Vujinović: Minimalna snaga inicijative o integraciji Kosova u Nato, države nepriznavači suštinska prepreka

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da predlog rezolucije dvojice američkih kongresmena kojom je izražena podrška integraciji Kosova u Nato ima minimalnu snagu i praktično je „mrtvo slovo na papiru“, jer se Kongres SAD ne pita ko će biti član Natoa, a pred Kosovom su po pitanju članstva u Alijansi prepreka četiri države koje ga ne priznaju.

Vujinović je za Kosovo onlajn objasnio da se u američkom Kongresu podnese na stotine sličnih inicijativa na nedeljnom novu, zbog čega je ovaj predlog zanimljiviji u regionu, nego u SAD.

„Posebno zbog činjenice da su tu inicijativu podržala samo dvojica kongresmena, što jeste legitimno i formalno-pravno u redu, ali samo dvoje od nekoliko stotina kongresmena... Suštinski, ta inicijativa je samo mrtvo slovo na papiru i više je interesantno koji je njen povod i posledice“, rekao je Vujinović.

Napomenuo je da je rezolucija upućena američkoj adminstraciji, te čak i da je Kongres usvoji, ona ne obavezuje vladu u Vašingtonu da preduzme bilo šta po tom pitanju.

A, čak i kada bi Vašington ipak želeo da se angažuje povodom rezolucije, Vujinović je ukazao da je Nato savez čiji su deo četiri članice koje ne priznaju Kosovo.

„Pošto se nova članica prima konsenzusom, mislim da je to prepreka koju ne mogu da prevaziđu“, jasan je Vujinović.

Kaže da će interesantnije biti, ako i dođe do usvajanja rezolucije, ko ju je unutar Kongresa SAD podržao.

„Koliko republikanaca, koliko demokrata, koliko nekih koji su malo bliži Srbima ili Albancima. To je interesantnije nego formalni put, jer suštinski se Kongres SAD ne pita ko će biti član Natoa“, istakao je Vujinović.

Govoreći o članicama Natoa koje ne priznaju Kosovo, Vujinović je rekao da Španija ima čvrst stav po tom pitanju, dok u Grčkoj postoje različita mišljenja. 

„Znamo da su Španija i Slovačka strogo protiv Kosova. Rumunija, zahvaljujući svojim sve specifičnijim odnosima sa SAD oko vojnih baza i njenog mesta pri ukrajinskom sukobu, ima malo mekši stav, ali još uvek izuzetno protiv nezavisnosti Kosova. Grčka je najproblematičnija, jer vidimo da je bilo određenih kalkulacija, da se razmišlja o priznanju kosovske nezavisnosti. Grčka, recimo, u sportskim savezima, daje punu podršku kosovskih savezima da uđu. Sa druge strane, još uvek nisu to formalno priznali, jer očigledno postoje neke trzavice u odnosima između Albanije, Edija Rame, i grčke vlade oko njihovih međusobnih problema“, naveo je rekao je Vujinović.

Izrazio je nadu da Srbija ima dovoljno dobre odnose sa Grčkom da Atina ne prizna Kosovo, ali priznaje da bi baš Grčka bila zemlja za koju bi rekao da postoji mogućnost da prva prizna Kosovo.

Vujinović je ukazao i da bi eventualno članstvo Kosova u Natou bilo pogubno za bezbednost regiona i Srbije.

„Ako se to desi, Srbija će biti ograničena u postupcima prema Kosovu kao delu svoje teritorije i to bi bio konačan kraj naših odnosa sa kolektivnim Zapadom, sa SAD, jer mi ne možemo da prihvatimo da je deo naše teritorije okupiran. U ovom trenutku, kad se on nalazi ni na nebu, ni na zemlji, to nekako i možemo da ’svarimo’. Kada bi to bila formalno urađena stvar, kada bi Kosovo sedelo na sastancima Natoa i za njih važio Član 5 Vašingtonskog sporazuma, to bi bilo izuzetno pogubno za bezbednost regiona i Srbije, zato što bi trpeljivost, koju pripisujem Srbiji i srpskom narodu u ovom trenutku u regionu, postala besmislena i onda bismo ušli u kalkulacije koje nam nisu potrebne“, rekao je Vujinović.