovo od prvog dana po dolasku Kurtija na vlast 2021. godine, neprestano preduzimala eskalatorne poteze. Ona je tim postupcima kontinuirano vršila dobro isplanirano, sistematsko i široko rasprostranjeno nasilje protiv Srba i manje-više otvoreno nastojala da za njih kreira nepodnošljive uslove za život. Sasvim je očito da je cilj takvog delovanja Prištine pod Kurtijevim vođstvom bio i ostao to da primora sve ili gotovo sve Srbe da napuste Pokrajinu.

Jasan pokazatelj te demonske namere je činjenica da je od 2021. godine registrovano čak 494 etnički motivisana napada na Srbe i SPC, dok je za celih devet godina pre Kurtijevog dolaska na vlast zabeleženo ukupno 669 takvih napada. Na sramotu onih koji neće da vide zločin protiv čitavog srpskog naroda na KiM i koji sada uguravaju Prištinu u Savet Evrope, uz tvrdnju da je ona "šampion vladavine prava", činjenica je i to da nijedan takav napad u epilogu nije sankcionisan - pa čak ni onda kada je pripadnik ilegalnih tzv. KSB Azem Kurtaj pucao i ranio srpsko dete i njegovog rođaka.

Ove činjenice o položaju srpskog naroda čude samo podržavaoce Prištine, iako je i njima samima Kurti od početka govorio da ga dijalog ne zanima, da su Srbi kriminalci, da ne može da garantuje da neće pasti krv Srba na mirnim protestima koje su držali da bi zaštitili svoja osnovna prava, pa na kraju čak i sasvim otvoreno – i to ispred zgrade Evropske spoljnopolitičke službe 14. septembra 2023. godine – da će Srbi, citiram, "da pate i da plate".

A kada već govorimo o Prištini kao "šampionu" vladavine prava trebalo bi imati na umu i to da je tzv. kosovsko "pravosuđe", koje Srbe na Kosovu i Metohiji i srpske povratnike masovno progoni pod lažnim optužbama za ratne i druge zločine, krajem prošle godine sasvim transparentno donelo odluku da pomenuti pripadnik ilegalnih tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj, koji je na Badnji dan 2023. godine iz službenog vatrenog oružja ranio Stefana Stojanovića, dečaka starog 11 godina i njegovog rođaka Miloša, bude slobodan čovek i brani se sa slobode.

Uprkos svemu tome, niko od onih koji podržavaju Prištinu ne traži odgovornost za Stefanove i Miloševe rane, kao ni rane još petorice drugih Srba koje su Kurtijevi zločinci maskirani u plave policijske uniforme, na pravdi Boga upucali od 2021. godine naovamo.

O tome u kakvom su tamnom vilajetu Srbi na Kosovu i Metohiji prinuđeni da žive, voljom velikih čija moć je srazmerna samo njihovom licemerju, najbolje govori nedavno hapšenje Srećka Sofronijevića, mladog čoveka kojeg su 13. oktobra 2021. zlikovci u redovima kosovske policije upucali u leđa dok je pokušavao da od kiše kuršuma zaštiti maloletno dete. Iako mu je metak probio pluća, Srećkov život je tada spasen čudovišnim naporom lekara, e da bi ga na koncu, dve i po godine kasnije, Kurtijevi policajci uhapsili na Brnjaku pod optužbom za narušavanje ustavnog poretka tzv. Kosova. O kakvom se to poretku radi koji je Srećko narušio podmećući svoja leđa da zaštiti dete i ko će njegovoj porodici objasniti da je kriv samo zbog toga što je preživeo, pokazaće vreme pred nama.

Puno toga sam rekao, a sve to je opet isuviše malo da bi se dočaralo u kakvim uslovima Srbi žive na prostoru Kosova i Metohije, odnosno sa kakvim se izazovima suočava naša država. No, bez obzira na sve, još jednom ponavljam to da će ova Vlada, zajedno sa predsednikom Republike i svim drugim državnim institucijama, nastaviti beskompromisnu borbu za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti na Kosovu i Metohiji.

U toj borbi mi ćemo postupati maksimalno odgovorno i gotovo po svaku cenu ćemo čuvati mir i stabilnost. Ali nemojte imati nikakve sumnje u to da ćemo tražiti i nalaziti načine da zaštitimo naše vitalne državne i nacionalne interese, kao i bezbednost i opstanak Srba, uz sve druge građane Republike Srbije koji žive u Pokrajini.