Vučić: Beograd neće priznati Kosovo, držimo se Povelje UN i Rezolucije 1244

Govoreći na Globsek forumu u Pragu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Beograd neće priznati nezavisnost Kosova i da se Srbija pridržava međunarodnog prava, konkretno Povelje UN i Rezolucije 1244, ističući da čak pet članica EU ne priznaje Kosovo.

Vučić je obraćajući se na panelu „Iskoristiti trenutak: Stvaranje trajnih partnerstava u susedstvu" poručio da bi Srbija trebalo da bude privlačnija Evropskoj uniji.

Istakao je da je članstvo u EU  uvek bila politička odluka, a ne nešto što se zasniva na zaslugama.

„Imali smo najveću stopu rasta, trebalo bi da budemo privlačni za EU. Ali tiče se i pripadnosti tržištu EU, činjenice da više nema granica sa drugim zemljama, što je od ogromnog značaja za ekonomiju. Ima i drugih razloga zbog kojih želimo da uđemo u EU. Neki bi rekli vrednosti, ali tu se ponekada javljaju razlike u definiciji. Pitanje za nas je malo drugačije, radi se o Kosovu i Metohiji, mi se držimo Povelje UN i Rezolucije 1244. 22 od 27 članica EU su priznale nezavisnost Kosova. Pet zemalja to nije učinilo. Beograd neće priznati nezavisnost, ali to nisu spremni da urade ni Bratislava, Bukurešt, Atina, Madrid i Nikozija“, naglasio je on.

Govoreći o kršenju principa međunarodnog prava, Vučić je istakao da je teško objasniti bilo kome u Srbiji šta se dešava sa teritorijalnim integritetom Srbije, dok ceo svet priča o ukrajinskom teritorijalnom integritetu.

„Što se tiče bliskosti sa Rusijom, Rusija je oduvek bila prijatelj naše zemlje. To je dobro poznato, i ja smatram da smo sve vreme imali principijelni stav o pitanju Ukrajine. Imali smo bliskost i pre 20 godina, ali u ono vreme je 80 odsto stanovništva tada bilo za EU, a danas je znatno, znatno manje“, dodaje Vučić.

Istakao je da Srbija ima jako dobru saradnju sa Ukrajinom, i da se video sa Zelenskim pre dva dana.

„Ukrajina je uvek bila prijateljska zemlja Srbiji. Inače, oni poštuju međunarodno javno pravo, i nisu priznali nezavisnost Kosova. Nisu čak ni pozvali Prištinu u Odesu na sastanak. Mi to cenimo. Kada je reč o naoružavanju, mi nemamo pravo da prodajemo i šaljemo opremu niti Rusiji niti Ukrajini. Neki kažu da preko trećih zemalja to ide. Nema sumnje da kada prodate oružje nekoj zemlji u svetu, onda će možda Ukrajina ili Rusija dobiti to, ali mi ne izvozimo direktno naoružanje. Mi smo ponudili podršku za obnovu i rekonstrukciju gradova i regiona u Ukrajini. I dali smo desetine miliona“, rekao je predsednik Srbije.

Naglasio je i da Moskva zbog toga nije pravila veliki pritisak, ali i da pretpostavlja da ih to ne raduje.

„Mi postupamo kao nezavisna i suverena država. Evropski put ne može biti da li ste za Rusiju ili Ukrajinu... Mi nismo protiv Rusije! Mi nismo mali Rusi kako nas zamišljaju, mi smo Srbi. Za nas je važniji strateški pristup EU. Šta EU želi sa nama. Da li nas žele ili ne? Uvek pronađu jednu zemlju da se buni protiv Skoplja, a to je Bugarska. Hrvatska će uvek imati prigovore za Srbiju. Govoriće o problemima sa manjinama, sa udžbenicima, sve da nas uspore, i da nas grde po svakom pojedinačnom pitanju. To ne uspostavlja poverenje“, istakao je Vučić.

Predsednik kaže da Srbija ima probleme, i dodaje da je možda i njegova greška što EU nije popularna u Srbiji kao što je bila.

„Možda je potrebno da napravim neku uspešniju propagandu u korist EU. Nema sumnje, ekonomski i politički, i na razne načine, niko ne može da ospori važnost EU. To je emocionalno pitanje za nas. Govoreći o pristupu zasnovanom na zaslugama, neki govore da su Albanija i Crna Gora razvijenije od Srbije. Pa niko u to ne veruje! Niko“, rekao je on.

Lajčak: Članstvo Srbije i Jermenije u EU dobro i za EU

Nekadašnji specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je na panelu „Iskoristiti trenutak: Stvaranje trajnih partnerstava u susedstvu“, na kojem učestvuje zajedno sa Vučićem, da u EU ponovo postoji zamajac za proširenje i izrazio nadu da će Srbija i Jermenija to iskoristiti ističući da su te dve zemlje bile i previše strpljive budući da se, kako je rekao, duže od 10 godina više priča o proširenju nego što se na njemu radi.

Lajčak je rekao da je stav Slovačke, kada je reč o proširenju EU, jasan i dosledan i da ta zemlja podržava članstvo zemalja koje žele da pristupe EU, a koje ispunjavaju uslove.

On je istakao da bi članstvo Srbije i Jermenije u EU bilo dobro i za EU i za te dve zemlje i dodao da je Slovačka za manje od tri godine završila pregovore o pristupanju EU.

„To znači da je za nas proces bio jasan, kredibilan i mi smo se potpuno preobrazili. Srbija je taj proces počela 2014. godine, već je prošlo 11 godina i još uvek ima pred sobom dug put“, rekao je Lajčak koji je trenutno savetnik premijera Slovačke Roberta Fica zadužen za bezbednost.

Ukazao je da je potrebno 300 konsenzualnih glasova u Evropskom savetu kako bi se realizovao proces pristupanja što, kako je ocenio, ne podstiče i ne motiviše kandidate i ne pomaže im da se bave reformama koje su, kako kaže, bolne.

Lajčak smatra da postoji problem kredibiliteta procesa pristupanja i da je neophodno pronaći pravu ravnotežu političkog i tehničkog aspekta.

„To nije tehnički proces, to je politički proces koji se zasniva na ispunjenju tehničkih uslova. Ne smemo imati suviše birokratije niti ideologije“, rekao je Lajčak.

Dodao je da su Srbija i Jermenija bile i previše strpljive jer se, kako kaže, duže od deset godina više priča o proširenju nego što se na njemu radi.

„Ono što je bitno je da shvatimo da nema prečica, nema nikakvog popusta, jer da biste funkcionisali u EU morate da ispunite uslove“, rekao je Lajčak.

Šalenbereg: Zapadni Balkan predvorje EU

Nekadašnji savezni kancelar Austrije Aleksandar Šalenberg rekao je na panelu da nema savet za Srbiju i Jeremeniju kada je reč o ulasku u Evropsku uniju, ali da ima savet za evropsku zajednicu. Evropska unija je, kako kaže, nekada na proširenje zajednice gledala kao na svoje najjače geopolitičko sredstvo, ali se to u međuvremenu izgubilo.

„Mi pogrešno razmišljamo. Kada je Grčka ušla u EU 1981. godine, kada su ušle Španija i Potrugalija 1986. bilo je to radi jačanja mladih demokratija. Nije se radilo o tome da li mogu da ispune sve zahteve. Danas smo izgubili taj način razmišljanja“, rekao je Šalenberg.

Govoreći o ratu u Ukrajini istakao da je potrebno stabilizovati taj region.

„Ako smo neuspešni u našem susedstvu, ako stalno budemo govorili o ulozi u akcijama na Bliskom istoku, nećemo uspeti. Moj savet je da ne smemo imati taj birokratski pristup, moramo razmišljati i u geostrateškim okvirima. Jugoistočna Evropa odnosno Zapadni Balkan nije naše dvorište, ali naši problemi su i njihovi i obrnuto. Neke od tih problema, poput migracija, počeli su u zemljama članicama. Migrant pre nego što je stigao u Jugoistočnu Evropu je prešao granicu Evropske unije“, rekao je on.

Šalenberg ističe da je Zapadni Balkan predvorje Evropske unije.

„Ako nemamo dugoročnu stabilnost u tom regionu nećemo je imati ni u Evropi. Videli smo kakve je to probleme napravilo sa Prvim i Drugim svetskim ratom“, naveo je nekadašnji savezni kancelar Austrije.

Evropa opsednuta Rusijom i Kinom

Lajčak je naveo da Slovačka kao članica EU želi da pomogne onima koji žele da budu deo EU da taj cilj i ostvare zbog toga što Slovačka želi da i te zemlje uživaju iste koristi EU.

„Mi smo odani članovi EU i Natoa, jer mi znamo da je to naš prostor od vitalne važnosti koji nam donosi sigurnost, bezbednost i prosperitet“, rekao je Lajčak.

Govoreći o tome da li EU ima dovoljno prostora da primi zemlje koje imaju blizak odnos sa Rusijom, Lajček je podsetio da je slogan EU „ujedinjeni u različitosti" i da je bitno poštovati evropske norme i vrednosti, kao i da postoji mehanizam koji procenjuje da li je to tako ili ne.

Rekao je i da se ne smeju politički zaključci donositi na osnovu tvitova ili naslova u medijima.

„Svet nije jednostavan. Kad čitate medije, a znate kakva je stvarnost, onda ne možete, a da se ne zapitate, koliko je udaljena medijska slika stvarnosti. Mi smo odgovorni ljudi, diplomate, političari i trebalo bi samo da gledamo zaista suštinu i da izbegavamo da izvlačimo zaključke na osnovu toga šta neki mediji, odnosno neki ljudi govore“, rekao je Lajček.

Prema njegovim rečima, Evropa je pomalo opsednuta Rusijom i Kinom.

„Sviđalo nam se to ili ne - Rusija i Kina postoje. Umesto da se nadmećemo nekakvim deklaracijama, izjavama koje ništa ne znače, možda bi trebalo da se takmičimo i nadmećemo u tome da razgovaramo o tome kako da se odnosimo prema tim zemljama. Naravno, ne možete ignorisati te zemlje, one su stalne članice Ujedinjenih nacija“, rekao je Lajčak.

Dodao je da će za njega reći da nije dovoljno anti-ruski i anti-kineski nastrojen i da, kako kaže, na to ludilo treba staviti tačku.

„Pogledajte kuda nas to vodi. Vreme je da budemo odgovorniji i da budemo manje ekstremistični. Rat je rat, Rusija je agresor u Ukrajini, rat mora da stane i moramo da imamo pravedan mir. I to je jasno. Međutim, previše je propagande, previše je ideologije, a premalo je zdravog razuma u tom diskursu“, rekao je Lajček.