Vuksanović: Nije realno da se sukob u Ukrajini proširi na Balkan, Bajden takvim upozorenjima "napumpava" rusku pretnju

Nije realna mogućnost da se sukob u Ukrajini proširi na druge delove Evrope, uključujući Zapadni Balkan, o čemu je nedavno govorio američki predsednik Džozef Bajden, smatra viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović. 

Bajden je u obraćanju u Beloj kući izjavio da bi uskraćivanje pomoći Ukrajini moglo da dovede do promena u Evropi i na prostoru Balkana, a Vuksanović za Kosovo onlajn napominje da mnogima nije jasno da li je predsednik SAD zapravo mislio na Baltik ili Balkan. Naš sagovornik ukazuje da je Bajden i u mlađim danima bio političar "ozloglašen po retoričkim gafovima, a proteklih godina je primetno, kao rezultat njegovih godina, da ponekad pobrka termine u izjavima". 

"Bez obzira da li je mislio na Baltik ili Balkan, ili druge delove Evrope koje je spominjao, poput Poljske i Mađarske, ne vidim nekakvu realnu mogućnost da se proširi taj sukob. Ruska vojska se već dve godine muči da zauzme Ukrajinu, dakle, ne vidim kako mogu da imaju kapacitet da idu dalje od toga. A naročito ako uzmemo u obzir to da je Balkan, uključujući i one zemlje koje nisu članice Natoa, obuhvaćen tim bezbednosnim kišobranom, ne vidim kakav je realni mehanizam na osnovu kojeg može da dođe do nekog automatskog ponavljanja rata ili bilo kakve vrste bezbednosne krize", ističe Vuksanović.

Ono što je bitno, nastavlja on, jeste kontekst u kojem je Bajden dao ovu izjavu, a to je da je to najverovatnije bilo u funkciji unutrašnjeg političkog života u Americi.

"Predsednik Bajden prvenstveno pokušava da retoričkim 'napumpavanjem' navodne ruske pretnje prebrodi prepreku onih koji se protive daljoj podršci Ukrajini, s obzirom na to da postoji evidentan zamor i unutrašnje javnosti i pojedinih političkih subjekata i u Vašingtonu i u drugim zapadnim prestonicama kada je reč o ovom sukobu", kaže Vuksanović.

Na pitanje kako gledata na tumačenja, poput onog koje je izneo predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, da Bajden "priziva rat na Balkanu", Vuksanović kaže da stav predsednika RS prvenstveno ocenjuje kao "reakciju radi reakcije, da se prvenstveno opravda pred svojim glasačima i pred njima pokaže kao čvrst lider".

"Neću da kažem da sam stopostotno komotan u vezi sa nestabilnošću na Balkanu, bilo na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini, ali isto tako imam jedan umereno realističan stav da je udaljena opcija da ovde može da dođe do punog ratnog sukoba", poručuje Vuksanović.

Kada je reč o tome da li SAD odgovara stabilnost na Balkanu ili ne, naš sagovornik ističe da nije siguran da Amerika može sebi da dozvoli otvari bilo kakve nove krize u trenutku kada je rastegnuta na tri velika sukoba - ukrajinski, sukob u Gazi i intervenciju protiv Huti pobunjenika u Jemenu.

"U trenutku kada je Amerika rastrgnuta, kada već mnogi govore o iscrpljivanju zaliha američkog naoružanja, unutrašnjoj političkoj krizi, podeli u SAD, naročito u kontekstu izbora koji slede u novembru, ne verujem da je uopšte realno govoriti o takvom tipu angažmana Vašingtona na Balkanu. Naprotiv, mislim da im je u interesu samo da se što manje brinu o regionima koji su inače periferni za američku spoljnu politiku", uveren je Vuksanović.

Na pitanje kako tumači najavu Vašingtona o naoružavanju Kosova raketama "džavelin i da li se to može dovesti u vezu sa Bajdenovim povezivanjem bezbednosne situacije u Ukrajini i na Zapadnom Balkanu, Vuksanović kaže da je odluka o isporuci naoružanja višeslojna.

"S jedne strane se možda može tumačiti kao neki vid političke poruke Vašingtona Beogradu - 'mi sarađujemo sa vama, ali pazite šta radite'. Isto tako treba napomenuti da je za sada samo Stejt department doneo odluku da se ne protivi prodaji "džavelina" Kosovu. Finalna odluka o tome tek treba da bude doneta u Kongresu. Isto tako, u ovako polarizovanoj i politički disfunkcionalnoj Americi pitanje je koliko mogu da traju kongresne procedure. A još važnije, čak i kada bude završena procedura u Kongresu pitanje je kada može to naoružanje da bude isporučeno, ako se uzme u obzir to da su SAD kroz svoju podršku Ukrajini iscrpele značajne strateške zalihe čitavog niza svojih oružanih sistema. I 'džavelin' su oružani sistemi koji su negde pri izmaku i koje treba obnavljati", ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da postoji mnogo nedoumica, ali da je nesumnjivo da je postojalo više faktora koji su sigurno uticali na one koji su dali zeleno svetlo za odluku da se Kosovu isporuči ovo naoružanje.

"Delimično je doprinela tome anksioznost u vezi sa Ukrajinom, delimično je pomogao sukob iz Banjske, a delimično i to da je spoljnopolitička elita u Vašingtonu i dalje negde podeljena oko toga kako prići vladajućoj koaliciji u Beogradu, koju neki doživljavaju kao potencijalni problem, a neki kao jedinog pravog partnera u Beogradu", zaključuje Vuksanović.