Vučević: Spoljna politika će svoje utemeljenje imati u nacionalnim interesima

Miloš Vučević
Izvor: Kosovo Online

Mandatar nove vlade Srbije Miloš Vučević poručio je danas u ekspozeu da će spoljna politika Vlade pod njegovim rukovodstvom svoje utemeljenje imati u nacionalnim interesima Srbije, koji podrazumevaju kako odbranu teritorijalnog integriteta otadžbine, tako i čuvanje svih razvojnih potencijala, ističući da su dva kamena temeljca srpske spoljne politike politička nezavisnost i vojna neutralnost, a da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj s tim što neće biti zanemareno dalje razvijanje odnosa sa tradicionalnim prijateljima.

Vučević dodaje da za Srbiju mir nema cenu, te da će uvek davati podršku njegovom dostizanju tamo gde ga danas nažalost nema, odnosno njegovom očuvanju tamo gde je ugrožen i naglašava da kada je u pitanju naš region, doprinos Srbije u očuvanju mira i stabilnosti biće aktivan i kontinuiran.

U nastavku prenosimo deo ekspozea mandatara Miloša Vučevića:

Govoriti o spoljnoj politici danas, u vremenu u kojem se svet menja nikada zabeleženom, a ponekad i teško razumljivom brzinom, svakako nije lako. No, upravo zbog toga, zbog bura i oluja koje udaraju sa svih, ponekad i sa najmanje očekivanih strana, spoljna politika naše nevelike, ali ponosne zemlje mora biti čvrsto utemeljena na jasnim i opšteprihvatljivim principima, a dva ugaona kamena, kojima je naše delovanje prema spoljnom svetu omeđio još Aleksandar Vučić stupajući na mesto predsednika Vlade pre deset godina, jesu politička nezavisnost i vojna neutralnost. Vlada koju ću predvoditi, ako mi ukažete poverenje, ni u kom slučaju neće odstupati sa tog puta, vodeći se pritom u spoljnoj politici principima koji su utkani u Osnivačku povelju oganizacije Ujedinjenih nacija, ali i ovde već pomalo nepravedno zaboravljenog Pokreta nesvrstanih, čiji smo nekada bili osnivač, a u čijem radu danas učestvujemo u svojstvu posmatrača, jer verujemo u bolji i pravedniji svet zasnovan na načelima mirne koegzistencije, suverene jednakosti među nacijama i nenasilnog rešavanja sporova.

Mir za nas nema cenu i uvek ćemo davati podršku njegovom dostizanju tamo gde ga danas nažalost nema, odnosno njegovom očuvanju tamo gde je ugrožen. Kada su u pitanju neki od nas udaljeni delovi sveta, to podrazumeva našu spremnost da uvek pružimo svoje dobre usluge zavađenim stranama, ukoliko same smatraju da takva uloga Srbije može biti od koristi, kao što je to bio slučaj više puta u skoroj prošlosti.

No, kada je u pitanju naš region, doprinos Srbije u očuvanju mira i stabilnosti biće aktivan i kontinuiran. Kada govorimo o našem zalaganju za očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, to nije nešto što proističe samo iz vrednosti i principa kojima se vodimo, već predstavlja i izraz naših veoma praktičnih interesa. Naime, svakome bi moralo biti jasno da sve ono što smo postigli u prethodnih deset godina, od razvoja infrastrukture, pa do rasta plata i penzija, da ništa od toga ne bi zapravo bilo moguće da nismo imali mirno i stabilno okruženje u prethodnoj deceniji.

Isto tako, nijedan od ciljeva našeg socio-ekonomskog razvoja neće biti dostižan ukoliko mir i stabilnost budu ugroženi u vremenu pred nama. S tim u vidu, mi smo spremni da uložimo puno truda, energije, pa i resursa svake vrste u očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Spremni smo da zarad tog cilja ponešto i žrtvujemo, ali postoji samo jedna stvar koju ne možemo i nećemo žrtvovati, a to su životi naših ljudi. Ova crvena linija je povučena na tačno onom mestu na kojem bi je povukla i svaka druga demokratska država evropskog kontinenta i ja molim naše međunarodne partnere da to prime k znanju.

Punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Republike Srbije i Vlada koju ću predvoditi nastaviće sa posvećenim radom na ispunjavanju svih postojećih kriterijuma kroz sprovođenje reformskih procesa koji su, u krajnjoj liniji, korisni za naše građane i našu privredu. Ne možemo, međutim, ignorisati činjenicu da se iz godine u godinu proces pristupanja Evropskoj uniji sve više opterećuje novouvedenim političkim kriterijumima, koji ranije nisu postojali.

Šta će nam bolji dokaz za ovo o čemu govorim od toga da Evropska komisija, ceneći naš napredak u reformskim procesima, već tri godine zaredom preporučuje otvaranje novog klastera pregovaračkih poglavlja sa našom zemljom, ali da se takva odluka blokira na sednicama Evropskog saveta, jer Srbija ne ispunjava očekivanja pojedinih velikih i moćnih država članica? Kada se pređe sa pravila koja su važila za sve na nekakva očekivanja, koja nisu definisana niti Kopenhaškim kriterijuma, niti usvojenim Pregovaračkim okvirom, jasno je da se time ulazi na teren sušte politike. A o kakvim očekivanjima se zapravo radi, mislim da je to svima poznato.

Naravno, u pitanju je želja nekih da se Srbija ponizi prihvatanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije na ovaj ili na onaj način, kao i da se pridruži režimu sankcija prema Ruskoj Federaciji, što bi na koncu vodilo ka istom rezultatu. Odgovor Srbije na sve to mora se bazirati na dugom istorijskom iskustvu našeg naroda, koje nas uči tome da nas veliki i moćni ponekad mogu poraziti, ali nas ne mogu poniziti. Poniziti možemo jedino sami sebe, a to ni u kom slučaju nećemo učiniti, jer smo svesni da nema tog prosperiteta i bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja.

Ponavljam, punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Republike Srbije i naporno ćemo raditi na njegovom dostizanju, jer je to u najboljem interesu naše privrede koja je sastavni deo toliko jedinstvenih lanaca vrednosti koji završavaju na tržištu Evropske unije, a samim tim i u interesu države i svih naših građana. Ipak, na samoj Evropskoj uniji i njenim ključnim državama-članicama je da konačno otvore vrata za nove članice kada prevaziđu tzv. "zamor od proširenja" i sprovedu unutrašnje reforme u procesu odlučivanja. To je nešto što se ne reflektuje samo na Srbiju, pošto vidimo da su ta vrata još uvek zatvorena i za one „dobre đake“ u našem regionu koji ispunjavaju i kriterijume i nenapisana očekivanja, pa ipak ne napreduju na putu ka članstvu brže od Srbije i, verujte mi kada kažem, niko od njih i neće stupiti u članstvo Evropske unije pre nas.

Da ne bude nikakve zabune, mi u potpunosti razumemo sve izazove sa kojima se Evropska unija danas suočava i unutrašnje prepreke koje opterećuju proces proširenja. Prepoznajemo, pritom, i dobru volju mnogih u Briselu i prestonicama evropskih država da se Zapadni Balkan strukturno, pa makar to bilo i postupno, integriše u jedinstveno evropsko tržište. To odgovara našim težnjama i potrebi za ubrzanom konvergencijom sa širim centralno-evropskim okruženjem. Visoko cenimo kako finansijsku, tako i stručnu podršku Evropske unije i aktivno ćemo raditi na svim programima i projektima koji će nas na funkcionalan i praktičan način bliže povezati sa Evropskom unijom. Najbolji primer za tako nešto predstavljaju tzv. "zelene trake" za brzi prelaz naših kamiona preko granica Šengenskog prostora, uvedene tokom pandemije kovida, koje je potrebno sada proširiti, kako u smislu kvalifikovanih operatera, tako i u smislu kategorija roba koje su obuhvaćene.

Ne možemo govoriti o evropskim integracijama, a da ne govorimo ujedno i o ekonomskoj integraciji unutar našeg regiona, budući da se radi o visoko komplementarnim procesima. Srbija predstavlja geografski centar Zapadnog Balkana, jedina smo država koja se graniči sa svima u regionu, a zaslugom prethodnih Vlada izborili smo se i za ulogu nesumnjivog ekonomskog motora na ovom delu kontinenta.

Za nas su od velikog značaja sve inicijative kojima se brišu administrativne i svake druge barijere za ekonomsku saradnju država Zapadnog Balkana, bilo da govorimo o Berlinskom procesu ili o Otvorenom Balkanu, koji je uvek spreman da ide jedan korak ispred i ostaje otvoren za sve koji žele da mu se pridruže. Ekonomska integracija regiona predstavlja računicu u kojoj svako dobija, a Srbija kao centralna i najveća država, svakako najviše.

Strateško opredeljenje za članstvo u Evropskoj uniji ni u kom slučaju ne znači da smo spremni da zanemarimo dalje razvijanje odnosa sa našim tradicionalnim prijateljima. Neki od njih su možda geografski udaljeni, ali te barijere u 21. veku sve više gube na značaju. Moramo biti sposobni da prepoznamo duh vremena i to da gro globalnog rasta već danas dolazi sa prostora Azije, Afrike i Latinske Amerike, na kojima bi trebalo pojačati naše prisustvo.

Posebno bih istakao značaj strateškog partnerstva Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom, koje će tokom ove godine biti krunisano ratifikacijom i stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, čime će našim privrednicima biti otvorena vrata velikog kineskog tržišta. Uprkos oprečnim stavovima mnogih na zapadu, za nas Kina predstavlja prijateljsku državu, benevolentnog partnera i pouzdanog saveznika u odbrani našeg teritorijalnog integriteta, a naša pozicija prema "politici jedne Kine" neće se menjati. Veoma se radujem skoroj poseti predsednika Sija Beogradu i siguran sam da će ona označiti novu etapu u razvoju čeličnog prijateljstva Srbije i Kine.

Srbija se ne može i neće odreći prijateljstva sa Rusijom, čiji narod smatramo bratskim, baš kao što je to slučaj i sa Ukrajincima. Prijateljstvo se prikazuje i dokazuje u teškim vremenima i ako danas možda nismo u mogućnosti da u praktičnom smislu pomognemo našim ruskim prijateljima, sasvim sigurno im nećemo ničim odmoći.

Podsetio bih sve prisutne da je tragični rat u Ukrajini počeo 24. februara 2022. godine. Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije je već narednog dana usvojio zaključak u 15 tačaka, koji je potom potvrđen i od strane Vlade Republike Srbije. Tim zaključkom je definisana principijelna pozicija Srbije. Mi smo jasno osudili napad Rusije na Ukrajinu, ali isto tako smo izrazili i svoje neslaganje sa politikom sankcija protiv Ruske Federacije, kojima ne želimo i nećemo da se pridružimo. Nemam nikakve sumnje u to da će pritisci na Srbiju da promeni svoju politiku prema ovom ratnom sukobu biti nastavljeni, ali naše je opredeljenje da istrajemo na istim pozicijama, budući da je ta politika izdržala test vremena tokom dugih 26 meseci rata.

Za nas je teritorijalni integritet Ukrajine neprikosnoven i svakoga unutar međunarodne zajednice možemo da pogledamo u oči, uključujući i one koji su brutalno i agresivno narušili teritorijalni integritet Srbije. Pred njih je dovoljno postaviti ogledalo, baš kao što je to učinio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić svojim obraćanjem na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Sjedinjene Američke Države su svetska sila. Izvesno, najmoćnija zemlja na svetu. Naravno da je u najboljem srpskom interesu da gradimo što je moguće bolje odnose sa Amerikancima. I to ćemo i činiti. Tamo gde postoje fundamentalna neslaganja, kao kada je reč o statusu Kosova i Metohije, mi ćemo neumorno ponavljati naš stav i nikada od njega nećemo odustati. Radićemo koliko god je to potrebno da nas naši američki partneri čuju i, što je više moguće, uvaže naše argumente. U sferama u kojima se naši i američki interesi poklapaju, radićemo vredno i posvećeno na tome da stepen saradnje bude još viši, a korist za naš narod još veća. Čvrsto verujem da naši odnosi ponovo mogu biti na visokom nivou, a da period koji je otpočeo 1991. godine, oko čije interprentacije se politički verovatno nikada nećemo složiti, može napokon preći na polje istorije i trezvenog sagledavanja činjenica stručne javnosti, sa obe strane.

Sumirajući ovaj deo izlaganja, želim još jednom da naglasim to da će spoljna politika Vlade pod mojim rukovodstvom svoje utemeljenje imati u nacionalnim interesima Republike Srbije, koji podrazumevaju kako odbranu teritorijalnog integriteta naše otadžbine, tako i čuvanje svih naših razvojnih potencijala. To su dva lica jedne iste medalje, bez kojih nema izgradnje prosperiteta i bolje budućnosti za našu decu i naraštaje koji dolaze.