Vučić iz Bakua: Moramo pratiti svetske tokove, 2025. će biti godina odlučujućih promena

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na Olimpijski stadion u Bakuu, gde se danas svečano otvara Samit o klimatskim promenama COP29. Uoči zvaničnog otvaranja Samita Vučić je za RTS kazao da neće biti povećanja cene gasa za stanovništvo zahvaljujući aranžmanu sa Ruskom federacijom i Azerbejdžanom, kao i da Srbija mora početi da razmišlja o nuklearnim reaktorima. Dodao je da će 2025. godina biti godina odlučujućih promena u svetu i da je neophodno da Srbija prati šta je to što Amerika, Evropa i Kina rade.

"Imali smo juče i danas mnogo bilateralnih sastanaka. Sa Alijevim sam razgovarao o mogućnostima izgradnje elektrana koje mogu da proizvedu preko jedan gigavat električne energije. Ako bismo mogli da podignemo neku veliku elektranu, to bi nam osiguralo budućnost. Svi kasnimo, sve kasni svuda, u pitanju je ogroman novac. Važna nam je sigurnost snabdevanja gasom. To je za nas važno", rekao je Vučić

Dodaje da Srbija sad izvozi električnu energiju.

"Uz dolazak veštačke inteligencije na američki kontinent, Amerikanci će sve manje energije da izvoze u Evropu. Potreban nam je ugovor sa Rusima, Azerbejdžanom, gasne elektrane jer je to čista energije. Ako imate dovoljne količine gasa, možete imati kapacitet energije od jednog gigavata. Tako ne bismo imali problem. Međutim, moramo početi da razgovaramo o nuklearnim reaktorima. Moramo razmišljati i o uvozu znanja, ali i o novcu“, naglasio je Vučić. 

Istakao je da neće biti povećanja cene gasa za stanovništvo. 

„Zahvaljujući aranžmanu sa Ruskom federacijom i Azerbejdžanom, plaćamo nižu cenu gasa. Cena električne energije isto raste. Imaćemo mnogo problema u Evropi, zbog rata u Ukrajini. Moramo sebe da gledamo i razvijamo kapacitete da bismo mogli da odgovorimo na takve izazove“, naglašava Vučić.

Vučić se dotakao i pitanja suše, ali i drugih problema sa životnom sredinom i klimom. 

„Pored suša, imamo i poplave. Pitanje je kako da napustimo fosilna goriva, kako ne bismo gubili novac u taksama koje će da nametne EU. Pitanje je kako ćemo izdržati sa stopom javnog duga. Ona će na nivou EU iznositi preko 90 posto, a u Srbiji je 40, 6 posto. Nemoguće je napraviti finansijski plan sve dok MMF i Svetska banka ne promene politiku. Niko neće džabe da daje novac. Ne postoje izvori finansiranja. Tu smo zaglavljeni. Morate pratiti šta je to što Amerika radi, Evropa, Kina. Čim Kina ima veću potrošnju nafte, cena raste, ako to smanje, cena pada“, kazao je Vučić i dodao da od današnjeg razgovora očekuje dobre bilateralne susrete.

Na pitanje kako ocenjuje nove proteste povodom Novog Sada, kazao je da je očekivao da će skup biti neuspešan. 

"Napravili su mnogo katastrofalnih grešaka. Ne možete da koristite tragediju u političke svrhe. Nemojte ponižavati ljude. Znao sam kakva će reakcija ljudi da bude. Bilo je mnogo manje prisutnih od onoga koliko sam očekivao. Ljudi su zabrinuti i traže odgovornost, moramo da pokažemo tu odgovornost. Tražim to od ljudi iz Vlade. Molim tužioce da nastave vredno da rade i da pokažu ljudima šta je njihov zahtev za krivičnom odgovornošću. Politička i moralna odgovornost moraju da budu na višem nivou“, naglasio je predsednik Srbije. 

Istakao je da njega brine hoće li Srbija stići da se spremi za Ekspo. 

„Moramo da radimo i rastemo. Molim sve da se posvete svom poslu, 2025. godina biće godina odlučujućih promena u svetu. Ako me budu pitali oko rekontrukcije Vlade, reći ću im šta mislim. Tu su potrebne promene. Neki ljudi su se navikli da budu ministri, a to nije dobro. Upali su u rutinu. Ne donosim ja konačnu odluku, ali ću svakako reći šta mislim. Ovo je teško vreme za Srbiju. Apsolutno sam siguran da će i koalicioni partneri biti preispitani u okviru rekonstrukcije“, zaključio je Vučić.

Vučića su u Bakuu dočekali predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. 

Predsednik Srbije sastao se, uoči zvaničnog otvaranja Samita, i sa predsednikom Republike Belorusije Aleksandrom Lukašenkom na Olimpijskom stadionu u Bakuu.

Takođe, Vučić je danas razgovarao i sa predsednikom Kipra Nikosom Hristodulidisom, premijerom Albanije Edijem Ramom i članicom Predsedništva Bosne i Hercegovine Željkom Cvijanović.

Predsednik Srbije saopštio je da danas sa svetskim liderima i stručnjacima razgovara o održivim rešenjima za smanjenje emisija štetnih gasova, zaštitu prirodnih resursa i prilagođavanje klimatskim izazovima.

On je u objavi na Instagramu naveo da je pred početak samita imao razgovore sa predsednikom Kipra Nikosom Hristodulidisom, predsednikom Vlade Albanije Edijem Ramom i članicom Predsedništva Bosne i Hercegovine Željkom Cvijanović.

"Živimo u vremenu velikih izazova, katastrofalnog globalnog zagrevanja i klimatskih promena koje predstavljaju opasnost za našu zajedničku budućnost. Zato je Samit COP29 odlična prilika za zemlje da ojačaju svoje klimatske ciljeve i pokažu konkretne korake ka ekološkoj održivosti", zaključio je Vučić u objavi.

Šefovi država i vlada, eksperti i predstavnici oko 200 zemalja diskutovaće o načinima kako da se ograniče emisije ugljen-dioksida i da se smanji nivo globalnog zagrevanja.

U fokusu ove godine biće prikupljanje novca za zemlje u razvoju kako bi mogle da se prilagode klimatskim promenama.

Na konferenciji će se govoriti i o prilagođavanju zemalja u razvoju klimatskim promenama i prikupljanju novčanih sredstava za to, a to će takođe biti prilika za zemlje da predstave svoje ažurirane nacionalne akcione planove za borbu protiv klimatskih promena.

Posle svečanog otvaranja samita, uslediće obraćanja više od 20 svetskih zvaničnika, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će biti drugi govornik posle predsednika Kazahstana Kasima Tokajeva.

Učesnicima će se takođe obratiti i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, poljski predsednik Andžej Duda, predsednik Kipra Nikos Hristodulidis, predsednik Slovačke Peter Pelegrini, predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel, predsednik Finske Aleksander Stub, španski premijer Pedro Sančez.

Govoriće i jordanski kralj Abdula II, premijer Belgije Aleksandar De Kro, premijer Velike Britanije Kir Starmer, mađarski premijer Viktor Orban, premijerka Danske Mete Frederiksen, premijer Češke Petr Fijala, Grčke Kirijakos Micotakis, premijerka Italije Đorđa Meloni, egipatski premijer Mustafa Madbuli, albanski premijer Edi Rama, predsednica Severne Makedonijue Gordana Siljanovski Davkova, predsednik Crne Gore Jakov Milatović i predsedavajući Predsedništva BIH Denis Bećirović.

Ove godine neće biti prisutni francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Rusije Vladimir Putin, brazilski predsednik Luiz Inasijo Lula da Silva i predsednica Evropske komsije Ursula fon der Lajen, dok je američki predsednik Džozef Bajden poslao delegaciju od troje članova Bele kuće.