Vuksanović: Najava Prištine zbunjujuća, nejasna uloga Srba u "konceptu sveobuhvatne odbrane"

Vuk Vuksanović
Izvor: Kosovo Online

Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže da najveću nedoumicu u najavi “koncepta sveobuhvatne odbrane” predstavlja pitanje šta će to značiti za srpsku zajednicu na Kosovu, od severa do enklava.

“Sa jedne strane imamo Srbe koji žive južno od reke Ibar koji su zbog činjenice da su fizički okruženi Albancima u enklavama i da su zbog sopstvenog opstanka morali da se na neki način integrišu u kosovske ili albanske strukture. Da li bi to onda podrazumevalo da će oni potencijalno biti regrutovani u Kosovske bezbednosne snage, da će proći obuku za hipotetički slučaj sukoba na severu?”, upitao je Vuksanović.

S druge strane, primećuje da su Srbi sa severa, zbog geografskog zaleđa sa Srbijom, do sada imali drugačiji život od sunarodnika južno od Ibra, pa je pitanje kako bi takav koncept tamo funkcionisao.

“Da li bi ovo mogao da bude bilo kakav vid političkog ili bilo kakvog organizacionog uvoda u dalje Kurtijeve napore da preuzme čvršću kontrolu nad severom Kosova. Ovde se zapravo jedan znak pitanja nadovezuje na drugi, bez ikakvog odgovora. To je pitanje za milion dolara”, naglašava Vuksanović.

On dodaje da je najava ministra odbrane Ejupa Maćedoncija "veoma dubiozna izjava s obzirom da Kosovo nema vojsku u pravom smislu te reči" i to povezuje sa najavama Beograda da se vrati obavezno služenje vojnog roka.

"Veoma je dubiozna izjava da najavljujete koncept totalne odbrane, a da nemate ni vojsku u punom smislu te reči s obzirom da je vaš glavni problem odsustvo finansijskih sredstava i nemanje adekvatnog međunarodnog sponzora za tako ambiciozan projekat", kaže Vuksanović.

Podseća da je Skupština Kosova donela deklaraciju i proglasila vojsku, ali ističe da Kosovske bezbednosne snage - nisu vojska.

"Kosovske bezbednosne snage nisu vojska, nisu opremljene kao vojska. Činjenica je da oni to zapravo nisu i zato što nisu prošli čitav niz operativnih stadijuma koje im je Nato postavio da bi se mogli smatrati vojskom. Uprkos individualnim transakcijama nabavke oružja od pojedinih država poput “Džavelin” projektila od SAD ili dronova od strane Turske”, kaže Vuksanović.

On najave Maćedoncija dovodi u direktnu vezu sa sličnim porukama iz Beograda o vraćanju obaveznog vojnog roka, ali, tvrdi, ni jedna od strana ne objašnjava šta bi takvi koncepti podrazumevali.

"Vidimo da se i u Beogradu i u Prištini najavljuje koncept totalne odbrane, ali zapravo ni jedna ni druga strana ne objašnjava šta taj koncept podrazumeva. Da li podrazumeva samo proces regrutovanja stanovništva i proces u kome ono prolazi kroz vojnu obuku ili to podrazumeva i ono što podrazumeva u slučaju zemalja koje to primenjuju, kao što su Singapur ili Švajcarska ili Skandinavske zemlje po kome se celo društvo mobiliše. Ali to bi onda trebalo da znači i učešće određenih institucija poput obrazovnih ili zdravstvenih, ali i privatnog sektora i neprofitnih i nevladinih organizacija”, objašnjava Vuksanović.

Upozorava da je ključan problem u tome što takav koncept odbrane primenjuju države sa totalno drugačijim geopolitičkim okolnostima i stepenom socijalno-ekonomskog razvoja i od Kosova i od Srbije.

“Zato je pitanje da li bi takav koncept uopšte mogao da se primeni”, zaključuje Vuksanović.